Degeneracija X

19.04.2006., srijeda

Ubiti upravo se vratih sa Raba, još uvijek nerazumijem di su mi ovi postovi odozdola,ali dobro to sad valjda nema veze.Da li je put bio ugodan ili ne, da li je put bio dobar ili ne ... pa to ćete sami odlučiti.
Inače Rab je moje najdraže mjesto na svijetu, moji "dragi" baba i deda pola godine žive u Zg-u a pola na Rabu. I tako smo mi u petak ujutro krenuli na put.Naravno oni su rekli doć oko 9, tako da se Maja morala probudit u 8, no oni su naravno došli u 11, tako da je maja 3 sata zujala.No nema veze ja sam bila presretna kad sam čula auto u dvorištu.I tako ja istrčim van i gledam auto vidim naprijed baba i deda a iza hrpa stvari kao da se stvarno sele iz zg-a.Mislim si ja baš fino,a di ću ja."Joj sine pa napravit ćemo ti mi mjesta"-smiješi se moja baka i miče odozada svoju torbicu-"evo sjedni".U prvi moment misla sam da se zajebava ali nije moja baka taj tip žene, pa sam brzo otrčala u sobu i smanjila putnu torbu na minimum.I tako mi napokon krenuli na put.Ja sam mislila da će to biti naporan put zato što djed užasno sporo vozi ali ovakvim stvarima se nisam nadala...
Zujim ja kroz prozor i slušam radio neki ljudi trkeljaju o politici, neko sranje i djed ugasi radio;malo zatim ja stavljam walkman (znate onaj za kojeg me mala djeca uvijek pitaju da šta mi je to) i taman se ufuram u svoj film djed pali radio, a pošto je zvučnik odmah meni iza uha gasim walkman jer je uzaludno slušat ga.I tako slušam nešto o šparogama i barnju i neznam ni ja čemu kad odjednom počne dobra mjuza i djed naravno gasi radio.PIZDIM, no dobro stavljam svoj walkmen i taman da ću uživat kad...itd. I nakon jedno dva sata stali mi sastrane da jedemo i sad si ja mislim ponjela nama baba sendviče, kurac ona ispohala meso ponjela luk, sol, kruh ,pite, ko da putujem u Zimbabve a ne na Rab no dobro nisam se ja žalila.Problem je bio u tome šta ona nije htjela jest uz cestu pa smo se 15min penjali po nekom brdu u p.m a žena jedva hoda no nije ni to bilo tolko loše sve dok joj se nije svidio neki cvijet pa se zapalila za jednu granu, baš tu granu koju joj ja nikako nisam mogla otrgnut.Prvih 15 min. je ona forsirala da ju skinem a drugih 15 min. kad mi je baba rekla da uđem u auto i pustim tu granu odozgora se samo čulo:Jeba ću ti sve po spisku skidaj se ,ma odlomit ću ja tebe makar mi to bilo zadnje,mene si našla zajebavat a mene...Nakon toga sve je išlo po starom dok nismo stigli na Rab.Tu me baba opet htjela udavit da jedem, ali pobjegla sam van.Vidjela se s jednim dijelom ekipe i dogovorili se mi za faf naveče.
21.00-Lessi dolazi po mene i fura me na usisavaču do Panja koji ima neku kuću u brdima negdje u pripizdini.I sve to izgledalo super gore me čekaju 2litre moje pive,York i gin.I sve je bilo super do negdje 22:30 kad su odlučili raskomadati koku.To je jel bio roštilj iznenađenje, jer ja se nisam obazirala kako je unutra pola kuće u dimu, no nema veze.I sad ko će rezat kokoš ,pa ko je žensko,maja je.A ne ne dečki ja se nebum štela mešat, samo vi dajte cijelu veče pričate kako ste neki kuhari...pa izvolite.I tako su Najbolji svijetski kuhar i Lessi pokušali odrezat kokoš sa nožem za marmeladu, ali svaka im dala jer s tim nožem niko ne bi mogao bolje odrezati.I sad kad su iskasapili tu kokoš išli su je jl... ispeč, pa ju je pametni Najbolji kuhar na svijetu stavio na vatru i to kakvu vatru, pa su zadimili cijelu jebenu kuću i dvorište.Neznam na koju foru ali dečki su to uredno pojeli ili bacili nije ni bitno.Oko 23:30 počela se skupljat ekipa palili su se reflektori, nabijala mjuza i dijelili bomboni.Imali ste osječaj ko da ste u pravom disku a ne u Panjevoj kućici na brdu.nakon samo pola sata cijela je ekipa bila zabrijana na neki ful smiješan ples to se riječima nemože opisati toste jednostavno trebali vidjet.Pa su se Panj i još jedan Biser potukli jel kao zajebancija, ali kad vidiš dva 20-ogodišnjaka kako trče ko mala djeca oko vas, po dvorištu, stepenicama, u krug i mlate se ko da su poludili i nije neka zajebancija, ali ako im je to đir...ko voli nek izvoli.Napokon sam nagovorila Lessija da krenemo u grad.Neki lik nas je sve u dvije ture odbacio autom 10min do grada.E tog se cijelog filma moj Lessi ne sijeća, kako nas se 10 strpalo u neki mali autić, kako mrtav zgažen nije htjeo pišat samnom jer ga je sram,kako mi nismo izgubili ekipu, nego ona nas i tako.No oko1.00 napokon smo stigli do Amadeusa, e to je bila zajebancija;još pive, kruškovca i plesa.Mogu reć da sam digla pola Amadeusa na noge, neznam baš mi je bio dan, bila sam na Rabu, pripita, s dobrom ekipom.Plesala sam sa svima živima, dok me neko nije počeo gušit tj. jel grlit.Moj bivši sav sretan šta me vidi došao mi se javit i upoznat me sa novom curom, ja onak pijana stojim ispred nje i mislim si ne to nije zlatan kaput ,ne Zombi ima ukusa ali ni sad nisam sigurna jel to bio zlatan kaput ili nije.Poslje me bari neki 30-godišnjak, kojem sam provalila da sam iz Engleske, misla ja ma neki seljo neće valjda znat eng.