Siboney

< siječanj, 2010  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga
Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi
Blog.hr



Free Web Counter

Free Hit Counter


lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the strle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)


-------------


...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

02.01.2010., subota

S Novom Godom!


Nu, na Art kanalu pušćahu Moskva Slezam Ne Verit, devet minuta pre kraja izbi osigurač u studiju, a pošto se ceo program pušta sa kasete i žive duše nema do ponedeljka, ostadosmo uskraćeni za razrešenije?

Hoće li Katerina pronaći Gošu?
Evo odgovora, hvala youtubetu!


- 02:02 - Komentari (1) - Isprintaj - #

02.12.2009., srijeda

You win some you lose some


Eto, ukinuše nam vize, ali nema više bonžite
- 15:31 - Komentari (3) - Isprintaj - #

29.11.2009., nedjelja

Aum!


Često sam prikriveni hejter, mrgud, drkažija, gargamel.
Volim da mrzim, pa to ti je!
A to nije lepo.

Pa mi onda dođe prosvetljenje. Sa sve osmehom na licu.
Širom sveta cveće cveta. Vetar duva, oblaci plove. Nema veze. Aum!

Dok se sklopljenih dlanova klanjam i izgovaram aum, pitam se tiho:
Hoće li biti aum kad me jednog dana obrazovska policija bude pamprčila po prstima zato što se ne krstim kada prolazim pored crkve?


- 23:59 - Komentari (1) - Isprintaj - #

27.11.2009., petak

Slike naše stvarnosti


Tek sada videh ovo:



To je verna slika današnje Srbije, predvođene Sunđer Bobom i Džordžom Klunijem.

- 12:01 - Komentari (2) - Isprintaj - #

25.11.2009., srijeda

Ako vam je dobro, onda ništa


Ja nisam imao problem što su tri dana bili ukinuti neki od kablovskih kanala. Imao sam i imam problem sa talibanštinom, sa ispranim mozgovima, i što je na vlasti sistem koji ukida Fox.LIFE, a ostavljen susedni Fox.CRIME.

Da ostane zabeleženo:

Najava 384. emisije
Svetlana Lukić
20.11.2009.

U poslednjih nekoliko nedelja ova vlast me je razjarila; nije im dosta uobičajeno lešinarenje po javnim preduzećima, izigravanje državnika, glumljenje džet-seta po modnim revijama i jurenje mladih konobarica po beogradskim restoranima, nego su počeli da manipulišu i našim strahom za zdravlje i da nam nameću koliko ćemo i kako da žalimo za umrlim poglavarem jedne od verskih zajednica u Srbiji.

Svinjarija oko svinjskog gripa je kulminirala sumnjivim tenederom za nabavku nove vakcine koju je, gle čuda, dobio Mišković, a onda je panika koju su širili ministar zdravlja i njegovi saradnici naglo prestala. I taj besramni ministar se još usudio da u intevjuu Politici kaže kako neće da bude paranoičan, ali da su napadi na njega počeli onoga dana kada je rekao da će predložiti usvajanje zakona o zaštiti stanovništva od štetnosti duvanskog dima. Ni ja neću da budem paranoična i imam utisak da je on inicirao paniku od gripa da bi neko zaradio novac, a on još ispao spasilac života svekolikog srpskog naroda od vojske koju predvodi zlikovac pod šifrom H1N1.

Bila je to poželjna slika države kojom svi oni hoće da vladaju: narod preplašen od virusa, ljudi koji ne izlaze iz kuća i ništa ne zahtevaju od države osim malo vakcine, malo hleba i, ako može, malo slobode; ako ne može, onda ništa, dovoljna je i vakcina.

Kada je izgledalo da je virus najbolji koalicioni partner predsednika Tadića, desila se smrt patrijarha Pavla i polje za slobodno delovanje svakog idiota u ovoj zemlji se proširilo do neslućenih razmera. Odavno nisam osećala takav bes i poniženost kao povodom cirkusa koji su povodom smrti patrijarha Pavla napravili Tadić i njegova marketinška družina. Mislim da se ovih dana desio kvalitativan skok u ludilu i bezočnosti vlasti o kome ćemo, mislim, u ovoj emisiji još puno govoriti.

Danas ćemo samo da se podsetimo nekih stvari. Prvo, ovo je sekularna država i taj deo ustava su i predsednik i vlada i gradonačelnik Beograda pljunuli. Kad smo kod gradonačelnika Đilasa, čuvenog božijeg a nadasve siromašnog božijeg sluge, ko mu je dao za pravo da krši zakon, a zakon kaže da se u državi mogu proglasiti najviše tri dana žalosti. Koliko znam, Beograd je sastavni deo države Srbije i tu ne pomažu njegovi mangupsko-šibicarski trikovi kojima četvrtak proglašava posebnim danom žalosti u Beogradu.

Oni su od smrti patrijarha napravili ne dane žalosti, nego neku vrstu vanrednog stanja u kome svaka budaletina može da izigrava moralnog policajca, a svako ko ne kaže da je patrijarh bio svetac rizikuje da bude proglašen za srpskog izdajnika.

