Blog je dostupan svima, al ja ću se blogeru GP-Zagrebancije dodatno ispričati kaj mu kradem dio komentara i inspiracije. Sad nemam vremena jer bum zaboravila kaj sam htela napisat.

Dakle na spomenutom blogu je objavljena slika jednog stričeka u Bogovićevoj, u Zagrebu, a koji striček prodaje slike; iz komentara se vidi da ga murija baš ne obožava, da skratim, ovo je moj komentar na tom popularnom blogu: Ak se ne varam gospon je "packal" to negdi u centru, je l' u Jurišićevoj - nebitno, leđima okrenut prolaznicima tak da se vidlo da on packa.
(a ne njegov unuk, kak je neko spomenul).

Uz moj talent za crtanje umrla bih od gladi. Znam nacrtati samo kozu, vježbala sam mjesecima. I inače ni ribu ne znam narisati: nemrem tak dugo pod vodom zdržati a i nešto zadnjih 12 godina nisam bila na moru... Nema se.

A svak se snalazi kak zna. Ovaj pokušava sa slikicama. Vjerojatno to ne bi radil da ima normalni život što uključuje normalna primanja. I sad trebaš za sve dozvolu jebate, još malo buju tražili dozvolu ovjerenu kod javnog bilježnika za skupljanje flaših. Nekad, za vreme one grozne Juge, je dolazila studentarija iz Evrope i to i izrezivali su profile uživo, samo gledajuć, od prve, nikad nam to nije bilo jasno, a iz onog crnog kolaž papira - ak se ne varam to je to, ili su te portretirali za neku siću daj kolko daš. Mene je uvek bilo sram sesti tam i čekat 2 minute; a neki to i danas čuvaju i voliju. Al bilo je lepo i nekak nije bilo ko gle sirotinju na kaj je spala...

Kad vidim ko pobire flaše po cesti mislim da smo ko društvo skroz propali, a nismo, kaj bi. Kaj mi je neugodno reći - i ja poberem kad me niko ne vidi pa me posle sram mislim možda je 50 lp mogel zaradit neko kome je potrebnije... Al moram, naime: Prije sam skupljala lipice, davno, dok sam šetala s bebom u kolicima sad više - do 50 lp niko neće kičmu sagnut. Pa smo kupili kruh, pljuge i čokolade, ono, skupilo se. Ja se sad mogu sagnut al ko bu me posle uspravil. Nekidan sam našla 2 kn, reko to pak nebum ostavila, to mi je taman za kavu na poslu Kod Fatime (kavomat). Klinac, nemreš se ustati!!! Na koljenima sam došla do zida i nekak se ustala. Sutra idem na plac kupit nove hlače. Fakat mi se isplatilo.

Niko nije pomogel valjda su misli žena pijana, ko ju šljivi. U jednoj nama užasno primitivnoj i zaostaloj Turskoj se nesmeš ni popiknuti, batesova odma ti troje ljudi doleti i pita jesi dobro, jebem ja svoju državu jadnu državu jadnih ljudi. Viš, da mi je neko pomogel, morti bi ja još tih 2 kn i poklonila, ono evo za frizuru.

U tramvaju jučer momku od kojih 20 godina poispadala sića. Nasrdil se, normalno! i skuplja, još nije bil ni nekaj prosti, šutnul je jednu kovanicu z nogom, onda je videl da nije baš 5 lp pa ju je pobral. Kak smo bili facama okrenuti ja pardoniram i velim - glečte, dogodi se, budite sretni da se još možete saginjati, ja kad mi se to desi mogu samo plakati. Prihvatil je i veli - znate kaj gospođo, i kod nas mladih je to problem, zato sam se tak i nasrdil, ma! No dobro završimo spikicu smiješkom i to.

Dakle, to tak mi malo flaše skupljamo i kao bumo išli na more. Pa smo skupili 20 kn. Pa je dete trebalo za gablec pa sam mu dala 20 kn tih iz te kasice i sad jebiga nedemo na more!!!!

Nego još o flašama: Gospon koji čisti naša tri stubišta je ostal arbeitslos i svakih sat vremena obilazi kante, čujem ga točno u isto vreme svako jutro taman kad zatvaram vrata od stana. A nabere flaših onak, nabavil je i posebno velke vreće.

