Yo!Oy!
Evo ih opet! Da, da, vratili su se i nadaju se da ih niste zaboravili. Nakon dugo vremena odlučili su napisati nešto.
“NEŠTO“
Sad kad su to obavili mogli bi napisati još nešto.
„JOŠ NEŠTO“

Dugo ih nije bilo, ne zato jer su imali ozbiljnog posla, ne zato jer nisu imali što pisati, ne zato jer se nije ništa događalo, nego zato što lijeni kao onaj madagaskarski lemur iz priče o Crvenkapavici. Sigurno se ne pitate što ima novo, ali svejedno ćemo vam reći. Selio i Rafo su u autoškoli, pa ako vidite neki auto s nekom tamo čudnom tablom na krovu, bježite bez obzira, oni su razlog zašto je nastao film Posljednji akcijski junak, jer sve ostale akcijske junake su pregazili.
Proslavili su ponovno Novu godinu, a s obzirom da su je slavili dan prije Uskrsa, nekima uskrsni ručak baš i nije odgovarao, kao npr. kolegi Chucku Norrisu, koji zapravo „nije“ Chuck Norris ali misli da jest. Te večeri su dobili i bitku za jukebox, sa 23 uzastopne pjesme. Nova godina se slavila povodom toga što je Rafo napokon legalan, više nema 17 godina, sad ima 12,5. Usput vrijedi napomenuti dar koji je dobio od Selia i njegove prve dame Mare, bile su to jedne bokserice, sa naslikanim kravama i svinjama, banana i dva limuna (jer ipak treba nešto staviti u bokserice) i naravno zadnje, ali nikako najmanje važno, Tuborg 0,5L u limenci.
Valja napomenuti da ćete uskoro moći i čuti jednu od pjesama The Somethinga, jer Selio je napokon pronašao davno izgubljenu pjesmu Die Die My Kitty, a Rafo se prihvatio učenja sviranja trass gitare, improvizirane bass gitare (akustična gitara s 4 žice).

I bilo svašta tako zanimljivoga u njihovim životima, ali za izdvojit su samo 2 stvari još, nazvat ćme ih «Incidenti», 1. Incident sa stojom: bilo jedno veće kasno skoro, bilo lijepo kišovito, i bili tam neki ljudi, npr. Rafo, Selio, Mare i Sheva. Pili oni taku u Tomu nekom, pili čarobne napitke, i kad su se već malo začarali, odlučiše naši junaci ići se voziti, točnije ići voziti tamo nekog stojadina, Shevinog da se bude određeniji. Selio je bio za volanom, Sheva je bio suvozač, i dogovorili su se da se voze dok ne ostanu bez goriva, ali to baš nije potrajalo dugo jer na stoju ne radi kazaljka za gorivo pa nisu znali da je stoja skoro prazan. I tak išli oni jedno 200-300 m i stoja krepo. I šta će jadni ne znadu, reko neće da ga na cesti ostave, idu ga oni odgurat nazad odakle ga uzeli, no kako su krenuli s gurancijom naiđe murija i zabrani ima da guraju stoju po cesti, i tako su morali stoju parkirati tamo đe je krepo što je bilo jako teško ali neka. Drugi incident zapravo nije njihov incident već incident nekih ljudi što su «Šetali» parkom, 2. Incident s močvarom :D , neki ljudi opasni, opasni ko zmaj, išli su kroz park, a naši junaci, Rafo, Selio i kompanija od prije s dodatkom cigana i njegove drage, su pili na klupama nekim u parku i vidli te tamo kak idu. I kak su išli ti ljudi, odlučili oni kratiti put tamo negdje blizu, no kako valjda nisu odavde ili su jako tupavi, odabrali su krivo mjesto za prelazak «livade», naime išli su kratit pa su na pola skužili da zapravo propadaju u močvaru, točnije u neku vodu što tam izvire, te su pokušali pobjeć od toga i jedan se uspio izvući ali drugom se dogodila nezgoda i ostala mu je patika u bari tj. vodi, i tako je on bos capkao tamo po toj vodi, i sve je jako skupa izgledalo smiješno. i tak to da…

Sad je kao kraj posta ili tak nešt, valjd, a ništ, zna se da ste 100 godina čekali na novi post, no moraju vas Mr. S i Mr. R razočarat sa ovim sranjem od posta, :D , poooz i do čitanja il nešta tako.