(mislim dolje svi znaju njemački) kad on meni opalio neku priču ja se izgubila u prijevodu.onda me neka ženska povukla za ruku da idem s njom pišat i tak, srela i Olgu-zakon cura sve u svemu bilo je super ali najbolji dio bio je povratak kući.U 4 ujutro Backo i Lessi našli su tačke (karijolu ili tako nešto) i sat i po jebenih do doma su me vozili to je bila uživancija.Ali sve što je dobro kratko traje ,došla sam doma oko 5.30, baba je naravno bila budna da me udavi... nije mi žena dala ić spavat a da ne jedem, jer njoj je to nepojmljivo kako ja ne doručkujem.ne nije joj bio bed kaj je pola6 niti to šta smrdim po alkoholu i cigaretama,ne njoj je bio bed šta ja ne doručkujem.ja njoj da d a baka idem se samo u sobu presvuč pa ću doć ,čim sam vidjela krevet onesvijestila sam se.Drugo jutro me opet davila, probudila me u 7 i tjerala da pojedem krafnu da me neće ostavit na miru dok ne pojedem krafnu, da je to izraz moje ljubavi prema njoj, ako ju pojedem volim je a ako ne... ma nemam pojma kaj je ona to jutro pričala ja znam da sam ustala bacila krafnu i rekla da sam pojela.Jest da sam se sjetila gladne djece u Africi ,ali jebiga nisam se baš puno zamarala s tim, zaspala sam.Drugi dan sam prošla s bivšimna kavu, neznam ni sama zašto lik je baš đubre i stalno sjebe te dogovore i obećanja da ćemo se naći..a jebiga.Tak pričao mi je malo o svojim curama uvijek mi priča o njima, i malo se pravio pametan i tak no sve u svemu ugodno je snjim pričat.Drugi dan smo se prošli malo provozati sa batanom naravno veslajući, pod suncem mogla se vidjeti ozljeđena Panjeva arkada od onog roštilja...Mislim dok sam bila vani bilo je super ali doma doma je bilo grozno ,em šta nisam ponjela jaknu, pa sam se smrzavala, nisam ponjela ni liniju, nije mi stala, ni knjigu ma ništa.A televiziju nisam mogla gledat jer djed prati sve jebene dnevnike i vijesti na svim programima a baba prati sve jebene meksičke serije , jednostavno nisam imala šanse.I još me naravno baba svaki dan davila jer sam nazad morala presijedati u Senju a moja draga baka misli da sam ja retardirana-dobro i nije daleko ali opet, ona je meni napisala na jebeni papir šta moram radit, gdje moram ić ma sve ono i svaki dan mi je to ponavljala da ne bi slučajno jel zaboravila.A kako me osramotila u busu upadam ja u bus i sjednem se na prvo prazno mjesto evo nje zamnom Maja broj 3 ti je na drugoj strani a tamo neki ljudi sjede ja ono ma dobro baka u redu je, ona je skoro natjerala jadne ljude da se dignu, jedva sam je izvukla van iz busa onak hvala sad možemo krenut.Kod lessija sam pogledala par depresivnih filmova, on je naravno začorio na pola al ja se nisam dala.Odlučili smo nakao 3 godine preimenovat njegovog psa, napočetku smo se bojali da će ga to zbunit, da ne bi dečko imao problema s podvojenom ličnošću-nemam pojma kak se to piše zapravo nemam pojma kako da se drukčije izrazim a ovo je najbliže tom nečemu...u biti raspravljali smo o tome kako izračunat koliko točkica ima Gringo, a pametni Lessi je zabrijao kako će on njemu obrijat sve bijelo i ostavit samo točkice pa će ga umočit u vodu i izračunat volumen, i ko zna šta on sve sebi nije zabrijao i zabrijavao tih par dana ali meni je bilo legendarno s njim.On me nekako uvijek razveseli samom pojavom...Ne mislim ja vam mogu reć da iako sam taman dobila mengu i jajnici su mi odpadali-doslovce,iako je u kući bilo minus dvadeset, i iako sam nazad morala presijedat, i buditi s e u pola 5 ujutro- bilo mi je fenomenalno kao i svake godine na Rabu.Nema ničeg boljeg od soliranja u brdima, od tog mirisa koji ima samo Rab, od te ljepote zalaska sunca i veličanstvenog neba punog zvijezdi, ma nema ničeg boljeg od Raba.

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se