Sedim u relativno neprenapučenoj šestici.

Čujem neko nekaj tuli napred, reko valjda nečiji mobač.

Ne prođe 2 minute, dotepu se dva hrvacka mornara, ja ko fol čitam nekog Arapa, grdo štivo, al usput škiljim na hrvacku mladost. Nijedan nema 2 banke. Dotepe se i kolegica s posla, nadrkana čudakinja.

U jedan veli - kaj te nije sram da ti je žniranac odvezan (mornari - kaj, žniranac, aj dobro) i čučne se i zveže i trkne ga laktom u rebra, kad čuješ:

SVE BI SEEEEKE LJUUUUBILE MORNAAAARE ALI MAAAME, MAME BRANE TOOOO, SVOJE MAAALE USNE BI IM DAAALE
KAD BI SAAAMO SAMO ZNALE TO.

Ja silazim na Zrinjcu oduševljena, velim kolegici - gle kak su slatki, kaj, veli Zagorka, ovo je Zagreb, a ne Dalmacija, ja si mislim odi u pizdu materinu (s one majce s FB-a) a dečkima izlazeći iz travmaja - poklopil se tajming da ne velim vreme, dečki, vi bi malo češće trebali doći ovak rano u Zagreb i raspoložiti nabrijanu raju u rano jutro.


Jooooj, gospođooooom eeee, tetaaaa faaalaaa, eee, može, joj sad izlazi, joooj, ajd pomozite nam, budemo, ajd fala, živi bili..............

popravili mi dan dečki, dečki hvala vam

https://www.google.com/search?q=sve+bi+seke+ljubile+mornare&ie=utf-8&oe=utf-8&client=firefox-b-ab

Oznake: pjesma