Sewen

Ja sam ka hrid, tuče me s mora,
Tuče sa boka pa nemam sjene
Ima li jadnijeg Božjeg stvora,
Čije su oči zamišljene!?

Ja sam ka hrid, oštar i ladan,
S toplim se mišam, ni vruće ni mlako,
Samo sam tvoje jubavi gladan
I nije mi zadnjih dana baš lako.

Bacili su prid nas laži,
Podigli su mržnji prag.
Ja se nadam moj najdraži,
Da su ka i bumerang.

Ej ime moje u živom smo blatu
I sve ti pričam ka i brat bratu,
Dokaži da si čovik, a ne kamen
Klekni, pomoli se i amen...

Negdje sam se pogubio
I nisam s mislima na - ti!
Kao beskrajan dan koji je počeo
A neće do kraja svanuti...

Nekim sam ljudima vjerovao,
Ta moja sljepila nemaju ime.
Al osjećam ih, naivan jesam
i puštam da u meni prezime.

Sve težnje
Samo su čežnje...

Samo sam svoj i ostat ću takav.
To nekima i danas znači.
Svejedno, stvoren sam za mjenjanje
Jer gadno je kad te zakači.

Život je umjetnost umjeća
Nespojivo spojivim čini.
I svi smo mi od čarolije tkani,
Svi smo mi Houdini.

Hodam pesimizmom,
Zračim optimizmom.

Ja sam zagrljaj topline
Ja sam utočište za slobodan um
Al nikad nisam dovoljno dobar,
I nikad nisam bio kum.

Moje su želje ljutske, zemaljske
I dovodim ih stalno do usijanja.
Meni je do čistog smjeha
Meni je do igranja.

Ja se ne kajem!
Ne prestajem!

Uz sumarak, drum se svio.
Tud je Mile prolazio,
Al proslo je mnogo leta,
Gde se Mile danas seta?

Tu je nekad disko bio,
Tu je Mile noćario.
Sve je svoje pare spisko.
Dal jos Mile volis disko?

Udri Mile, dobro znam te.
Po pesmama nek nas pamte,
Po delima i po smehu.
I diska u Slatkom Grehu.

Od Vardara do Triglava,
Nema noćas da se spava,
Nema noćas nikom mira.
Harmonika disko svira...

Bili smo jednom mlađi i dica,
Malo se sićam tih crta na licu.
Na putu oštrina i poledica,
Kad stigli smo u Lećevicu.

Taj drugi govor šta toplo svuči,
Miris cigara i ruke šta znaju.
Bajka se priča i bajka se uči,
O kako sjećanja dozivaju...

Da mi je vratit na minut samo
Da mi se sjećanja ne olade,
Znam da još uvik čeka me tamo
Ti slatki okus marmelade...

Moli za mene, kad nevera priti,
Moli za mene, digod me se siti,
Kad svitlo poljubi vrhove tame,
Moli za mene ka oni šta zna me!

Moli za mene, kad misli mi griše
Moli za mene, za sve moje kiše,
Ja san u šumi od glasova šiban,
Moli za mene da znan da ti triban.

Moli za mene, dok pošten svit spije
Moli za mene ka za nikog prije,
Tu di te držin, ne tribaš ključe,
Moli za mene i bol bit će juče'...

Cijeli život pogrešni ljudi klize,
Rame uz rame, samnom su često sjali!
Čovječe stani, vuk vuka ne grize,
I svi su me redom varali i izdali!

Život ko jutro, ali nikako da svane,
Život je poker, biraš veću il' manju!
Nadanje moje u pet slova stane
Jedino tako trajat sam u stanju!

Jesam li tražio više nego što sam zaslužio?
Jesam li tebe isto kao i sebe rastužio?

Ako mi odeš, a osjećam sad to,
Bit ćeš mi jednom daleko, predaleko...
Proći će godine, ja neću ti dati znati,
Koliko ćeš mi nedostajati...

Koliko nam je vrimena ostalo za živit?
Koliko do prve stvari koju ćemo skrivit?
Koliko do razmišljanja "jel moralo tako?"
Jer tako malo triba za zavolit te jako...

