Mačić & Co.

Da, da, možda sam vam dosadna, ali eto, opet ja o mačiću, ovaj put sam bila potrebita asistirati pri kupnji transportera za vožnju autom, odlasku veterinaru, kupnji klope, čišćenju od glista, buha i ostalih parazita, zaboravih im ime, uglavnom nešto kao onaj cerumen u uhu, ali ako vam mačka to ima u uhu onak vidljivo i točkasto, i to je neka živina koju treba maknut nekim premazom, pa onda i ispiranjem uha nakon nekih 7-10 dana...Ipak je mali pokupljen s ulice i tko zna koliko je na njoj obitavao i šta je sve još mogao pokupiti.. I tako to, dočekala ja novog gazdu maloga miceka u Prečkom točno u podne, ko da se dogovaramo za dvoboj, a ne za posjet vetu u Španskom. Veli teta doc da ima najviše 3 mjeseca i da je 1,20 kg težak, a mogu vam reći da mu je škembica narasla unazad ovih tjedan dana, šta jes, jes, a i dobio je mali knjižicu, pikicu, kapljice za oči, onu pastu za gliste, frontline protiv buha i kad je napokon sav pokisao izašao iz ordinacije slijedio je odlazak po klopu i transporter u Drivnje. Novi gazda se odlučio za košaru-transporter i Hills (samo najskuplja klopa, a do pred tjedan dana je jeo travu od muke) i onda smo, s obzirom na 500 stupnjeva danas vani, odlučili smočit grla nekim pićem kod Maria u mom lokalnom bircu. Dok smo mi kafenisali, mali je spokojno ćorio u svom novom transporteru od pruća. I tak, prešli Božo i ja na „ti“, s obzirom da ima nekih par godina više od mene, dogovorili se da se čujemo ak bude neka frka za čuvanje malog dok on putuje, pričali malo o poslu, čovjek radi u istoj branši kao i ja i da stvar bude zanimljivija još, pozvao me van nakon što je onak naokolo nekim općenitim upitima ispipavao teren. Nije prstenovan, koliko vidjeh. Lik je ok, ali ne znam baš...međutim kad sam kasnije curama pričala o tipu, da je jako velika dobrica i kako je zaljubljen u to mače čak i malo puno za frajera, spomenula koliko firmi ima, kaj vozi i to, jednoglasno su mi rekle da nisam normalna ak ne odem s njim van. Iz skupljenih iskustava, što tuđih, što vlastitih otprije, odgovorno mogu tvrditi da netko može imati sve pare ovog svijeta, ali da to ama baš ništa nema veze s kvalitetom karaktera i fer odnosa prema drugoj strani, tako da ni ovog puta niti pokretnine niti nekretnine neće biti bitne, pogledajte samo Simonicu koja govna je gutala. Vjerujem da bi bila puno sretnija s nekim referentom iz Porezne uprave, nego s onim patološki ljubomornim tipom, no to je već tema za neki drugi post, koji vjerojatno ne budem nikad napisala. Ak niš drugo, bar ću na špancirfestu imat društvo za gemišt u vidu autohtonog vodiča po birtijama. A i treba ponovo posjetit par hramova dobre klope tam... A do tada, ko živ, ko mrtav. Moj godišnji je tek počeo, a već se opako tulumari, roštilja, penje po brdima, kupa, Lenny je preksutra, a Maideni malo iza toga. Auto je willing & able, napunjen do ibera, a ja već u niskom startu. Ihaaaaaaaaaaa. Dugujem vam već par izvještaja, sve krcato događanjima, ali o tom potom, kad se malo naspavam. Evo slika s današnje kave s micekom, čisto da vidite da je sad čist i deblji, doduše, fotkano je mobitelom, pa fotke i nisu nešto predobre: