Uvalili mi štafetu
.Prva, a ko će kome ako ne svoj svome, kraljica Wanda. I odmah sam je odrebatila, pa rekla da neću i neću da je za mene, jedina prava štafeta, ona Titova, koju nikad nosila nisam…Sve ostalo su lažnjaci.
Ali gledajuči (čitajući?) ovih dana blogove moje cool liste, nasmijala sam se par puta dobro na te šfafete. A i Suncokreta mi u međuvremenu predala onu iz svoje mjesne zajednice . Pa evo, predomislila sam se,mada ja na blogu zaista pišem istinu i samo istinu, a takva sam i životu.Svima saspem u lice što imam, pa kom obojci, kom opanci. Kaže mi moja prija Magnet:
-Znaš šta, tebi na onom tvom blogu samo slika fali.Tako da te vide i oni koje te prepoznali nisu!
Naravno, postoje stvari koje vam prešućujem. Ali to nije laž, zar ne?
Između brda stvari koje vam nisam rekla, izabrat ću 5 prvih koje mi padnu na pamet:
1. Negdje sam nedavno pročitala da postoje dvije vrste žena. One koje jedu čokoladu i kučke.
Dakle, kučka nisam, o neeeee! Čokoladu volim najviše na svijetu (tu izuzimam ljude, naravno),ma draža mi je i od seksa, ma šta vi mislili o tome…
Uvijek kažem sebi kako moram prestati, ali svaki dan nakon ručka moram pojesti ma barem jedno rebro..... E... da ja mogu stati na rebru! Koliko god da je imam u frižideru, ja je do kraja dana počistim..... I nije mi je drago dijeliti ni sa kim! Djeci koju kockicu i bog vas veselio, pa nije im zdravo za zubiće....!
Ove nagradne igre Milke i Dorine su mi taman došle kao odlično opravdanje. Kako se ne mogu odlučiti koja mi je bolja, tarem obje, odnosno igram i jednu i drugu nagradnu igru, svaki dan šaljem i pakiram omote…... Ma dobit ću glavnu nagradu, kako ne!
Ja sam je zapravo već dobila onog trenutak kad se taj neponovljivi okus širio mojim nepcem.Mmmmmmmmmmm...a ne samo m-m-m kao kod Wande
2. Zdravko Čolić…gledala sam ga prije neku večer na "Shpitzi", pa sam se sjetila.On je bio glavni idol moje mladosti, u onim nježnim godinama….Soba mi je bila puna postera,pisala sam mu pisma…molila starce da me puste u Sarajevo….
Ha,ha pitao me Zakoniti gledajući "Shpitzu" upravo to: nisi mu valjda pisala?? Da pisala…..ma žao mi je šta nisam ta pisma kopirala, da se sada smijem..Bilo je to u dobi kad sam imala, tamo nedje između 12 i 15 godina, možda. Ne mogu se više sjetiti je li Vlado Kalember s "Anom" došao prije ili poslije njega??Čini mi se prije.
Uglavnom, Čola moje mladosti…na svakom sam koncertu bila…o tome nema govora...
I tamo negdje početkom 90-ih dok sam redovno visila u Paganini clubu (ko je tada slutiti mogao da će jednog dana postati folk klub??), sudarim se ja. ..paf…sa Zdravkom Čolićem…licem u lice…obraz uz obraz…Ne, nije nastupao…bio je tu sasvim privatno.. Kažem mu: ne mogu virovati da si tu, idol moje mladosti…A on je isto bio oduševljen (ha, tada sam imala dvadeset i koju godinicu i super sam izgledala, gotovo kao sad!)…i pićem me počastio…i popričali smo ugodno
Vjerovali ili ne, ali i dan-danas se naježim kad čujem: Ako te odvedu cigani čergari ili te ukradu strašni haremski čuvari….