Koliko se čovik duboko prominit more?
Koliko nam fali da sve bude gore?
Toliko je pitanja u škafetinu spremljeno
I mojih obećanja, sputano i prizemljeno...

Slabo crtam, al reć mi je u krvi!
Straj me da ćeš izdat mene prvi,
I opet ću umrit zapadnije od sriće,
Dok govorim sebi - šta bude, bit će!

Sve šta se rodi, mora i umrit,
Samo meni tad drugi put će bit.

Pustija sam te jer sam mora,
I pobjedija sam straj.
Za neka vrimena gora
Napisa sam sritan kraj.

Sve dođe i sve prođe
Samo ostane mrlja
Svit se pritvara stalno,
Svit je obična rulja.

I kletva je i srića
Ovi život koji te mami,
I jedna obična priča
Diteta u piđami.

Šta ću kad sanjat oću
Kad volim na oblaku bit.
Sve tako lakše proću
Neka me vidi svit!

Ne ljutim se na te
Nikad to činija nisam,
Odvezane kravate
Znam ko sam i di sam.

Pustija sam te jer sam mora,
I pobjedija sam straj.
Za neka vrimena gora
Napisa sam sritan kraj.

Ti nikad nećeš biti moja žena,
A voljeh te jednom više no ikog.
Možda ću voljeti sljedećeg trena
A možda neću nikada nikog.

Ti nikad nećeš biti moja duša,
Ljudi kad vole, to treba da traje,
Razum još drži kad srce ne sluša
Razum se nikada ne predaje.

Nije ovaj život film na ekranu,
U pravom životu samo istine stanu
Kad krenu laži, onda ne valja
Sa sretnim krajem, priča je dalja.

Nije ovaj život miris sapuna
U pravom životu se to ne računa,
Kad voda spere miris sa kože
Čistina osta i misli se množe...

Dužan sam noćima kajanje.
Dužan sam nesanicu.
Dužna si meni trajanje.
I suzu na licu.

Ako je ovo pakao.
Zasto sam u tobom u snu?
Nisam se ni pomakao.
Cijelu noć sam tu.

Pogresan plan sam razradio.
Od sreće se ogradio.

Napisao sam pjesmu za ljubav, za nas.
Dok gledam joj lice i slusam joj glas.
Napisao sam pjesmu za duet je znam,
Ali je pjevam sam...

Cesta je prasnjava, nigdje joj kraja.
Možda se negdje sa nebom spaja.
Sjedi uz mene, podijelimo trasu.
I ti i ja smo na losem glasu.

Tebe su tvoji bez ljubavi dali,
Meni su rekli - pa sto joj fali?!
Ja jesam vihor, al ljubav hoću.
Sjedi uz mene, podijeli samoću.

Noćas smo stranci na cesti slobode.
Al ne damo da nas voze i vode.
Noćas smo sami, prestat će tuga,
Jer noć je pred nama, a cesta duga.

Kao ko neka kneginja hoda!
Otkud te majci donijela roda?
I kako nisam spazio prije.
Da mi pred nosom dragulj se krije?

Pola sam svijeta prosao, bio.
Drugu bih stranu sa tobom htio.
Pa jos dva puta, može i pet.
Sa tobom lutko malen je svijet.

Ja te večeras kući pratim.
Da staroj majci taj biser vratim.
A sutra zorom, saljem ti svate.
Da te isprose i meni vrate!

Moja je praznina konstanta
S očiju me srdžba hvata
I lijepi na usne od žada,
Evo, upravo sada...

Moja je mladost podmirena
Stabilnost poljuljana, podmićena,
I neće pamtiti riječi ko voće
Tek slatke bedastoće.

Najeo sam se luka zbog ljudi
Pa sad pored mene budi...
I diši, miriši pa mi uzdah usliši
Na osunčanoj kiši...

Ne sjećam se kad sam živio,
Al' kad sam umro, da.
I onog trenutka kad je
Moja nada utihnula.

Ne sjećam se puno toga
Al' tvoje lice vidim tu,
Kao da se sjene na zidu
S prošlošću igraju.