Jedna suseda se piga veli nema flaša niti jedna otkad on čisti. Pa i nema, složim se ja i skužimo kak smo obadve znale pobrati flaše kad je neko ostavil sastrane. Ili sastrane ili na kanti ili na onoj kutiji za plin, vodu, nekaj. Sad ostavljaju flaše od mleka i ja to uzmem i hitim prek puta u konteiner, nekak se tak opravdam. Onda neki pametni ostaviju flaše na pol u kanti onak na pol pod poklopcem, razmeš - tak da ak ih želiš samo povlečeš, jer ak ih ne povlečeš, padnu na pod, nema smisla uznemiravati susedstvo, zemeš flaše (obično su dve od neke mineralne vode od litre i pol, viš kak pamtim). A zapravo si ušel u smećarnik s plemenitom namjerom hitit svoje smeće od doma, e jebiga i moraš uzet prvo te dve, ni ti lahko, al zemeš.

E, a neki zamotaju flaše u 15 vrećica tak da ak baš oš do nje, izvoliš to otvarati sve uz ostatke hrane, kutije od pljugih pune čikova, kore od krumpira i ljuske od jajcih, to traje sve dok neko od komšija ne dođe, a mora doći ili ući jer je zgrada velka pa ljudi prolaziju, kaj buš - i ne nađe te in flagranti. E neš majci, ak bu pobral pobral bu neko iz mog naselja, ja još tak daleko ne kopam, a ne ona kaj dolazi iz Krajiške i još nam reda napravi po haustoru - i tak vidim ja jednu kaj skuplja flaše a ja baš bacila smeće i vidla te takve i velim pardon gospođo, simtetamte, jel skupljate flaše (ne, razmišlja kak da spasi Agrokor) - reko - evo ja bum vam pridržala i vrata i ovu vašu vrećicu ako vam se da kopati. Vidim ja da se njoj kopati, ima i rekvizite sa sobom al me gleda jel bum ja s tih 5 flašica kaj ih je do sad skupila, morti kam zbrisala. Tu mi malo digne živac, reko gospođo nebum vam nikam pobegla glečte kolka sam, stigli bi me brzo. Uzmite ove flaše iz kante il nemojte, tolko vam mogu držat vrata. Inače se poznamo iz viđenja al odonda me ne pozdravlja, uglavnom izvukla je još 5 flaša ni A ni ŽBLJ ni hvala i ode. Kupila bum si ja gumene rukavice i nabavila nahereni štap, skoro bum u penziju i flaše buju mojeeeeee, neeee daaaaam!!!!! Sela bum se dole u haustor i štrikala bum i čekala da svi susedi taj dan doneseju smeće, tak 8 dana u tjednu. Jer neki dolaze kasno pa se i to broji ko dan dodatka. Nije protiv zakona (bum provjerila).

Nekidan je neko ostavil uredno 10 flaša u čistoj vreći samo tak kraj kante, ja sam to samo tak odnesla doma. Možda skupimo još 15 kn za more, a i ak oni jebeni automati u tramvaju nebuju na moje tiskanje onog za vožnju od 30 minuta i prislanjanje kartice ocaparivavali i dalje 10 kn, možda stignemo i na skijanje.

Znaš kaj: Ni to me tolko ne boli. Nego vidim u smeću skupi kruh koji si ja nikad ne priuštim, onaj okrugli po 12 kn, original u celofanu, pa francuz od kuruznog brašna, neotpakirani, kutiju s jajima (kutiju sam pobrala za kolegicu na poslu koja nosi jaja sa sela i jaja poispadala, posle smo gledale - neko je to hitil jer je taj dan bil dan do kad su kao jaja upotrebljiva, vrećice s hranom još neotvorene, malo je povrće povenulo...). Zaboga ljudi umiru od gladi, ono dete tati veli da je gladno (bilo po svud, i u novinama i na TV) bar ostavite sastrane, još malo nekog morala, simpatije, empatije, stila, zaboga, svi hodate u crkvu i gundžate kruh naš svagdašnji daj nam danas. Ma ak niko drugi, bu štef uzel, možda ak već nesme imat doma pajceke, skriva u podrumu tri kokoši, ak mu ih nisu ubili, pa nek koke pojedu...

Lepa moja hrvacka.

Oznake: flaše