Kuga

Ljudska, živa, neuništiva kuga protiv koje se ne mogu boriti. Ona je to. I muči me otkad znam za sebe (dakle vrtića ili osnovne škole. A ustvari grozno je to koliko malo stvari se ja sjećam iz svog djetinjstva. Da nije slika, tko zna koliko stvari bi još isparilo. No vratimo se njoj.). Drži se mene kao kakva kronična bolest koja se ne može izliječiti. I tako u nedogled. Pitam se kad će kraj? I koliko ću još izdržati? Da li da odustanem ili ostanem u borbi pa da vidi kako ni mene nije lako slomiti?
A ne volim grlate ljude. Smirila sam se. prije sam i ja bila grlata i čulo me se. no čini se ipak da su te prostorije bile akustične, a ne ja grlata jer sam iznenada izgubila taj dar. Svi su oko mene glasniji i ja se izgubim (…u prijevodu). Stvarno ne volim preglasne ljude. A ni one pretihe. I ne volim kad ljudi prebrzo govore, a i spore nikad dočekat. Volim sredinu. Evo upravo je tišina, a mene uši još bole i osjećam njihovo grakanje. Stvarno ne volim osobe koje brzo govore. Ima nešto u njima meni neprivlačno.
I još jednu stvar mrzim. Kad osoba mora imati odgovor i komentar na sve.
A ona je utjelovljenje svega toga. Nikoga ne mrzim, stvarno nisam. ali od dana 30.01.2008. gospođicu D.R. službeno ne podnosim. Organski je ne mogu smisliti na kilometre. Na papiru joj ime ne križam. (ok. Nisam baš…ali skoro…). Šta ona meni radi. Još će me ljudi zamrzit bez razloga. Ispast će da sam ja neka grozna baba u ovoj priči. Tko je ovdje Gargamel?
Ajoj. Ima jedan problem.
Sjetila sam se još puno stvari koje trenutno (a i inače) ne volim. I to bi bio poduži popis. Možda mi je bolje da se usredotočim na ono što volim. Ali kad mi sve pada u vodu. Od planova do snova. A ne želim da moja ovca (koja zapravo nikad neće bit moja zahvaljujući prijateljima) ima krivo mišljenje. Ali eto…

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.