sing(l)erica

utorak, 01.07.2008.

Putujem kroz trenutke vaših pogleda.
U daljinu nose me trepavice.
Svakim novim treptajem sve dalje i dalje sam…
Noć…
Stop!
Gubim se
Nema me više.
Vaši snovi onemogućili su moje putovanje:
Zastali smo,
Ja u vašem,
Vi u mojem
Moru mašte…
I ludih neispunjenih snova…



***



Autobusno stajalište?
Kraj putovanja?
Pauza za wc?
Odredište iz snova?
A možda si samo pedala mog bicikla koja mi je nužna za kretanje?
I to je sada tako dobro.
A što ako mi lanac zahvati hlače?
Ti mi nećeš moći pomoći jer si samo pedala…
Mislim da bi bilo najbolje da bicikl vozim u suknji!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.