I promatram sve iz kuta
Još umoran od puta.
Kako sam kulu od karata srušio,
I oim rukama sve ugušio.
Pa je ponovo za nas izgradio
Al smog je opet sve zagadio.

Ne sjećam se da sam živio,
Al' da sam umro, da,
I ovog trenutka kad su
Sva nadanja prestala...

Nestat ću u vihoru vitra šta ledi,
U knjige me svoje za sutra zavedi,
Sutra ću plakat, sutra ću molit
Ja bi te danas još tija volit.

Otić ću mirno bez da me se čuje
Prije šta krenu od riči oluje,
Stiva sam dušu, ma isto joj tisno
Ridija s vodom to vino misno.

Nije na meni da odlaskom pritim
Na meni je da te se stalno sitim,
Da sam ka svitlo šta vično plamti,
Više te volim nego šta svit pamti!

Al ako me nećeš, otić ću ća,
U vihoru vitra ledena...

Priuštiti sebe sebi
To dugo nisam iskusio.
Sa sobom mjenjao se nebi,
A previše sam tog propustio!

Dani mi se smiju
Hrapavo me glade,
Laži samo ugriju
Pa te još brže ohlade.

Pisma tebi ja sam pokidao
Zid sam visok zatim podigao,
Da ne vidim ni svjetla ni tame,.
Slatke oči što sklopljene mame...

Ubadam prstom u tren,
Izgubljen...

Još je jače od mene!
Ovo stanje ubija!
Misto da sam potraja
Ja sam se zaljubija.

Di sam ubra godine?!
Pa sam kleka, nisam smija,
Već sam po života da
Da bi opet stari bija.

I sad triba ruka spasa
Jer se sam vrtim u krug
Da me neko bar nadglasa
I da sriću bar na dug.

Uvik pošteno, vratit ću sve
Jer u mene srce veliko je...

Tebi sam sve svoje čekanje dao,
Dok sam se od jučer opraštao
Čekati treba jer čekati vrijedi
Na ono što slijedi i ne blijedi.

Noćas sam pustio vjetar na terasu
Na dobrom tragu ko na dobrom glasu,
Crtao sam sliku bez ijedne boje,
Al one se stvore jer ljubav to je...

Opet ću 100% dati i opet neću odustati,
Jer ako volim - volim, srcem golim.
Opet ću sve svoje dati. Da li me fortuna prati,
Tko to zna? Al odluka je konačna!

Danas ču manje misliti na tebe
Baš se prašina oko nas digla.
Ponesi jastuk i to hladno ćebe
I što te briga kada sam stigla,

Danas ču vrtit ringišpil sreće
Život me tera da svoje imam
Što si mi dao, tek uvelo cveće,
Ja vredim više, više uzimam.

Sve tvoje stane u kofer jedan
I ti ćeš otići jadan i bedan,
Samo gorčina za tobom osta
I ja ko prosjak ispod kamena mosta...

Al platit ću koliko treba za nove sne
Da mi brže prođe ovaj dan d!

Za te sam čuvala jutra od zlata,
Sunčeve zrake kad otvore vrata
Kad pogleda sunce u oči tvoje
Gleda te milo ko dete svoje.

Za te sam čuvala dane i noći
Verujem nikad neće nas proći
Kad mesec zvezde posašlje na te
On želi tebe meni da vrate.

Na svome putu dobro mi stoj
Čekam te uvek čoveče moj
Neka sam snena i zamišljena
Ali sam sretna ko tvoja žena.

Za tebe sam čuvala naše dečake,
Delila snove i teške i lake,
Ta naša vojska kad jednom krene
Zamenit će tebe, zamenit će mene.

Gde bi ja bez tebe bila
Gde bi tebe ostavila,
Ne sećam se što pre beše
Zato neću da me teše.

I kud bi bez tebe pošla
Kome li sam dobrodošla,
Život mi je ko tri tačke
Prevrćem ga naglavačke.

Kad si samnom, sve je vruće
I nisu mi svi kod kuće
Pa se popnem na vrh stola
Pa sam i ja kao lola.

Kad te nema svud mi trema
Rešenje si teorema,
Odavde do južnog pola
Zapamti, jedna je Lola.

