Zahladilo je...
(Heh da mi je samo znat što ću napisat ovaj put)
Hebeš ti tekst koji počinje vremenskom prognozom....
Ali što ću, hebeš i one koji kažu da je jutro uvijek pametnije od večeri
Svašta mi se muva po glavi zadnjih dana,
Osjećam se razasuto...
Da!
Smiješ se?
Pa samo se smiji,
Meni nije smiješno.
Mene je prosto strah.
Strah me da ću ostati ovako razasuta zauvijek....
Strah me da je sad već prekasno,
Jer
Ljeto je pri kraju i
Zahladilo je, kažem
Pijavice s mora učestale
Raznijet će me prije nego se uspijem sakupit...
Bojim se
I da ću jedno jutro popud ovoga
Sad ili za deset godina
(Zar je to važno?)
Onako dok budem ispijala prvu kavu
I iščitavala freške vijesti,
Tek u bljesku čiste neočekivanosti
Okrenut tvoj broj i uz ono
«Dobro jutro» i «Kako si?»
Izgovorit još koju riječ viška...
(Heh – viška...
Kako za koga...)
Odavno me ne trebaš
(Znam!)
I bojim se da ću pogazit ponos
(Unatoč tome)
A opet
Kažu da strah paralizira.
Ako je tako
I dobro je dok se bojim....
I bolje je da me strah.
Jer u meni nije ostalo snage
Za proć sve još jednom...
Dotuklo bi me
Sigurno
Sve nas je zadnjih dana morilo pitanje
«Što je istina?»
O ja znam i tekako dobro što je istina,
Ali bi bila zahvalna kad bi mi netko znao reć
«Što je ispravno?»
(13:13 – netko misli na mene
ili tek puka slučajnost...
ne znam)
Zahladilo je,
A ja sam prelijenda da bi navukla
Koji rukav viška...
Pijavice s mora učestale
Raznijet će me prije nego se uspijem sakupit...
Bojim se
U kukac....
