Priče iz Hogwartsa

Odlučila sam se ne zabrinjavati zbog tog misterioznog kulta. Što je bilo, bilo je. No, zato sam se odlučila zabrinuti Ninom. Ona je čudna još od proslave moga rođendana prije 4 mjeseca. Mislila sam da je uhvatila neku virozu, a i izgubila je tek. Kasnije je počela puno jesti i znala je i povratiti. Malo mi se i udebljala. Moja prva sumnja je bila da ima anoreksiju. Nisam se usudila pitati je nešto, nego sam se konzultirala s Vladom. On se počeo smijati i rekao mi da umišljam, jer je po njemu Nina posve normalna. To me još više zabrinulo. Zar sam počela umišljati? Tako sam ju željela nešto pitati, ali nisam se usudila. Primjetila sam da se ona i Sirius izbjegavaju, ali ne znam kakve to ima veze. Nisam to mogla trpjeti, izjedalo me.
Jednog dana sam ju pronašla u Myrtlinom WC-u, zatvorenom prije par godina. Plakala je i povraćala. Utrčala sam je i uhvatila za kosu, da se ne bi ispovraćala. Prestala je plakati. Zagrlila me.
«Oh, Serena!», zajecala je «Što ću ja sada?»
Oči mi se ispuniše suzama. Još uvijek zbunjena ju pogledam.
«Nina, što ti je?», zaustavim se «Jesi li dobro?»
«Ubit će me, ubit će me!»
Zabrinuh se.
«Tko će te ubiti?» upitam ja.
«Mama, mama, mama, će me ubiti! Kako sam si to dopustila?!» zausti ona.
Tada mi je sinulo nešto što me šokiralo više od ičega.
«Nina, jesi li ti trudna?!!!!!!!!»
Nastavit će se...