Kao i dobar deo vas, i ja se borim sa nelagodom da govorim o smrti patrijarha Pavla, jer je veliki broj naših sugrađana, istinskih vernika, pogođen njegovom smrću na način koji mi, ateisti i agnostici, ne možemo da razumemo. Kako su odmicali dani žalosti i njegova smrt bila sve bezočnije zloupotrebljavana, moja nelagoda se smanjivala, jer mi je bila nametana, od predsednika, ministara i gradonačelnika do vladika i anonimnih pravoslavnih Srba, koje sam sretala i slušala po benzinskim pumpama, prodavnicama i pešačkim prelazima. U pitanju je ideja da se ovih dana povodom smrti jednoga čoveka utvrđuje lažna slika kako smo kao narod uzvišeni, ali i skromni i pred bogom skrušeni, kako smo anđeoski čisti kao što je to bio, po TV voditeljima, kuririma i novostima i blicevima već proglašeni svetac patrijarh Pavle.

Šta su uradile vladike, predsednik, novinari, fudbaleri i anketirane bankarske službenice – ponudili su nam samo sliku patrijarha Pavla kao skromnog i i smernog čoveka koji se vozio trolejbusom, koji je sam sebi šio mantiju i pravio cipele, čija je penzija bila 9000 dinara, koji nije gledao TV, slušao radio i čitao novine, koji je iza sebe od materijalnih stvari ostavio samo sat i budilnik... Ta slika je odmah projektovana na celu SPC, a onda, još kraćim putem, na ceo srpski narod. Za ova tri dana smo se identifikovali sa tom lažnom slikom i o nama i o patrijarhu i zaboravili na našu švercersku, piljarsku, korumpiranu, alavu, pokvarenu i pornografsku stvarnost.

Ako su vladike i predsednici i ministri hteli da žalimo za gubitkom patrijarha Pavla, zašto su od svake budale u kablovskim televizijama napravili moralne policajce koji su nam upadali u kuće i određivali kako Srbi treba da žale, zašto su od svake voditeljke na državnoj televiziji pravili udovicu i od svakog urednika nacionalnog radnika koji treba da nam pušta serije i emisije o veličanstvenim delovima srpske istorije: o Prvom srpskom ustanku, i o Drugom srpskom ustanku, o proboju solunskog fronta itd, koje nemaju baš nikakve veze sa životom, a ni sa smrću poglavara SPC. Nisu patrijarsi bili vojskovođe, ni državnici, čak ni u vreme proboja solunskog fronta. A onda, zašto smo se zaustavili, što ne dođosmo do devedesetih kada je patrijarh bio na čelu crkve koja je dobila do tada neviđeno važnu ulogu i ugled u društvu. Dakle, i crkva i država su nam ponudili sliku patrijarha koji živi monaškim životom, a potpuno ukinuli sitnicu da je on 19 godina, od 1990. do 2009. bio na čelu SPC.

Možda je tačno da se istorijska uloga nekog čoveka, pogotovo tako važnog, može dati tek posle nekoliko godina, ali ako su već svi u roku od 24 sata hteli da zacementiraju sliku patrijarha, tj. SPC i srpskog naroda, onda ću i ja da požurim i podsetim vas na samo nekoliko stvari.

Poglavar SPC 1991. godine u pismu lordu Karingtonu kaže da Srbi nikako ne mogu ostati u sastavu bilo kakve nezavisne hrvatske države, već se moraju naći pod zajedničkim krovom sa današnjom Srbijom i svim srpskim krajevima.

Patrijarh je bio veoma svetovno precizan – on zahteva da se iz Hrvatske moraju izdvojiti sve one teritorije na kojima je srpski narod aprila 1941. godine imao etničku većinu. Ovu poruku su vođe raškovići, babići, martići i hadžići jako dobro prihvatilii i počeli da je primenjuju.

Patrijarh i SPC na čijem je čelu bio, svih ovih godina su dosledno istrajavali na ideji i politici da su Srbi vodili oslobodilački rat i da u takvom ratu ne može biti nikakvih zločina za koje bi neko morao da odgovara. Tako je patrijarh primio i blagoslovio generala Lazarevića pre nego što je krenuo u Hag, potpisao sa 60 srpskih intelektualaca zahtev za povlačenjem optužnice Haškog suda protiv Radovana Karadžića; patrijarh je birao da drži opelo Milanu Nediću i Dimitriju Ljotiću, ali je na sahranu Zorana Đinđića poslao Amfilohija Radovića, birao je da jedini i poslednji put ustane sa bolničke postelje i glasa za novi ustav Srbije, tj. preambulu koja produžava agoniju kosovskih Srba i svih nas...



Za one koji su odskrolovali do dna, nagrada (& bookmark da link ostane zabeležen):

Vuk koji je voleo Srbe

Savet: pročitati i komentare



I na kraju, lično: Meni je super, odlično, širom sveta cveće cveta.


- 20:33 - Komentari (2) - Isprintaj - #

06.11.2009., petak

Glupost dana


Jedva sam se ulogovao odnosno prijavio ovde, nisam mogao da se setim sopstvene lozinke, t.j. passworda.

