Dobio sam jedno zanimljivo pismo koje govori o tome da su ljudi na nižem stupnju od puževa…
Razmišljam sad da obrišemo ljudski rod…prijevremeno…koja bih životinja htio biti…
Prije svega htio bih biti bilo koji predator da ovog kretena direktorskog rastranžiram očnjacima…hehehehehe…vizualiziram scenu iz Opstanka…
Za Frenkya znam…Sova…uvijek me na nju i podsjeća sa tim hladnokrvnim odgovorima…a ima i karakternih sličnosti sa stereotipnim osobinama sove – mudrost, pamet, staloženost... Ali i to da funkcionira samo po i u mraku…u normalnim okolnostima (dakle dan) lak je plijen za svaku jebenu životinju…
Zvonimir je kao gepard…samo lijeno leži dok ga ne opizdi čvorak u liku nekog bezveznjaka a onda ga ne možeš primiriti dok ne uhvati lovinu…uvijek podere sve novine s njihovim likovima…selebritijima…hahahahaha…
Jozef je utopista i onda je najbolje da pliva u obliku neke gadne ribe koju neće nitko pojesti…
E a za Luciju bi najbolje bilo gazela…Graciozna, zgodna, brza i koja ima samo dva sudbinska puta – lagodan život ili završetak u lavljim raljama…
I najbolje bi bilo zbog mog duševnog zdravlja da ubuduće pišem samo basne…kao Esop…A ne, Esop je kad radnici kupe dionice za menađere pa im ih jeftino prodaju i dobiju otkaz… Kao Ezop…taj…
Dakle…
U jednoj šumi gdje je jedna ušljiva hijena bila glavna sve su životinje radile za nju… kao drvosječe…Ona je jebala u mozak svakog kog je htjela jer su svi bili glupi i strašljivi…onih malo hrabrih koji su govorili kako to nije dobro i da će nestati šume, hijena je ogradila žicom i izolirala da ne utječu na druge…
Međutim kako je svakog dana bilo sve manje drva, šuma posta pusta, bez hrane i skloništa… Hijena tada pokupi svoje bogatstvo i ode živjeti u vili koju je kupila na moru…
Sve životinje moraše poći u potragu za drugom šumom jebajući usput mater hijeni…Jedini koji su zadržali malo šume za sebe i tako bili spašeni bili su oni ograđeni i izolirani žicom…
Poruka priče: Bolje biti izoliran nego dopustiti da te hijena jebe…
A u tjednu kojem slavimo proroka Đorđa evo i prigodne :
Bluz mutne vode
Svašta se rodi u mutnoj vodi
Lukava mrena i glupavi smuđ
Karas i bandar, lopov i žandar
I ribe što žive na račun tuđ
Malene one većih se klone
Ne paziš i već te nema za tren
Gde god da beže stignu u mreže
Neko se rodi da postane plen
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne
I najveće ribe za mene su sitne
Ja sa strane samo posmatram taj svet
A budem i ja i smuvan i varan
Pa svakom se desi da ispadne šaran
To je bar rutinska stvar
Ko život vodi u mutnoj vodi
Mora sve trikove dobro da zna
U mutnoj vodi, to mnogim godi
Posebno onim sa vrha i dna
Svi znaju svrhu štuka na vrhu
Tu su da kvare i naprave lom
A dole na dnu sudbinu jadnu
Mnogima rešava nekakav som
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne…
Na šta se svodi život u vodi
Pa eto, grabljivci imaju vlast
Grgeč je glupan, ali je krupan
Pa male ribice guta u slast
U dane gadne, kad voda padne
Plašljive ribe ne vrede ni groš
Naiđu krize, drukčije grize
I samo najbolji plivaju još
Ja pevam svoj bluz bez namere bitne…
