dugo me nije bilo i takooo... + update
evo mene..napokon sila za kompjuter koji mi da buden iskrena i nije toliko falija ( hmmm zašto mi sada raste nos??:)
..puklo me nedavno, poslala sve k vragu, i posa i turiste i kune i eure i pokupila se sa malin princen na otok kod dida i nane..i neman što da van kažen osim da smo uživali i da mi odavno nije bilo tako lipo..a i princu..baš smo se lipo izguštali...ako zanemarimo one vesele radosti oko pakiranja odjeće i ostalih stvari. onda je sve bilo super...kako smo išli na otok di nema pedijatra tako san ja za maloga princa nosila sa sobon "zasvakislučaj" skoro pa cilu ljekarnu...bilo je tu svega- od krema za sunčanje, kapi za nos, uho, oči..do krema u slučaju da ga meduza opeče pa čak i nekih nazovimo ih prirodnih ljekova za kašalj, upalice, prehladice i slično...kad tome nadodamo odjeću, pa obuću, pa rekvizite za more, pa rekvizite za plažu (kantice, lopatice, grablje, traktore, kamione ..itd), a i hranu poput čokolina, kraš-ekspresa, pahuljica, raznih jogurta i mesa..-nas dvoje smo sličili ka da se u najmanju ruku selimo negdi na godinu dana :))) e a tako van je to buduće mame i budući tate , kad imate dite morate imati i šleper :))) nego izležavajući se tako na plaži, zamijetila san jednu stvar koja me već duže vrime pomalo kopka..promatrala san dicu oko sebe i ono što me smeta je : zašto se igračke dijele na muške i ženske igračke? zašto ne bi i mali dečkići gurali ona mala plastična kolica sa bebicom u njima? zar ti isti dječaci jednoga dana neće imati svoje dite? zašto se curice igraju sa bebama, pa ih hrane i presvlaće kada se "ukakaju"? zar jednoga dana neki ponosni otac neće to isto raditi svome ditetu? zašto se curicama za rođendan kupuju "male kuhinjice", lonci, kuhače, pegle??? zašto su autići tipično muška igračka? zar mi žene ne vozimo auta? zašto se dječacima kupuju nogometne i košarkaške lopte? zašto im se ne kupi beba koja plače pa da je lipo "hrane" i brinu se o njoj.  i onda se mi žene pitamo da zašto muškarci od nas očekuju da se same brinemo o djeci, da kuhamo, da peremo, da čistimo, da peglamo? pa to je ukorjenjeno od najranije dobi i ja kao mama nikada svome sinu nisan kupila niti bebu, niti peglu, niti kuhinju...jer ako to kupiš muškome djetetu onda od njega radiš "PEDERA"?!?! ispričavan se na toj riječi ali sam taj odgovor dobila od AMA BAŠ SVIH osoba s kojima san raspravljala o ovoj temi. a da čujen vas...nemate pojma kako me zanima..:) update: mali princ ima novi post. I pozdrav Gospodinu profesoru (imaš moj mail tu sa strane pa se javi...jer ja do tebe ne mogu nikako doć...a tražila san te...) |
a naslov????
po stoti put pišen i brišen ovaj post...došlo mi je da posvetin ovaj post jednoj predivnoj osobi a onda san shvatila da teško pronalazin riči kojima bi mogla pretočiti svoje osjećaje u ovu tipkovnicu isprid sebe..tako da ću sve to zadržati za sebe..
...zašto mi se to često dogodi? meni poznatoj brbljavici koja uvik ima nešto "pametnoga" za reći, da ovako na momente blokan i ne znan što izustiti... ..ili svarno postoje osjećaji koji se ne daju ričima kazati, jednostavno takvih riči u rječniku nema i definitivno bi ih pod hitno tribalo izmisliti...evo npr.kada bi nekome ko nema dite pokušala objasniti što ja osjećan prema svome malome princu, teško da bi mu to ijednim ričima mogla opisati..i ljubav koja je po meni najjača, najtoplija i najlipša rič opet je nekako "mlaka" s obziron na ono što mi je u srcu... ..morati ću ja izmisliti neku rič za to..pa ću je podiliti sa vama ako mi to uspije.. :)) ..e jebiga taman kada san se uživila u pisanje triban se skinuti s kompjutera tako da će ovaj post po svoj prilici imati update.... update Od jubavi san duša ranjena Pod mojon provon olujno je more A nigdi svitla da mi snage da Sva jidra spuštan, zašto da se bore Od jubavi san duša ranjena I neću nazad, nek me vitar nosi Jer nisan za te moga zivit ja Kad bog me primi, kad me pita ko si Od jubavi san duša ranjena Kad jednom bude kasno za sve riči Jer nije jubav rana ča se liči Kad tilo drće ka da vitar puše Ti dođi meni, ti dođi meni Da ti skinen križ sa duše I sve san daje, sve je veća tama I ne znan više kako san se zva Jer samo pantin to ča ne bi tija Od jubavi san duša ranjena ...nije baš da obožavan Gorana Karana ali čovik ima lipi glas i ova pisma mi je sad došla u glavu, neman pojma ni kako ni zašto...ili me možda proganja nešto iz prošlosti što san duboko zakopala u sebi, nadajući se da nikada neće isplivati, pa me sada ipak preveslalo i uspilo izaći vanka kroz ko zna koje pukotine u meni...ehhh ne smin o tome..uvati me tuga onda, a ja i tuga nismo baš u najboljin odnosima, naime uvik joj zalupin vrata prid noson kad pokuša ući u moje srce. zna da nije dobrodošla, pa se možda upravo zbog toga pokušava na bilo koji naćin provući i ući tamo di najviše zaboli... ...odo ja popiti pivce za živce  ...pa ću odma biti bolje volje... prošlost nek ostane di je i bila...kakva god bila, ne želin je brisati jer upravo san zbog nje danas takva kakva jesan..sve te stvari iz prošlosti, bilo pozitivne ili negativne, te izgrade u osobu ili dobru ili lošu, ili pravednu ili nepravednu, iskrenu ili neiskrenu...zato je potrebno valjda da čovik proživi i neke ne baš ugodne stvari, da bi jednom u budućnosti znao cjeniti sitnice i uživati u životu...jer čini mi se da onima kojima sve ide nizbrdo i bez problema da upravo te ljude karakterizira bahatost, sebičnost i nehumanost...ne znan , možda se varan, ali triba proći i lipo i ružno da bi moga na život gledati REALNO... |
| < | kolovoz, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
, o meni
, o životnim usponima
i padovima (jao!!
), poneka o sportu
, o bajkama i svemu pomalo 
