imalo bi smisla kad bi imalo smisla

subota, 07.01.2012.

ŠTO JE TO DANAS GREŠAN MILOJE?!



Nije ovo seoski paroh no grešni Miloje Stevanović vas u čudu šta je Bogu zgrešio što ljubi ne samo bližnjega svoga, jer to čine i fariseji, no svakog božjeg stvora a Crkvi pravoslavnoj to nije po volji

Okrenu se godina od kako se grešni Miloje Stevanović, kao Sveti Georgije, trgovac iz unutrašnjosti Srbije, bori s aždahom. I nikako da je savlada. Uistinu, nije sva njegova zasluga, ali svakako mu je pripomoć što Crkva, zagledana u sebe, kao nevesta što je dugo čekala taj dan, i dalje koči uzbrdo.

A rekao bih, ako bih ponašanje Crkve preneo na realni teren, ne u sferu srca/religije, da je Crkva ljubomorna što je Miloje ozbiljno shvatio koncepciju hrišćanstva pa pomaže i one koje je Crkva do onomad prihvatala, hvalila, slavila. Dabome, reč je o monasima i episkopu, raščinjenom doduše, a to je posebna bajka, da na monaha siđe Sveti duh, što je valjda nekakav znak, neizbrisiv, pa Sveti(teljski) sinod objavi da je izabran episkop ili arhiepiskop. A onda, grom iz vedra neba, puj–pike ne važi. Pišmanio se Duh sveti.

Ma nije grešni Miloje uveden među crkvene velikodostojnike, ali, koliko odavde vidim, Miloju bi pre pristajali kruna i žezlo patrijarha i da usedne u patrijaršijski presto nego dvojici Irineja, ne jednome, no dvojici.


Miloju više liči da bude patrijarh no obojici Irineja

Nije Crkva još počela da prodaje /javno/ indulgencije, mada mi sve liči na to. Uistinu, tu i tamo, Crkva zažmuri, kad joj upadne trun u oko.

Možda nisam obavešten, a znam neke primere, što je i laicima jasno, da ako nema čoveka koji nije grešan, onda, vala, nema ni kaluđera, ni sveštenika, ni velikoshimnik ne ide u samoću zbog prevelike svetosti svoje, ne da svoju revnost trampi za blagost Gospodovu, koji će pomilovati grešne /a šta beše greh, kako se opisuje, kako odražava ne doznasmo/ već zarad dostojanija svojega, da se otrese grehova svojih /za koje ne znamo šta behu/.

Tako ja o tome, ako ko god, zna tačnije neka se kaže.


Grešni Miloje na apostolskom putovanju preko mora

A Miloje da bi bio grešan trebalo je da zgreši. Naravno, trebalo bi najpre da znamo šta je greh. I šta znači grešan biti. Za sada, samo je Crkvi dato (od koga, ne znamo) da odluči šta je krivo, šta grešno, šta Sotona misli, šta Bog smera, ko je na pravome putu, ko jeste pobožan, ko farisej. Sve Crkva zna. I Juda ko je. Isus je, kaže predanje, znao da će ga Juda izdati, ali je istrajao, kao da je želeo da bude raspet. Da li je normalno trpeti na krstu? Meni nije.

Crkvu čine ljudi. Kako je moguće da jedan čovek zna šta je dobro, a da ne zna šta je zlo, pa i više od toga: kako patrijarh, na priliku, ili Sinod, po prilici, zna šta je Bogu milo i pravo, a milioni drugih pojma nemaju.

Kada bi tako odista bilo, zar bi svatjejši patrijarh biran bio kao na vašaru – iz šešira. Posle, dabome, žešćeg lobiranja.

Elem, Crkvi je smetalo dok Miloje beše iskreni komunista. Verujem da joj je bilo krivo zato što nema Miloja u svom krilu. A kada ga je pridobila nije ga sačuvala, mada ga je zadojila (i time privukla) idejom hrišćanstva. Dok je davao SPC sve je bilo da bolje ne može (a više uvek!) ali kada je milosrđe, i blago svoje podelio s prognanim monasima i episkopom Artemijem, najednom zgreši Miloje i odbaci ga Crkva kao kužnog, kao da je on u Crkvi trgovao, kao da se on na udovu bacio kamenom.

Zato što nema greha, tako milog SPC, izopšten je.