Evo me opet ko na mjestu zločina,
Gdje moja ljubav usnula počiva.
Odvrćem sjećnja ko stare slajdove
Iznova srce započinje radove.

Koliko puta sam probao skočiti,
Istreniran jesam da mogu uočiti
Iznutra utišam bez "gdje" i "kada",
Izvana samo sam lijepa fasada.

Zidovi vrište, odlazi, odlazi,
Ovdje romantika više ne prolazi,
Samo se bol rašitila preko,
Jer si daleko, jer si daleko.

Bila je kiša pa smo pobjegli na suho,
Bilo je mračno pa si šapnula na uho
Uradi mi to
I ja sam uradio.

Bilo jem okro, mi na skliskom terenu
Bilo je onako kad muškarac voli ženu
Na koljena ja
Tvoja su klecala.

I sad kad čujem kišu ja izađem van,
Neka me smoči i da mi uljepša dan.
Otkad sam s tobom, sve mi je pitko i slađe
Ovakva se ljubav vjetar za umorne lađe.

Htjela sam nemirno more, dobila sol
Htjela sam ljubav na pladnju, dobila bol,
Ja sam ko ljeto u zimskom kaputu
Nekima uvijek, mjesto je u kutu.

Htjela sam do vrha svijeta, taknula dno
Nisi se ni na trenutak okrenuo,
I kad se zastori spuste opet sam ja
Ona obična žena, ranjena.

Sve je krenulo po zlu kad sam te srela,
Pronaći dobro u lošem s tobom sam htjela,
Bez zrna ljubavi, ništa si i ni'ko
Nisam ni znala da boljeće ovoliko.

Ima tih dana kada se ne nasmejem
Kroz tanke niti samo tugu sejem
Al neću stati, spremna sam da se borim
Dobro u lošem opet sebi da stvorim!

Ja sam slatka, a ti manje
Preporučujem igranje.
Levo, desno pa ponovi
Nema veze što si novi.

Stani sad na svetlo danje
Tebi treba vaspitanje
Ja sam stručna, ja to znam
I volim da ponavljam.

Baksuz ide na cik-cak
Al baksuze baš si mrak.
I kad ideš krivim smerom
Ti si kafa sa šećerom.
Crna kafa, život beo
Baksuz si za život ceo
Jesi, nek si, e pa šta
Jer i ja sam baksuzna!

Tebi treba moje stanje
Tebi treba opuštanje
Pomeri se, nek se trese
Da se lepe stvari dese.

Javija bi se jube da smin,
Javija da te umirin,
Al puno bi više bolilo
Srce bi benzine dolilo
Na vatru koja tinja
Pa bi sve izminja.

Javija bi se jube da smin
Ma ni da proćirin.
Satralo bi nas sve to
I bilo bi ka prokleto.
Ono ća imali mi smo
Nikad imali nismo.

Pa šutim ka nika stvar
I umrit ću mlad, a star
Umrit ću i mislit na te
Misli - one te prate.

Dok se lipoti diviš,
Dok mislin da dobro živiš,
Znan i ti misliš da ja
Sve san ostavija.

Neću ti reć da nisan
Ni ko san ni di san..

Javija bi se jube da smin
Ma nesmin...

Evo još malo pa dalje krećem,
Čim ovu prošlost od sebe odsječem,
Ja nisam hladan, to teže ide,
Raskrstio nisam, još isto reže.

Al daj mi još malo pa ću otići,
Vrijeme je takvo, al znam da ću stići,
Još nisam hladan, još iskra grije
Raskrstio nisam još ništa d prije.

Znam, trebao bih, mogu, hoću, želim,
Još je radosti da podijelim...

Evo još malo pa ću se snaći,
Prije no sunce ne krene izaći.
Sada mi treba da kad te vidim
Uspravno prođem i da te postidim.

Njeguje jutro sanjivu rosu
I sve će proći ko vjetar kroz kosu
Plus se i minus izmješa lako
Pa više ne znaš zašto je tako.

Ljubav i mržnja, dobro i loše
Cijeli je život sa svim tim nošen.
Između ja sam, sklopljenih ruku
I tražim mirnu, sigurnu luku...