3. Sad nešto što se kosi s mojom teorijom o iskrenosti. Naime, Zakonitom uvijek lažem kad su u pitanju cijene odjeće koju sam kupila...ma to gotovo i ne smatram laži. A zašto? E to stvarno ni ja ne znam. Valjda zato što je njemu odjeća nema nikakvo značenje i ne bi za nju dao pet para i uvijek mu je sve preskupo...Alii mu je zato tehnika rak-rana.Upravo suprotno nego meni. I tako, makar ja platila neku majicu 120 Kn, reći ću 100, to mi je jednostavno navika.
Najluđe je bilo kad sam u roku od sedam dana kupila dvoje rebe. Donesem ja doma druge, a on će:
-Pa šta će ti rebe, neki dan si ih kupila!!???.Koliko si ih platila? Sigurno 500 Kn??
-Ma kakvi, ni slučajno.
Naravno da je "ni slučajno", kad sam ih platilia duplo više od 500 Kn.
Jesam mu li lagala? Ne.
Bitno je da je on bio zadovoljan odgovorom.Jer, mislio je valjda da koštaju 200??
4.Kvizovi. Volim gledati kvizove, Kviskoteka mi je nekada bila pojam, ova sadašnja mi nije ni sjena. U vrijeme kada je prvi put emitirana, nije bilo kvizova svih vrsta kao danas i ta "Kviskoteka" nikada više neće imati stari sjaj.Robert Pauletić je mojoj generaciji bio nekakav životni uzor, kad je kao mlađahan isključivo svojim znanjem pokupio sve nagrade tamo negdje početkom 80-ih.
Uglavnom, gledam "Milijunaša" koji mi varira , ovisno o natjecateljima,od ocjene dovoljan do odličan! Tarik mi je neloš u ulozi voditelja, a i on se mijenja ovisno o tome koliko mu je natjecatelj-ica simpatičan ili ne.
U zadnje vrijeme sve češće gledam i "Najslabiju kariku" i na dane zna zaista biti dobra.
Ali ono što sam vam htjela reći je to da, iako zaista imam široko opće znanje, nikad se ne bi ni u ludom ludilu prijavila na kviz takvog tipa.Potencijalna mogućnost da se izblamiram je u mojoj glavi puno jača od one da zaradim poprilično love!!
Gledam tako često ljude koji su i obrazovani i načitani i snalažljivi i na kraju padnu na nekom banalnom pitanju.
Dakle, što se mene tiče, Slovenku za razliku od recimo, od umornog oka, nikada nećete vidjeti u ulozi natjecatelja!
5.Strah! Imam faza u životu kad imam neke užasne strahove. U vrijeme kad sam imala dvadesetak godina svaku, ali svaku noć sam razmišljala o smrti. Ne, nisam depresivna osoba (čak dapače!), ali te misli jednostavno nisam mogla maknuti od sebe. Nakon toga je došao srah od side (ne kose!), već AIDSA. Ma znam da je nenormalno pored toliko bolesti (od tumora svih vrsta za koje postoji realna mogućnost da ih dobijem, pa čak sam i bila na najboljem putu za to!),da se baš side bojim!
Nekad sam ja tako brojala i prebrojavala sve svoje bivše (a nije ih ni malo!) i pokušavala se sjetiti ko bi mogao biti rizičan…...A nisam uvijek bila tako pametna kao sad i baš o svemu razmišljala, ali ko je u tim trenucima???
I nema šanse da bih otišla na test, mada ne pripadam ni jednoj rizičnoj skupini..I krv nikad ne bih dala iz istog razloga! Ali kad mi udari donja u gornju…adio pameti…svi me strahovi prođu….A nakon jebanja nema kajanja!
.
No prošlo me je i to….Sad se užasno bojim za svoju djecu, da se opasno ne razbole,da ih ne pregazi auto, da ih ne napadnu pedofili ili narkomani…ali mislim da je to strah koji imaju svi roditelji. I zato se svaki dan tresem dok mi 10-godišnje dijete samo ide busom u školu i ne želi da ga ja vozim….Valjda će i to proći.
Ko zna šta je slijedeće?
Ha, evo otrčala sam svojih 500 metara štafete, pa je predajem kako slijedi:
Mladom tati L
Leni1
kenguru
Obično-neobičnoj
katridi
A vi ako nećete trčati, odmorite, vrag odnija prišu
