gramzljivi prokletnici predobrih namjera
petak, 26.09.2008.
Ovo vrijeme je zaista deprimirajuće
Kaj možda nije? Osim kaj smo svi bezvoljni, a opet prisiljeni raditi, jedva čekamo da današnji dan završi, a nikad kraja.
Vrlo je interesantna činjenica da čim pada kiša, ljudi se ne znaju voziti, ne da voze sporo, nego se jednostavno ne znaju voziti. Sam smanjite brzinu i sve ko obično, nema velike mudrosti. E, da, i dajte si popravite žmigavce (žaruljica fakat nije skupa), štop svijetla (nije ni to turbo skupo) i imajte solidne gume, ne morate kupovat nove svaku godinu, al svaku drugu, treću, ne bi škodilo (ja imam svoje već treću sezonu i još uvijek nisu ćelave). Bez toga ste hodajuća smrt na cesti po ovakvom vremenu (ali i inače).
Sreća da sam leđima okrenuta prozoru, pa ne moram ovih osam sati gledati kakvo je sumorno vrijeme vani. Ovak se okrenem svakih vremena i pogledam dal je kiša prestala. Baj d vej, opet je počela.
A kaj se tiče zelene kave, pijem ju još uvijek, jučer sam otkrila novi trik. U malo kipuće vode umutiti kavu i dodati malo hladnog mlijeka. Popije se u tri velika a-jesu-odvratna gutljaja i mir punih 24 sata, hehe. No, vagala se još nisam, nekak se ne usuđujem stati na vagu i onda se razočarati.
Uglavnom, sutra spavam. Ne diže me ni atomska bomba, ni smak svijeta, a bome ni moj dragi.
Ugodan vikend ljudi!