Nisam propustio priliku da ti se javim,
Nisam propustio priliku da poruku ostavim,
Poslano, isporučeno, viđeno,
Prođeno, ne priđeno!

nisam propustio priliku da ti napišem,
"Želim ti svu sreću" i onda izbrišem,
Poslano, isporučeno, viđeno,
Prođeno, ne priđeno!

Porazno za srce moje u stvari,
Porazno za srce moje pa krvari.
Još sebi govorim koliko sam glup
Tako jeftino skup.

Nemirno miran, udar ne uzvraćam,
Prolazno sve je ,a ne znam ,ne prihvaćam.
I neču nikada prihvatiti tvoj način
A malo mi treba da se opet zakačim...

Ja sam ti slomljeno krilo,
Ono pamti kako je bilo.
Krivo je sraslo i prijeti
Da nikad ne poleti.

Ti si tek pogrešno čudo,
Al' ja sam te volio ludo,
Tragedija je u tome
Još si u srcu mome.

Još se uvijek mislim, dok se budim,
Da smo se bar rastali ko ljudi...

Nisu za zaborav dovoljna dva tjedna,
Ma nije dovoljna ni godina jedna,
Al' trudim se živjeti, trudim se disati,
Trudim zaboraviti što se ne da brisati!

Kažeš mi blago, a meni drago
Mirišeš na neven, neodjeven.
Ne pitaj se čiji sam, to znaš
Ništa reći ne trebaš.

Kažeš mi sjetno, ko neprimjetno
Nisam se nadao da kliznut će - sretno
Ja sam se tebi prvog dana dao
Ja sam se tebi predao.

Vidjeh svjetlo na mah
I zaustavih svoj dah,
Izgorih, umorih se
I dalje ne ide...

Nikako ne prestaje ova zima,
Und ich liebe Dich fuer immer,
Ponovo iskoristih riječi krive.
Te riječi samnomn traju i žive.

Kakve su šanse da se igračka ne baci,
Da se popravi - to su nečiji junaci!
Kad vidiš tugu na meni, skini je,
Jer kad od srca krene, sve je nevinije...

Slažem kombinacije u glavi
Kao da je život loto.
I kao da će se sve dogoditi
Kako hoću, pošto-poto.

Sam sam sebe ubio,
Kad sam te poljubio,
Kad sam se zaljubio.

Slažem slagalicu od papira
Pa je vatrom pržim.
I sve je kao u kolu nekom
Sebe tjeram da sve to izdržim.

Nedostaješ više nego što znaš
Nedostaješ mi baš
Jer svaki dah mi otimaš.

Nedostaješ mi kao suton grada
Nedostaješ mi kao nada,
Nedostaješ mi sada!

Nikad te nisam mjenjao,
Samo se naslonih na tvoje stanje.
Pokušao sam te voljeti,
A ti mene ni najmanje.
Sad kad znam i to
Lakše sam ti, oprostio.

Nikad te nisam povrijedio,
Samo sam slušao što život ti je dao,
Nije ti milostiv bio
Ni meni, al' to sam odabrao.
Sad kad znam i to
Lakše sam ti, oprostio.

Sad mi svaka riječ na oporuku sliči,
Kažem srce moje, samo sobom se podiči.
Kliči, al ne viči!
Zavrijedilo si da te se spominje,
Jer je manje blaga, više milostinje.
Kliči, al ne miči,
Ne daj da te itko skloni s puta
Ti još cvateš, nek si grana otkinuta!

U drugim te licima moje traži,
I kažem srcu, izlaz potraži.
I kažem srcu, ovaj put pazi
A ono i dalje preko svega gazi!

Ko da se nikada nismo smijali,
Ko da smo drugom sjeme sijali,
Pa sada sve je ko nebitna šala,
A samo sam ja ispao budala.

Prošlo je vremena dosta
I već bih te trebao pustiti.
Ja preko srušenog mosta
Ni ime ti neću izustiti.

Progutat ću ga i stavit
U ćeliju srca, s lijeva.
A ključ ću samo savit
Pun ljubavi, a ne gnjeva!

