imalo bi smisla kad bi imalo smisla
subota, 19.03.2011.
SRBIJA JURI SVOJ REP
Srpsko pravosuđe ne može da kaže da nije imalo primere kako civilizovane zemlje reaguju na divljanje raznih ekstremisitičkih, ksenofobičnih, rasističkih i fašisoidnih navijačkih hordi na stadionima i kako se primenom zakona, pa ako je potrebno i njihovom promenom disciplinuje agresivnost nasilnika. Srbija je imala i ličnih primera koji su nas u svetu svrstali u red divljaka. Pouke nisu postale jasne.
Najsvežiji, užasavajući, blago je reći upozoravajući primer je ubistvo u Beogradu francuskog navijača Brisa Tatona. Koračnica onih koji podržavaju takvo divljanje ili su ubili nedužnog Francuza: Bris Taton, Bris Taton nek ga bude sram, mi ga nismo ubili skočio je SAM, jasno poručuje onima koji ne žele da čuju – na tom se slučaju neće završiti. Uostalom, nije njime ni počelo. Treba li sam ministar policije da plati glavom postupke neiživljenih navijačkih nezadovoljnika da bi se štogod promenilo u odnosu pravosuđa, u odnosu zemlje, u odnosu svakog pojedinca prema nasilju. Kao da je malo što trpimo nasilje, slepilo i smotanost vlasti?
U slučaju ubistva navijača pravosuđe je otišlo u drugu krajnost, a svakako je reagovalo i presudilo udvorički, zastrašeno, podrepaški, vazalski. Da ne bude zabune: mislim da su kazne u slučaju ubistva Brisa Tatona prave, ali one su bile samo za tu priliku, za jednokratnu upotrebu. Taj se film više neće prikazivati u našim sudovima.
Posle godinu dana kilavljenja Ustavni sud je odbacio zahtev tužilaštva da se procesuiraju ili zabrane, obratite pažnju, ekstremne navijačke podgrupe! Predsednik Ustavnog suda Srbije ne treba da čeka da ga smene, trebalo je da, ako je odluka doneta pod pritiskom, a on častan čovek, da se ubije.
Jedna od prepreka za ukidanje ekstremnih navijačkih podgrupa je što se ne može ukinuti ono što nije registrovano, a što nije registrovano – ne postoji. Ako imate u garaži ili nasred dvorišta neregistrovani auto, kamion, bager, rovokopač, utovarivač, vi ga u stvari nemate, ne postoji. Zakon je zakon. Samo što kod nas zakon ništa ne znači. Sad ga ima, sad ga nema.
Zamalo pa je mogao sud da oslobodi one koje je okrivio za smrt Brisa Tatona. On je mrtav, dakle takav više, kao čovek, ne postoji. Kako neko može biti kriv za ubistvo pre nego što se dogodi, a kad se dogodi, zakon je jasan, ili tumačenje, svejedno, nema ga, ne postoji. Praktično: nema (ne)dela, nema kazne.
Dragiša Slijepčević, kada je sudija izvestilac, tvrdi da se mogu ukinuti i neregistrovane grupe, kada govori sa pozicije redsednika Ustavnog suda onda tvrdi suprotno. Baš dosledno, nema zbora.
Sada je jasno zašto je državna blagajna prazna: znatan deo ljudi bavi se nekim obrtom, proizvodnjom, prodajom, preprodajom, uslugama, nije važno čime , a neregularno, bez prijave. Kako onda takvoga kazniti što izbegava da plati dažbine državi, ma zvale se te dažbine krvarina, drumarina, stanarina, firmarina,porez ili bilo kako, kad nema prijavljenu firmu. Ne postoji, kratko rečeno.
Ergo, Brisa Tatona, ako je postojao, ubio je neko nepostojeći, neregistrovani ubica. Ipak, osuđeni su vođa Alkatraza Đorđe Prelić, i njegov saborac Ljuba Marković pa vođa podgrupe Irudićibili Ivan Grković... U Italiji je bez mnogo mudrovanja osuđen vođa navijača Ivan Bogdanov.
A mi u Srbji čekamo da neki klub zbog navijača bude osuđen na takvu globu da ćemo pasti u dužničko ropstvo dok isplatimo kaznu.
Ako sledim logiku Ustavnog suda da se neregistrovane grupe ne mogu ukinuti, kako je moguće da se Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC) ne izda dozvola da gradi crkvu u Srbiji na osnovu toga što nije registrovana. Pa, ako nije registrovana, kaže Ustavni sud, onda ne postoji. A ne može da se registruje jer je u Srbiji SPC monopolistička religija. Državna, tako reći, u sekularnoj državi. I tako u nedogled.