Miloje sada traži pravdu na zemlji, umesto da okrene Crkvi leđa kao što je, uostalom, ona njemu. Nije više bitno ni ko je kriv, ko prav, ko dužan, ko ružan, Miloju prođe život dokazujući da je hrišćanin. Da ne pominem da je u toj Crkvi i manje veran i iskren, manje zaslužan bogougodnik, blažen pa i svetac postao. Ako. Tako treba.

Valjda.

Mi znamo ko je šta činio ali - ćutimo. Takvo je vreme, naš je omiljeni verbalni i (ne) moralni štit.


Miloje obilazi stećke znanih i neznanih, obnavlja ih, moli se, sveće pali, a crkva se moli da se u pravoslavlju najzad javi Toma Torkvemada pa da vidimo ćija majka crnu vunu prede

A Miloje, grešni, i dalje se bori za milost Crkve, za milost one koju je milošću svojom, milosrđem, ljubavlju toliko nadmašio da mu se nikada neće primaći.

U istrajnosti da dokaže da je nevin, čist, da zgrešio nije, da pripada ortodoksnom pravoslavlju, Miloje je snimio film. Propade čovek dokazujući, svedoci govore, prost svet ali i profesori Univerziteta, umalo ne rekoh Univerzuma, da je Miloje čado Gospodnje. Uzaman. Koga je briga. SPC će radije da se odrekne onoga što bi joj Miloje Grešni još dao, nego što će pristati da Miloje daje i drugima.



Zato je uzaman Milojev trud i trudoljubivost. Zaman je dao imanje, zgrade, zemlju, blago, mehanizaciju monasima da obdelavaju, a plod će njihov, Miloje pošteno platiti. Ali ti monasi nisu po volji irinejima, ni Artemijevom nasledniku. Nikome u SPC.

Crkva je zadovoljna, samo kada ona ima. Crkva je zadovoljna kada se samo njoj gura.

U međuvremenu sve je moćniji glas Crkve. U sve se meša kao margarin.

Više državno tužilaštvo u Podgorici najavilo je da će pokrenuti prekršajni postupak protiv sveštenika Mitropolije crnogorsko-primorske Nikodima (Bogosavljevića) zbog izjave da je "crnogorsku naciju stvorio đavo". Bogosavljević je spornu rečenicu izgovorio u nedelju u emisiji radija "Svetigora" odgovarajući na pitanja slušalaca kako se treba izjasniti na predstojećem popisu, a od sveštenikove izjave ogradila se Mitropolija crnogorsko primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC).

"Pravoslavna crkva nikada ne može da blagosilja ono što nije stvorio Bog, a definitivno crnogorsku naciju nije stvorio bog nego je ona plod ljudskih sujeta i slabosti. Generalno tvorac crnogorske nacije je đavo", kazao je iguman manastira Dajbabe Nikodim (Bogosavljević) u radijskoj emisiji.

"Pravoslavna crkva nikada ne može da blagosilja ono što nije stvorio Bog, a definitivno crnogorsku naciju nije stvorio bog nego je ona plod ljudskih sujeta i slabosti. Generalno tvorac crnogorske nacije je đavo", kazao je iguman manastira Dajbabe Nikodim (Bogosavljević) u radijskoj emisiji.

Otkud takva jeretička misao igumanu koji se još baškari u krilu majčice SPC?!

Ima li grešni Miloje veze s tim? Naravno, ne. Ali, virus SPC zahvatio je i katoličku crkvu kano što se može videti iz pasaža koji sledi.

Katoličkog sveštenika u penziji Ivana Grubišića, koji je sa svojom nezavisnom listom osvojio dva mandata u Saboru Hrvatske, crkva je kaznila zbog prihvatanja mandata u parlamentu. Splitsko-makarski nadbiskup Marin Barišić je danas saopštio da su Grubišiću uskraćena ovlašćenja kao što su ispovedanje, propovedanje i slavljenje mise, a zabranjeno mu je nošenje svešteničkog odela.

Stvarno: kakve veze ima božićna ćurka na podvarku s Hristovim rođenjem. Mora da postoji neka tajna veza.

07.01.2012. u 16:45 • 0 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.



< siječanj, 2012  
P U S Č P S N
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31          

Siječanj 2012 (1)
Ožujak 2011 (17)
Veljača 2011 (5)
Prosinac 2010 (5)

Komentari da/ne?

Opis bloga

vremenom će se sam opisati

Linkovi

Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV

Blog.hr
Blog servis

Igre.hr
Najbolje igre i igrice

Forum.hr
Monitor.hr

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se