|
Ne mogu da pratim samu sebe. Desi mi se nešto zabavno, setim se bloga, a onda ne napišem ništa jer me mrzi, pa posle nemam volje. Možda je tako bolje, jer ako nemam volje možda to znači da nije dovoljno zanimljivo. Selekcija, prirodna. A ovo od subote je sasvim sigurno zanimljivo. Da nije, ne bih po ovoj vrućini kuckala. Kao što znate, u našim krajevima u zadnje vreme vlada neumerena klima. Ne spušta se ispod 33 već noćima, a o danima i da ne govorim. Ne može da se spava. Silvijin klijent koji se predstavlja kao Karlo (što mu sigurno nije pravo ime... osim nas, i klijenti vole da sebi smišljaju pseudonime - kriju se i oni), izrazio je želju još pre nekoliko meseci da bude sa obe i da to snimamo kamerom. Pošto je on porodičan i poslovan čovek, zakazao je to desetak dana ranije. Takva želja se naplaćuje ekstra. Ja nemam dobar osećaj za ugovaranje takvih poslova, ali Silvija mi je objasnila da to mora da bude bar tri puta više jer rizikujemo da se snimak pojavi na CD-ovima na pijacama, na internetu, svuda... To znači i na malim ekranima naših brižnih roditelja. I naših dragih braće i sestara i komšija i drugova i drugarica iz škole i tako dalje. Drugim rečima, nešto čime bismo svoje živote prilično mogle da zakomplikujemo. Silvija je to imala na umu dok je ugovarala posao i uspela da napravi super cenu. Svakoj po 300 evra. Savršeno dobri pregovori jer je i pre snimanja bilo jasno da taj snimak nikad neće dospeti u javnost. Bilo bi vam to odmah jasno da vidite Karla. Mali je, plašljiv, bezopasan, debeljko s kurčićem, tako da bi taj materijal mogao da distribuira jedino iz vrhunske mržnje prema samom sebi. Ili da bi postao poznat kao prvi svetski porno komičar. Silvija i ja dolazimo kod njega na gajbu, negde na Karaburmi. Očito je da je poslao porodicu na letovanje. Razbacana odeća po stolicama i foteljama svedoči o tome da se opustio. Sve ostalo je pod konac, iz čega je jasno da je žena do skoro bila tu. Preznojava se do preteranosti i priča neku imbecilnu priču o tome kako je danas trebalo da dođe majstor da ugradi klimu ali ga je zajebao. Baš danas! "Ali nema veze", kaže "možemo mi i bez klime", i smeje se zagonetno. Kakav debil! Ja njega inače prvi put vidim. Pre sam ga znala iz Silvijinih priča. On je njen stalni klijent. Prelazimo odmah na stvar jer se Silvija dogovorila na čuku vremena. Tip je nestrpljiv. Objašnjava mi kako se koristi kamera. Treba da snimam kako se on i Silvi krešu. Super! On se skida na brzinu k'o sumanut, napada Silviju onako obučenu odmah. Pitam treba li odmah da snimam. "Snimaj bre, snimaj sve, šta čekaš!". Snimam, snimam sve, ništa ne čekam! Goli debeli muškarac dignutog kurčića vaćari ribu, za glavu višu od njega, bujne plave kose, dobru ribu koja pokušava da se ponaša primereno toj situaciji, što znači da kao nešto uzdiše i pali se, a ne da loše glumi nego je meni koja snimam to toliko glupo da se tresem zajedno s kamerom od smeha: "Ah, ah... aaaaaaa", kao toliko otkida što je on nespretno vata za sise. "Skidaj se pičko, skidaj i puši ga!". Ovaj preokret sam sto puta čula i doživela. Da li svi muškarci imaju tu bolesnu želju za ponižavanjem? Ne svi, očigledno, ali među onima koji konzumiraju kurve, definitivno su u većini. Ni Silvija tu nije mogla da ostane ozbiljna. Nije je to uvredilo, znam, bilo joj je smešno koliko i meni. Pokrila je rukama lice da se ne vidi smeh. I skinula se. Ovaj je onako kretenski stajao pored nje (uperila sam kameru u njega, ne u nju) dok je zurio onako ispupčenog stomaka, dignutog kurca i oblizujući se. Nije se okrenuo prema kameri. Ali šta se po pravilu u takvim situacijama dešava, dragi muškarci? Najlogičnija stvar na svetu: izdaje razum! Ionako smešno mali ćevapčić pada i pretvara se u neupotrebljivu kuglicu koje bi se i žena postidela, a kamoli muškarac, a onda još verovatno nastupa svest o blamu i o tome kako se sve to snima i kako tome prisustvuju dve iskusne devojke. Bedak! Silvija ga stavlja u usta, taman toliko da se ne vidi, ali nije dovoljno velik čak ni za pravo pušenje. Znam taj osećaj: možeš samo nešto da ga prevrćeš jezikom po ustima. Silvija to radi dosta dobro. Karlo zaklapa oči i prepušta se. Uzdiše, kao lepo mu je.. Prilazim kamerom i snimam njegovo lice koje se presijava od znoja, pa onda spuštam dole do Silvije. Tamo i dalje nema promene. I tako beskonačno dugo. Kako dosadan film! Karlo gubi strpljenje: "Dosta bre više!". Crven je od besa. Uzima mi kameru i kaže nam da idemo. Dok stojimo i čekamo da naiđe taksi, Silvija mi kaže: "Nešto se mislim... Baš volim ovaj grad." |