|
 „Ej, bok, bok, ja sam…na autobusnoj sam…čekam bus, čovječe kakva gužva…ne kužim kak se ljudi mogu vozit busevima svaki dan…ček da se probijem naprijed da ulovim sjedalo kad dođe…mrzim stajati…ups, shit… …ma peta mi je upala između ovih ploča, kocaka, kaj već jesu…ne mogu je izvući…čovječe, koji to kreten može napraviti takve idiotske kocke…upropastit ću si petu skroz-naskroz…. tužit ću nekog… ček, nazvat ću te za sekundu…“
„Tu sam…ma da, jedva…čovječe, sad mi je sva izguljena, a samo kaj sam ih kupila…ne, ne, onom di smo bile skupa…onom iza onog s tangama…e, tom, tom…super su, odma su mi zapele za oko…oko13 centimetara, da …sumnjam da buš ih našla, bile su zadnje…ma, dobro je, skoro se ne vidi…najgore je kaj ja znam da više nisu nove…ma, to ti je ovaj usrani grad…ni busa nema na vreme…a ljudi se tiskaju ko stoka…jedva čekam da mi stigne novi auto, ovo je čista koma…moj tutač?….ma, čekam boju pa ga stari nije mogel odmah uzeti…da, tak mi idu na živce, koji vrag imaju boju u katalogu, kad je nemaju za isporuku….kak misliš drugu boju, si ti normalna…pa imali su samo one luzerske boje nisam luda da se u njima vozim ko neka daltonistička seljačina…koju priču?, a tu !...ma da prekinul nas je onaj stari debil sa svojim gerijatrijskim primjedbama…kog vraga ne šeće po Mirogoju kad mu živi ljudi tak idu na živce…kreten….pa kak se ne bi uzrujavala kad prvo cijelo vrijeme dok telefoniram bulji u mene ko tele, a onda još misli da mi može dijelit lekcije…kaj bi ja sad trebala, šutit ko mumija….kog vraga sluša kad drugi pričaju na mobač…onda još vele da su mladi neodgojeni…a njega, tak strašno odgojenog nitko nije naučio da se ne prisluškuju tuđi razgovori…kaj sam ja kriva da su njega odgajali prije svih svjetskih ratova kad još ni struje ni bilo…luzer!…on bu meni dijelil lekcije o odgoju, budala stara…kaj, kaj sam mu rekla, pokazala sam mu prst i izašla van, tak i tak je bila moja stanica…kaj, kaj je onda bilo?…a to… ne nisam joj rekla… …rekla sam da joj bum rekla, ali nisam…bila je nekak tužna, valjda ju je onaj njen opet prebil…imala je kilu pudra oko očiju i neko plavo sjenilo koje nosi samo kad dobi šljagu…ne, nije niš rekla, al imam ja nos za takve stvari…ne mreš mene farbat…da ti pravo velim ni ni čudo da ju klepi, i ja bi ju nekad najradije išamarala…ma, nek se sama pobrine za sebe, kaj bi se ja zamarala s njezinim privatnim stvarima, sigurno ga je s nečim iznervirala pa je čovjek izgubio živce…i meni je dost kaj ju moram gledati svaki dan…da, i slušati…ta se bome ne skida s mobitela, razgovara čak i u zahodu…ček, došel mi je bus, samo da se popnem i sednem, ne, ne, nemoj prekidat…nemojte se gurat s tim vrećama…ja se ne guram, vi se gurate…zato što ste vi meni zabili lakat u rebra, a ne ja vama…babuskara bezobrazna…evo, tu sam….jedva…čovječe, kak mi idu na živce te babetine s vrećicama…kog vraga u njima nose, ko da bu sutra smak svijeta…..prvo se natovare na placu onda juriš na sjedala…ne mreju stajati par stanica, al mogu jurišati da se dohvate stolca….čovječe…kaj me gledate tak? …ma, niš, jedna me gleda tak krvnički…nek ona proba hodati celo jutro na peti od 13 centimetara pa da ju vidim…ma da, gledam kroz prozor, kaj me briga, ko da sam jedina kaj sjedi u busu…čovječe, uvijek se nekak namjere na mene…znam da su zavidne, čovječe, ali se nerviram jer ispada da sam im ja kriva kaj imaju 150 godina i isto toliko kila i kaj se brinu za celu familiju…zakaj bi ja sad tu trebala ispaštat za njihove promašene živote?…ma, nemoj, molim te…no, di sam stala…aha, e to…ne, došel je do mene…ma, da….i veli on meni kaj ne buš plesala, a ja velim ne bum…kak, zakaj…ma ti si luda, čovječe…tip je skroz kenj-kenj, štapom ga ne bih dotakla…sav onak ljigav, fin, s manirima, dobar dan, kako si, želiš li plesat, slatkast, fuj…čovječe…dođe mi da se istuširam nakon njegove blizine…ne mreš verovat kakvih tipova ima…koji Irenin?...ma daj molim te…ona je isto guska…stalno puši fore onog lika kaj joj folira da ne mre ostavit curu, jer je već dugo s njom i teško mu je povrijediti je… a Ireni priča kak mu je ona ideal žene, da bez nje ne mre živit, da cijele noći misli na nju i te bljuzge…ma, znam da sere, ja sam joj to rekla sto puta, ali ona veli da ne mre bez njega disat, da samo na njega misli…koja glupača…koji Luka?...moj Luka?...ma to je drugo…Luka je imal ženu s kojom ni bil u dobrim odnosima, zapravo ni bil u nikakvim odnosima i bili su pred razvodom…pa naravno da sam sigurna…Lukin brak je bil gotov, samo su formalno bili skupa i to je neš sasvim drugo, kužiš?… je, još je s njom u braku, al da sam htela s njim ostat, ne bi više bil… sigurna sam….bil je lud za mnom i bila sam mu sve na svijetu i bil je užasno nesretan kaj ne mre ostavit ženu, ali krava je stvarno bila nestabilna i da ju je ostavil mogla se ubit…sigurna sam, da…ma daj, ne ćeš mi valjda reći da bi se cura od Ireninog komada isto htjela ubit da ju ostavi…kaj misliš da vlada epidemija samoubojstava ostavljenih cura i žena?...Irenin je tip samo strašno sebičan i hoće sedit na dve stolice…a Irena puši foru koju joj on prodaje …jesam ti rekla da ide na pobačaj? … da, opet…ne znam, mislim treći….ček malo, sad će moja stanica…samo da se probijem do vrata…koja gužva….a ovaj idiot nas vozi ko krumpire, skoro sam opala…čekaj malo…- kaj hoćete sad vi?... ako vam nije pravo da su pored vas ljudi onda se vozite automobilom ili taksijem…pa jel vi poznate Irenu? Jel poznate Luku?...pa kaj vas se onda tiče kaj ja pričam …pričajte i vi…ja vas ne bum slušala, ak opće imate kakav život o kojem možete pričat…kaj vas briga koliko plaćam mobitel, jel vas prosim novce…ma, dajte gnjavite nekog drugog - evo me, sišla sam…ma glupača…ne mreš na miru razgovarati s prijateljicom da nešto ne komentiraju ili bulje u tebe ko da imaš dvije glave…primitivci…kaj di sam, evo zvonim ti na vratima, otvaraj vrata…bok, srček, bok, ček, samo da zvrcnem mamu doma da vidim jel donijela s placa kaj sam joj rekla…
|