U prolazu ću na ovom mom prostoru za žvrljanje ostaviti belešku o meni (ne)dragom "blogu" B92.
Dragom, jer tamo ima puno autora, mnogi od njih imaju dobre i informativne postove, rado ih čitam.
Nedragog, jer je b92 tim portalom, forumom, šta li je (od svega, blog je ponajmanje), potpuno degradrirao pojam "blogovanje" u Srbalja.

Kao kad bih ja sada zasukao rukave, sišao u podrum, izvukao odande džak krompira, i onda preko medija čiji sam vlasnik počnem da talambasam danima, noćima, bez prestanka: "Vite ljudi šta sam izvuko iz podruma, vite bloga, evo bloga čuda neviđenog, blog, blog, iz podruma mog". I šta biva posle toga, na svaki pomen blogovanja ili čitanja blogova, reakcija je: "ma idi kakav blog, kakve gluposti, ma to su krompirčine najobičnije"


Supermod 17:47 05.11.2009
Preporuka: 1
Obaveštenje
Od autora bloga očekujemo da ne troluje sopstveni blog temom koja s tekstom koji je objavio nema nikakvog dodira.
Trol je obrisala moderacija.
Molimo Vas da na ovaj komentar ne ostavljate replike, jer će biti obrisane.

Hvala.


- 10:21 - Komentari (2) - Isprintaj - #

29.06.2009., ponedjeljak

priče o običnom ludilu



Ma tu sam - ponavlja se ista priča - ali ne pišem i zaboravio sam kako se to radi.

Gmail me upozorava da sam nevidljiv, pronicljiv je on, koliko samo nevidljivih ljudi stoji prekrštenih ruku, naslonjeno na zid.

A parket se podigao posle poplave, pa sam tim povodom na sred dnevne sobe napravio instalaciju, umetničku instalaciju koju nazvah "Uspenje Parketovo", dizalicu na kojoj stoji greda koja gore gura plafon a dole sputava parket, odistinu okuugodno izgleda kombinacija svetlodrvenaste čamovine i crne žabaste dizalice, obaška što tako napeta greda zgodno odzvanja i može da se svira na njoj. Egzibišn je otvorena do septembra, a onda ćemo videti da li se cementna košuljica osušila, da li je parket odustao od prodora u treću dimenziju, ili ćemo morati da mu krešemo krila.

Ovom instalacijom se preporučam za Bijenale u Veneciji ili za Oktobarski Salon.

Mogu i neki performans da izvedem, recimo kompoziciju za štenmajz i macolu, dok iz armiranog betona u znoju tela svog oslobađam sapete vodoinstalacije što plaču, lagano lijući prljave suze.

No to je pasé.

Na neslučajno nabodenom blogu čitam:
Zen budisti, ako se ne varam, propovedaju "Sve što ti se može oduzeti, nije tvoje."








- 23:33 - Komentari (5) - Isprintaj - #

20.06.2009., subota

you are invisible


You are invisible.
Go visible

- 20:59 - Komentari (2) - Isprintaj - #

06.06.2009., subota

Prvi put sa ujkom na šatorenje


Tri pribora za jelo, tri lončića, tri vreće za spavanje...

Sutra idem na kratak izlet, vodim sestrića i sestričinu po prvi put sa ujkom u prirodu. Pakujem se po običaju u zadnji čas, umalo da se ujka izblamira i zaboravi otvarač za konzerve. Šipke od šatora i klinovi ovaj put nisu zaboravljene. Videćemo sutra da li je nešto drugo zaboravljeno, ko će prvi ugaziti u potok, ko se plaši grmljavine, ko neće hteti da spava.
- 00:26 - Komentari (6) - Isprintaj - #

11.05.2009., ponedjeljak

Zašto smo (verovatno) sami u našem ćošku Kosmosa


Kako je ovo divno! Danima mi u browseru stoje otvoreni tabovi sa ovim tekstovima:

Ovo je glavni post, objavljen 27. aprila, a dan kasnije je na drugom mestu objavljena ova Vest.

Ovakve stvari me oduševljavaju!

Dobro, to što tu i tamo zvekne neka eksplozija što može da nas oduva ko vetar maslačka - to me baš ne oduševljava previše - ali samo postojanje takvih pojava i naša mogućnost da to detektujemo i polako rastumačimo - e to je Nauka sa (vrrrlo) velikim N.

Jednostavno, nedostaju mi reči kojima mogu da opišem uživanje koje me obuzima kada čitam ovakve tekstove. Koliki je put pređen od štapa koji je crtao krugove po pesku, do one zvezde nepojmljivo daleko... Ovakva ilustracija mogućnosti saznanja mi u ovom vremenu niskosti i gluposti bar malo vraća veru u ljudski rod.

Preterujem li? Možda - ali kako hodati otvorenih očiju, a ne pasti u očaj? Živim na mestu i u vremenu gde sve pred mojim očima odlazi u tri lepe. Moralni zakoni su izgaženi, planetu smo iscrpli, čak je i Suncu dunulo da baš sada izvodi besne gliste, jedino što ostaje je zvezdano nebo iznad nas.


- 22:14 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se