Crtice iz Sna Franciska



srijeda, 29.01.2014.




Trčala sam prekjučer na pokretnoj traci. To je bio moj prvi izlet u teretanu. Ipak sam sad u Kaliforniji.
Čudan je taj tredmil. Na početku se čini puno lakše, sav si nekako poskočan. I super je bilo tako se odbijati. Ali nisam se baš snašla sa svim onim programima, pa sam pokliktala i odabrala neki koji ti mijenja brzine i uspone. I tako sam ja cupkala 7 kilometara i kad sam sišla s te glupe trake sam skoro pala na nos koliko mi je mozak bio zbunjen.
Sada me već drugi dan bole listovi na nogama i hodam ko Herr Flick. I to je isto navodno od trake, jer je puno više gumena nego trčati ko normalan čovjek po parku ili cesti.

Draži mi je park. Ali parka nema baš tutekarce oko mene. A trčati uz ocean vam i nije tako zabavno kad su uz ocean dokovi, a ne pješčane plaže iz serija.

Jučer sam tako šetala nogice do dućana. Hodanje do dućana me nadahnulo za čupkanje kruha iz vrećice. Nisam to radila barem 10 godina. Kupila kruh i onda ga čupkala po putu kući. Prvo krajac. A onda i dalje.

I shvatila sam da sam šupak. Kad god prelazim cestu, stisnem ono za pješake da se upali zeleno. I onda pretrčim preko crvenom. A jadan auto mora stati na to zeleno koje sam ja pozvala.
Pokušavam se već dva dana kontrolirati, da ne pritišćem taj glupi gum, kad ionako prelazim prije nego se zeleno upali. Ali ne mogu, Navika je kurva.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se