Zbog tebe sam se htio mjenjati.
Pitam se zašto!?
I sad se opet moram penjati
Jer sve je tašto!

Zlokobne ptice to nisu
To ljudi kažu!
Ptice su ptice, u visu
Ptice ne lažu!

Sutra ću u isto stanje
- čistina na vjetru!
Još jedno jeftino izdanje
Po kilometru...

Privari me digod san
Pa zaspem u novi dan,
Ka da tamo lipše bit će...
Neka samo jutro sviće.

Pravim se da sve je lipo
Da sam za te čovik ipo
Da se budimo ka par
Zar to nije prava stvar?!

Ma daleko je od mene to
Još nisam se naučio...

Još se more reć i dat
Još se more pripadat,
Ne znam disat zlato moje
Jer za ovo triba dvoje.

Još se ima puno prić
Samo straj me neću stić,
Puno čovik sam sve zna
Ma za ovo triba 2!

Privari me digod san
Pa se smijat ne triban...

Voljeti tebe, ne prestajem,
I sad dok lako nestajem,
Dok kopnim ko svi snjegovi,
Bolji darovi su Njegovi...

Gospodine da li sam vrijedan,
Ja sam sam i jedan
Budim se i zaspem s tim
A ne bih da se takav probudim.

Duša je čudna stvar,
Zato je ne trebam!
Lakše je bez nje
Sve!

I neka sam patetičan,
Oduvijek skeptičan,
Lakše je bez nje
Sve!

Ovaj život samo krade prilike...

Na kraju, kad sve se zbroji,
Sve stoji!
Ništa ne postoji!
I samo ja znam
Koliko sam - presam!

U mislima ničeg nema
Za što bih se ovog trena vezao.
Kao da sam ovaj tren
Svaku nit sa tobom prerezao.

Moja je duša preslika društva
U kojoj su nesretni svi.
Patnja je kao konačan cilj
A nismo tu da bi s pravca skrenuli!

I možda sam bijesan na sve,
Al' najviše na sebe...

Na kraju, kad sve se zbroji,
Sve stoji!
Ništa ne postoji!
I samo ja znam
Koliko sam - presam!

Spustila se bura zla
Na brzinu sve nas prevarila.
Tad se tuga zaigra
Sva je vrata sreći zatvorila,
Kad pomislim da si tu,
Sve mi laži cvjetaju.

Nikad nije kasno, znam
Ja još moram čekati, a koga?!
Predugo sam i ja sam
Ne znam kako preći preko toga,
Kad pomislim da si tu
Iste laži igraju.

Eh da se tvoj glas čuje
Da znam da dobro ti si
I da mi poručuje
Zaboravljen nikad nisi!

Eh kad bi vrijeme stalo
Na čas da srce smirim,
Jer meni treba malo
Da se sa sobom pomirim...

Evo sam stao da ti pišem,
Noć mi je hladna, preduga.
Sve dublje bez tebe dišem,
A tek je protekla druga.

Noćas odlučih te prosit
Sutra od matere stare
I preko praga te nosit
Dok gosti još tulumare.

Prošao sam sve ovo već,
Al za tebe opet ću proći.
S tobom dobijam rundu i meč
S tobom u loše neću moći.

Ti vraćaš mi snagu, stoj!
Ja sam tvoj, samo tvoj!

Vjetar lomi gole grane
Ja se lomim moj jarane,
Bit će oštro, bit će gore,
Ja Miljacka, ona more.

Konobaru, piće zadnje
Sarajevo, mjesto radnje
Evo zadnji sam ostao
Da bi priču poslušao.

Ja na brijegu, kućica malena,
Čekao sam da mi bude žena,
Čekao sam otvorenih vrata
I još čekam, a magla se hvata.

Ja na brijegu, razboljeh se eto
Tebi ništa nije bilo sveto
Svi muškarci šute, trpe, pate
I ja tako, čekajući na te.

Dala mi je čistu nadu
Sada je u drugom gradu
Srce mi se Bosnom krije
Ona vila Dalmacije.

Ako nam se spoje puti
Ti ćeš moju pjesmu čuti,
I možda te ona vrati
Pa ćemo je zapjevati.

