gramzljivi prokletnici predobrih namjera
četvrtak, 13.11.2008.
Da li ja to vidim svijetlo na kraju tunela?
Da ukratko opišem situaciju: dragi došao prekjučer doma, jučer zvala u bolnicu za otpusno pismo da bi dobila slijedeći odgovor: "Super da ste nazvali, otpusno pismo još nije gotovo i neće biti tako dugo dok ne napravi još jednu pretragu koju nisamo napravili, dakle dođite s uputnicom u ponedjeljak...." tu sam se izgubila. Jesu li oni normalni? Deset dana ga drže u bolnici šalju na hrpu pretraga, otkažu drugu hrpu pretraga i sad se na kraju mora vraćati u bolnicu da bi napravio to kaj su mu dok je ležao gore, rekli da ne treba raditi.
Bit će bolje.
Stan. Mislim da smo ga našli. Sad je na redu hodanje po bankama.
Dobro.. još ćemo pogledat koji, ali mislim da je ovaj od jučer mrak!
Veselim se stanu. Iako ću rintat čitav život za njega, ali nema veze. Bit će moj, i bit će kak si sama napravim a ne da mi drugi sjede za vratom.
Mala cijena za mirniji život - rekla bi moja kolegica.
