srijeda, 29.07.2009.

Odvratnost postojanja

Život mi se gadi.
Izuzeva par ljubavnih zanesenosti i povremenih pijanih i drogirnih ekstaza moj život je pusto sranje.
Ništa u konačnici ne može opravdati moje postojanje jer se ono sastoji samo od gomile razočaranje i kontinuirnog grizodušja.
Patim i ta patnja je postala smisao mog postojanja a glad kao zadnja kazna koju očekujem je ono što će me dovesti do svršetka i konačnog kraja.
Ne očekujem milost, niti je tražim, samo želim da ta krajnja kazna bude što mučnija i neugodnija jer intezitet života koji sam živio zahtjeva isto tako sadržajno umiranje.
Netko je svojevremeno rekao da je najveličanstvenije samoubistov pred punom trpezom veličanstvenih slastica tome bih pridodao da su poslužemne na tijelu predivne žene, ali ja vapim ka smrću koji je tu unatoč svim tim slastima i odlučujme umrijeti štrakom glađu pred svom tom divotom, dok mi sline neutažive cure i da žeđam za smrću kao posljednjim smirenjem jer je umor postao nepodnošljiv.
Umrijet, usnut...
- 03:03 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se