šegrt Hlapić.blog
14.11.2006., utorak
Ispeci pa reci! Svakako reci!
Promijenila sam dizajn jer se dosadašnji činio prilično kompliciran i uopće nije odražavao mene. Eto. Za one koji su se možda pitali. Nije ni ovaj baš prava slika, ali može poslužiti još neko vrijeme.  Htjela sam pisati o toliko lijepih stvari. Zapravo, možda ne baš toliko, ali. Pronašla sam svog starog i prvog Šegrta Hlapića. Bila sam neizmjerno sretna. Sad tu sreću ne mogu iskazati u pravoj mjeri jer sam jako, jako ljuta. I to na Debu. U zadnje vrijeme svako malo koristi priliku da mi spusti. Dobro, možda sam preosjetljiva i preumorna (došla kući s posla u pola 6), ali to nije razlog. Ponekada se osjećam glupa samo zato što se u nekom glupom trenutku krivo izrazim. Priča: Kupujemo staroj peglu budući da pegla veš svih nas, a stara pegla je totalna katastrofa. Pegla sve na najjačem jer ne može smanjiti temperaturu. No, fora je u tome što ne zna peglati peglom na paru pa tražimo normalnu peglu kojih ima sve manje. Neki dan tražim u Konikomu, a ono, sve do jedne parne pegle. I danas odem po boju za printer i potražim peglu da nije na paru. Kažu da su naručili. E sad, kažem njemu kako sam tražila električnu peglu na što se on nasmije, a ja kažem kako sam mislila električnu da nije na paru. D: Pa sve su pegle električne! Ja: Ma dobro, mislila sam da nije na paru. Skužili su. - govorim želeći nastaviti priču. D: Mogu mislit' šta ljudi misle o tebi kad im takva dođeš u trgovinu i tražiš tako nešto. Ja: Šutim D: Sigurno to stalno radiš. Ja: Popizdila, šutim, napravila sok i otišla gore ostavivši mu suđe. D: Šta ti je sad? U zadnje se vrijeme stalno događa da me špota zbog nečega. Istina, znam i ja njega špotati, ali ovakve me stvari vrijeđaju. Ispadam nesposobna, glupa, ne znam se izražavati i ne znam što već. ... prošlo je 15 minuta od kako sam se pokupila i otišla gore... Deba je došao, ugnjavio me da zašto se ljutim i naravno, udobrovoljio me... Sada se više ne ljutim. Ispada kako stalno imam nekakve provale. Ne znam događa li se vama slično, ali ja sam njih itekako svjesna. Znam kada ću što izvaliti i mogu se kontrolirati, samo što se najčešće ne kontroliram jer znam da ću tako nasmijati ljude. Tako sam nedavno kada sam zvala Lučku kapetaniju tražila kapetana lučke kampetanije. Čovjek je umro od smijeha kao i ja i svi moje kolege. I šta je tu loše?  |
