Don't worry...be happy... :)

hm.......što da pišem..............napravila sam poslić, sada mi je pauza, skuhala sam si fini zelini čaj s naranđom.......moram priznati da sam jako umorna, dali od vremena, dali od svih briga. Svaki dan se nahodam, prođem kliometre pješice......nije to loše, noge me bole ali to dođe kao dobra vježba....

onda dođem doma i opet sam na nogama, spremanje, pranje, usisavanje, kuhanje.......kao da sam živim, nitko ne sprema, Bože sačuvaj......nema se vremena, a ja ga imam napretek.......no, dobro, već sam navikla...lijepo sve pospremim, napapam se i legnem čitati knjigu....e tu dolazi sranje jer uspijem pročitati dvije stranice i več hrčem.....to me tak ljuti, tako bi htijela nešto pročitati.....

danas idem majčici, inače idem svaki dan, jedino sam jučer bila kod svoje sekice..... Hvala Bogu dobro je, ima problema s kalijem, ali ovo ostalo izgleda da je sve ok...ona se dobro osjeća, jako je vesela......kupila sam joj neke piđamice koje joj se jako sviđaju i sada se stalno presvlači, to mi je baš slatko......voli se šaliti, bile smo kćer i ja kod nje i dolazi njezin doktor i komentiramo kako je zgodan, a tara zgrožena "vi niste normalne".......nas dvije smo se tak smijale i još više kurile zbunjeno dijete......uglavnom tara je mislila da smo zdrogirane.....neznam zašto svi kada dolaze u bolnicu misle da tamo moraju plakati, bezveze, meni baš dođe neka inspiracija da se našalim i razveselim pacijenta....pa dovoljno je tamo sam da bude tužan, a kada su posjete treba ga razveseliti.....i naravno ostaviti do drugog dana puno, puno ljubavi......

inače, ljuta sam na čerce.....jako...........stalno nešto obečava kako će sve srediti, popraviti.....ništa.....opet ja malo kinjim i ona meni "vidjeti ćeš!!!"...i ja budala čekam.............gledam ju sada na slikici koju imam kod stola....ima nekih 10 mjeseci, u kinderbetu, stoji s flašicom-tom pozom nas je dočekala ujutro...uvijek bi se probudila prije nas, ali nije cendrala nego mirno čekala da se i mi probudimo.....a kada bi vidjela da smo otvorili oči, vadila bi flašicu iz usta i veselo hihotala i cupkala u vreći za spavanje........tak je bila slatka......oduvijek je bila dobra......ma i sada je, stvarno je jako dobra osoba..... samo to njezino vrijeme nosi neke druge brige od onih s godinu dana.....nisam niti ja bila drugačija.....markiranje, pa markirala je od muža baka (to me je odvalilo kada mi je pričala), znam da će i ona, ali dobila je opomenu razrednika.......ok, ni na to nebi tako pukla koliko na rečenicu "pa ima pola razreda"........ne mogu a da ne započnem raspravu "čekaj malo, pa pola roditelja je razvedeno, pa hočeš da se i mi razvedemo i kažemo ti da je to normalno????? zašto gledati onu goru polovicu, treba težiti biti u boljoj".......onda ona meni da je umorna, da ima problema, da ima jednostavno ima puno za učiti i da ona to ne može......"trgni se, ne izigravaj patnicu, to svi možemo, primi se posla koliko kod bilo teško...to ti je život, a on ne mazi!".....stvarno se trudimo da ima sve što joj je potrebno, čak i više, pokušavamo joj pomoći na sve načine, ali kako joj ja kažem, volju u tabletama joj ne mogu kupiti.....ima svega, ljubavi, pažnje, razumjevanja, pohvala, topli dom, svoje malo carstvo, za obući i više nego treba, dakle neznam kaj da još dam, što da napravim?????.....grozno me boli ta nemoć.......sve sam joj to ja rekla, ima i kaznu, ali bi više voljela da se tako ne razgovaramo.......uh, dosta......

sve vas volim i saljem vam veliki pusek.....


a mojoj sekici, ako će doći ovdje, želim da ima
...................i da budu sretna obitelj....


.......hehehehehe..........i nadam se da će mi dati da joj pegllllllllaaaaaaaaaaaaaaaaaaammmmmmmmmmmmmmmmm..........ljute me i ona i mama kaj mi nedaju da im pomognem u onome kaj mogu raditi.......pa nismo si susjede.......nije mi teško i meni je lakše ako pomognem.......to me čini sretnom.....neznam zakaj, ali je tako......u stvari, volim jako ljude činiti sretnima, i kada su oko mene sretni i ja sam sretna.......a ja jakooooooooo želim biti sretna................