Prošla me je pomela, šamar mi opalila.
Al' da je samo šamar to i drugi bi okrenuo.
Nemam snage više ja, nemam više vremena,
Kad sve zbrojim, -2, loša matematika.

Spominjem te ja u snu, čini mi se da si tu,
Lakše brige podnosim, više sreće donosim.
Vrata sam otključao, to sam ti premučao,
Al' neka stoje da se ti, uvijek možeš vratiti.

Ne razumiju me ljudi
kažu opet isto radim,
kad si ljubav - ljubav budi
Pa neka se s svijetom svadim.

Ja na svijetu mogu sam,
Ako tebi ne trebam,
I spreman sam sve dok dišem
Da ti svoje pjesme pišem...

Evo zima je, a ja ko beskućnik skitam,
Evo zima je, još poruke čuvam i čitam,
Jednom je srce planulo, ali je brzo i palo,
I sve poslije tebe je blijedo, sve je premalo.

Evo zima je, a ja te čekam uz obalu dugu,
Evo zima je pa da okončam ovu svoju tugu.
Jednom je srce preskočilo pa mu se sviđa,
I nije mu bilo svejedno, što te ne viđa.

Tako mi život smjesti,
Ne znam kad ćemo se sresti,
Al' hoćemo znam
Još osjećam,
Da ti pripadam.

I teško te pustiti
Ko ime izustiti
Pa šapućem da me ne čuju
Pa šapućem da me ne truju
Mislima na struju...

Da sam mlađi, da li bi bilo drugačije,
Ti si zlato moje, a ja sam svačije.
Svi su me iscrpili jer sam se dao,
Skoro sam pao, al nikad od nas odustao.

Da sam hladniji i da ništa ne osjećam,
Bilo bi lako, al držim se onog što obećam.
Da li je vrijedilo, znaš da svaki minut svetim
Znam da nema smisla, al opet bez cilja letim.

Ništa me naučila nisi mladosti moja,
Ni pripremila me nisi na sivilo boja.
I sad u ovim godinama, dok naivan padam,
Da ću se uhvatiti za nešto, još se nadam.

A znam sve napamet,
Ne vjeruje mi svijet
Samo rukom odmahnu
Pa se maknu...

Briga me!

Stiska sam se u se priko mire,
U nikoga više niman vire.
Zapeli su oblaci nad gradom,
Ne smije se Bog sa svojim stadom.

Privrćem se u postelji noću,
Stalno bižim i čuvam samoću.
Jednog dana, tako bajka krene
Volija je nekad neko mene.

Sad sam ka i kava ladna
Duša mi je svega gladna,
I žedan sam, a ne pijem
Sve bi da da se nasmijem.

Neće oči da se sjaje
Ni sunce svitlost ne daje
U podrum sam želje stiva
Neće u grob glava živa.

Slomija si mi sve šta se slomit more,
Za koga si gradi bedeme i dvore?
Reka si za nas!
Na glas!

Slomija si mi sve šta sam moga taknit
Sad mi se ne da odavde ni maknit,
A sam sam ka pas,
Na glas.

Svaka tvoja rič me guši,
Svaki moj pokušaj sruši.
Još nisam razvija štit
Bez tebe bit!

Svaka tvoja rič je pala.
A opet na svakoj ti fala.
Moram na zrak među svit
Bez tebe bit
A živit...

Makao sam sve što je tebi bila prijetnja
Trebao je biti još jedan razgovor i šetnja
Prosulo se inje preko duge staze
Svugdje oko mene samo spodobe, nakaze
A ti?

Rekao sam stižem, izvrših obećanje
Volim te i onda kad su šanse mi najmanje
Pristao sam mjenjat sve ono što mogu,
Molih se u crkvi, a ljubih sinagogu
A ti?

Možda se sve i dogodilo nije
Al' što ne jača, mene to ubije!
Ako sve je bila, samo noćna mora,
Otkud mi na licu jutros nova bora?

Hladim se od tebe i toga se bojim,
Što se to zbiva sa srcem mojim?
Nisam te nikad volio više,
Al srce mi prijeti da te izbriše.

