u naručju vremena

Guši me miris novina....ponekad je najbolje odustati,zar ne?pitam se jesam li luđakinja?osječam se tako sebično.I sad ovo pišem da bi netko čitao...ili da izbacim osječaje,možda?možda zato?kao da sve što kažem neće imati značenje ,kao da su sve misli več odavno smišljene i rečene,stare i prohujale-moje mišljenje nije ništa novo.pa zašto da se trudim,zašto da išta kažem kad če se to utopiti u masi?A gdje bi ovaj svijet otišao kada bi svi tako mislili?pa i ovako je otišao predaleko...Nekad sam pisala pjesme,tekstove čitanja vrijedne.Da?Tko sam da to mogu reči?Netko velik?Sigurno nisam.
Sada sam prazna,bez inspiracije ,bez komentara ili mišljenja.Bez reakcije,bez mene.Nema me,ne postojim,nemam cilja,ni puta.Tko sam,zašto,kamo da idem?Nije to filozofsko pitanje-osobno je.Lutam i tražim odgovor.Predugo več. Možda ga nikad neču naći. Sama sam,i umorna.