Don't worry...be happy... :)

Dakle, ljudovi, obzirom da ste stojički podnjeli moje jadanje, eto da vam kažem da sam završila priču, bar u gruntovnom.....doduše, nije sve išlo tako glatko, ali.....da počnem...
moj dragi je ujutro otišao tamo, uzeo broj i htio odmah uči, ali tamo ga svojim tijelom spriječi zaštitar pitanjem "kamo bi on?", našto mu moj pokaže broj a ovaj u smijeh:"pa vi ste nadobudni, s tim brojem ćete stići za cca 2 sata!". Kako je moj mužek imao dogovoren sastanak, misli si idem ja obaviti sastanak, to je oko ćuku i pol i taman se vratim....da, da....dođe on natrag kad tamo njegov broj već odavno prošao, stisne on tada drugi broj i konta, prema prošlom, ovaj bi trebao biti za sat vremena, i tako on ode van sjesti na sunčeko, telefonira, šeće, vrati se za čuku i tada skuži da nije pročitao da je pauza i da će tek iza 14.30 pustiti nove brojeve i od 15.00 početi ponovno raditi......vjerojatno nije napao čuvara, obzirom da su svi naoružani, vrati se u firmu i izjada svoju nevolju......tada na scenu stupa moja malenkost....reko ništa, idem ja tamo u dva i budem čekala, što, mogu i ja........prvo zaštitar organizira točno u 14.30 stiskanje brojeva i smiruje strasti, pa onda svi sjednemo, a oko 10 min. do tri svi se počeli gužvati....gledam, mislim si kaj se tak guraju, pa početi će šibati brojevi i tak po redu, što ćemo se gurati.......kokoš, nisam nikada bila tamo pa nisam niti znala da te tamo pretražuju kao da ulaziš u Banske dvore.......inače nesklona guranju, stanem na kraj reda i čekam.....počeli šibati brojevi a taj red pred menom se ne miče, tada skužim da ovi zaštitari tak pregledavaju prije ulaska i da je bilo jako pametno stajati tam u redu........ništa, lijepo zamolim gospodina i gospođu prije mene da me puste, jer samo što nije moj broj i oni to vrlo srdačno naprave......i tako vadim ja u kutijicu mobitele (inače nemam dva ali danas je tara po kazni ostala bez svog koji je naravno na čuvanju kod mene), ključeve, novčanik i predajem torbu i vrečicu sa stvarima i smijem se gospođi prije mene.....dala je sve ali, kada je zaštitar počeo dobro pretraživati torbu našao je onaj sklopivi nožić s otvaračem i ostalim glupostima (npr. rašpica), no, to je nož i kao takav spada u oružje....pogleda ženu svojim ozbiljnim i optužujućim pogledom i pita ju zašto to nije izvadila, naravno svi muškarci prasnuli u smijeh, žena se crveni, valjda joj je to ostalo još od godišnjeg odmora kada ga je stavila u torbu ako im zatreba na nekom odmorištu ili na plaži, kada treba namazati paštetu i sl...
pa i ja sam se nasmijala, moram priznati, ali mi je to odmah prisjelo, jer nikada do sada, ali baš nikada nisam za sobom nosila onaj veliki otvarač za konzerve, ali danas mi je trebao jer sam na voćnom danu pa mi trebao za one glupe konzerve od ananasa....i tako ja predam, kako rekoh stvari, smješkam se gospođi ispred sebe, kada ja sretnem pogled tog zaštitara koji me pita: " što je to????"
" šta što je to, pa otvarač za konzerve, ne, kaj se to ne vidi"...mislim ono...zacrvenila se a muški odmah komentiraju: jebate što sve žene ne stavljaju u te torbe, čovječe, mi muškarci samo ključ od auta, novčanik i mobitel!"......
"naravno da samo to nosite, a vaša žena tegli sve što misli da bi moglo zatrebati njoj a i dragome".....uh, da sam mogla, svašta bih im rekla......mislim, ok, znam i svjesna sam da i mi žene pretjerujemo, ali ne mogu to priznati....ne, nama to sve treba, svaka kila naše torbe je opravdana..?!?!?!

još uijek crvena od nelagode, odem do svog šaltera koji je samo mene čekao i kažem ja što trebam, dam biljeg i dobijem papir.....gledam ja čovjeka, pa za to je trebalo cca 30 sekundi i pitam ga: "dali je to sve??????", neznam tko je izgledao zbunjeniji on ili ja, on jer mu nije jasno kaj ja još hoću i ja koja ne vjerujem da je to sve.....zovem odmah muža i pitam ga dali sam samo trebala tražiti vlasnički list i da sam ga dobila odmah....ja u čudu još uvijek, obzirom da smo navikli na to da čekamo, očekivala sam sada upute od tome da kada počinjem lagano seniliti, da će mi oni javiti da je to gotovo i bla bla bla......eto, katkad se iznenadite.....

eto, morala sam vam to ispričati.....bayyyyy