Imali smo planove, od stvarnosti bijeg,
Sada sve je prekrio prvi suhi snijeg.
Stvrdnut će se tlo, do jutra će sledit,
Ovo moje srce, hladnoću će slijedit.

U dubinu prazne duše, spoznaja se skrila,
Da bi isto mjesto tebe - učinila...

Strah me ako te prebolim da te neću znati pronaći,
Strah me ako odbolujem, da sunce neće izaći,
I tko će prepoznati koliko vrijediš, kao što prepoznah ja
Zato ću ostati ovakav i neću te zaboraviti nikada!

Ispa si debil, ispa si papak,
Samo si lino spustija kapak
I sada ćiriš, falšo se smiješ,
Negdi u kutu samački piješ.

Ispa si grezo, ispa si gladak
Ka da si rodija se na zadak
Blido mi pariš, znam da te sram
I ti ćeš jednom ostati sam.

A najtragičnije od svega
Pod vlak bi lega
Opet bi sve ti da
I u vatru ruku stavija
Jer sam te volija...

A misliš da te ne volim još
Kod mene je - voli dok moš.
A mogu još dugo i puno i oću
I kada sredim ovu samoću.

Kad pišem o tebi, pomislim da sam ti bliže,
Kad priđem ti mišlju, ti udariš još niže.
Ove su riječi kamen i čelična strijela,
Al tebe kad vidim, moja je zastava bijela.

Kad pišem o tebi, moj nemir se stisne u sebe,
Ne prođe minuta da ne pomislim na tebe
Pa opet pišem i mislim i slažem rime,
Teško podnosim mir ove duge zime.

Ne postoji izlaz da uhvatim za kvaku,
Ne postoji ulaz, tek tunel sav u mraku.
I ja ko bez cilja što ću uvenuti
I ti što se zamnom nećeš okrenuti...

I bol je prolazna čujem,
Ovih dana ne primjećujem,
Ovih dana mi je gorko sve
Ovih dana pelin zakon je.

A sreća kvragu, ko zimski dan
Kratak, prekratak, a naporan
Crvenih obraza od zime plamtim,
Kako se smijati to ne pamtim.

Dobro je dok je alkohola i suza
I prvo i drugo u pravcu srca teče,
Opeče strašnije nego meduza
I gdje te takne, samo odsječe...

Što ti znaš kako je meni,
Evo već se zlati i zeleni.
Al nećeš vidjeti na mom licu
Da te gleda ko ubojicu.

Što ti znaš kako je meni,
I prozori još su zatvoreni,
Ne dam ti reći što je u njima,
Teško nama ranjenima...

Životi su od obećanja tkani
Ispuni ih i bit ćeo nasmijani!
A ja sam se zatvorio u jednom, tvom
I više nemam siguran dom!

Al želim ga njemu, želim ga tebi
Ispod etikete više ne grebi...
Ne moraš više znati sve
Jer tvoje znanje krhko je...

Pogrešnim sjajem u te sam gleda,
Nisam ti smija ni to pokazat,
Kad bol te vata, nema tu reda,
O kako zna ti oči zamazat.

Sinoć sam tuka, do jutros pija,
Nije me prošlo, al sam se pusti.
I ne znam di sam i s kim sam bija
Volim ti uteć kada zagusti.

Jer neda mi se bit u samoći,
I mislit kako ništa neće proći
A prolazi, ma sporo, presporo gre
Ka da ne guram kamen nego kamenje...

Otkucalo vrime za me i za te
Mene još tvoji prijatelji blate
Ne znaju pravu istinu o nama,
Misto romanse, sve mi je drama.

Otkucalo vrime, uspomene mlatim
Jer mi je rano da sve prihvatim
Fali mi svega, najviše smija
Osta bez tebe ka da sam tija...

Vidiš kako me privarit lako,
Ja sam ka dize pa zavolim jako,
U dice nema falših monadi,
E srce moje, sad samo se vadi...

Za nekog uvridit, malo ti fali
Ostane pepel kad se zapali,
I dođe vitar pa onda kiše,
Bila je jubav, nema je više...