Obitelj ta i ta

15 srpanj 2017

Jučer zovem nekaj mamu od prijatelja, rešimo to brzinski i tak i sad pitam za zdravlje (ona doduše i da umire rekla bi sve je dobro i nema niš novoga osim kad su se unuci i praunuci rađali pa je bila sretna) i tak nekaj nabrzaka i pita ona kak mi, reko muči me koljeno, a to s godinama eto imam jednu prijateljicu od 79 godina koja je isto tak počela i sad je na operaciji bila i tak, ima 79 godina čujte hrabro se to i odlučiti u tim nekim godinama.

Veli mama od prijatelja - ma nemoj gospođa u godinama, a kolko ja imam? Vrisnem jer sam skužila: Branka, nemojte mi to delati! Pa vi ste isto godište! Čujte niš ne priznam, vi ste Branka i uvek bute isključivo i samo Branka, vi nemate godine, otkad vas znam a to je preko 40 godina jedino kaj se na vama promijenilo je kaj vam je kosa posijedila i pozdravljam to kaj se ne farbate. Nemrete imati 79 godina, ja vam to ne priznam.

To se ide na plac, kuha se, sve u kući sjaji, sve ko prije.

Smije se veli je a kolko imate ti i moj sin (razlika smo 6 dana), je kaj su meni godine stale?

Nemreš bilivit. Eto ti naše žensko (njen sin je isti suhi i isto je samo posijedil otkad ga poznam) mršavljenje i debljanje i loši brakovi, zgledamo starije od vlastitih mama. Moja Branka ko konzervirana, još se žali kak je dobila 5 kila u zadnje 42 godine.

I ima dobrog muža, je, i to se dogodi, sviđalo se to nekom ili ne.

Živa i zdrava bila!

Oznake: godine

Starimo, znate?

11 srpanj 2017

Smršavil je do neprepoznatljivosti, naheril se, plače kad nas vidi. Valjda jer se sjeća kakav ćvrst je bil, s možda maksimalno 5 kila viška, neš ti 5 kila skinut nekom ko se bavi sportom, gradi kuću, predobro jedeš čovječe. Nemre se pomirit da smo svi ostarili.

Istina je i da sam imala sam drito 50 kila manje kad smo se zadnjiput sreli, a sad hodam sa štakom i molim boga navečer da se ujutro ne probudim jer ako netko i nazove ili će nešto trebati ili će se jadati, uglavnom kak smo stari i kak nemamo snage ko prije. A kaj da ja kome velim - kae starci kaj njarkate - svi imate aute, uglavnom svaki svoji, svi imate muževe ili žene, niste osamljeni, svima vam deca zaposlena, svi imate nekog na selu ko vam šalje hranu, svi imate vikendice, svi imate di otić na more, svi imate nove mobitele (ja još uvijek Nokiju 3310) i ništa što sam želila u životu mi se nije ispunilo. Osim jedne želje koju smatram logičnim i normalnim ispunjenjem a i jer toliko me i koštalo, a to znamo samo ona i ja.

I još imate mene budaletinu da mi se zjadate na sestru ili muža jer znate da ni na blog nebum stavila. Osim sad, kaj ne?

Zašto zaboga noriti, starimo svi. Istina je da je to bilo nevjerojatno prije pol stoljeća ma to si nisi mogel zamisliti u pubertetu da buš opće 5 banki ikad imal. Oni s 40 su bili ili pred penzijom ili hodajući mrtvaci, starci za otpis. Još kad je meni bilo 30.

Samo Z. koja ima 80 i prošla je jaču operaciju ne njarka što je stara nego što više ne može preći Zagreb pehaka s kraj na kraj ko nekad, ali veli - a godine čine svoje. Ona jedina ima još planova da se smrzneš.

Vesna nema zube, cvili, nema love, B. ne podnosi vrućinu, nemre živit. Plače nema love, Božo koji zbiljam nema love ne plače kaj nema love, dapače veli da je pun ko brod, a zgleda gore nego vlastiti otac koji stvarno ako dočeka kraj godine bit će puno. Svi oćelavili ili posijedili, kaj bi vi hteli ljudi, vidim obrve se režu, muški briju pazuhe jer da se znoje. Otkad to?

Kad je moj tata bil mlad s prijateljom je hodal ruku pod ruku po cesti i niko nije rekel - gle pedere, hodali su skup pa su se držali, ko i ženske, niš nije brijal osim bradurine. I nije bil jedini, ljudi su hodali ruku pod ruku, ne baš priljubljeno pa se cmakali, ali ono ovlaš, stari se Andriji ili obrnuto, držal lagano za podlakticu. Riječ peder nisam čula do ne znam kad. A te obrve: nekad je to bilo vrlo neelegantno, rezat obrve, pa to je bilo tak muški, sećam se onih filmova strave (zakaj mislim da su engleski?) - uvek je neki matorac imal obrve kaj su se frkale, valjda ga škakljale po nosu, a ono ispal da je jedini dobrica u filmu. Meni je zapravo užasno kaj se stidimo svojih dlaka, to je pičkin dim a ne dokaz kulture (ko i pisca ovih redova). Prestala sam brijati te tri dlake na potkoljenicama, nek selo ima dodatnu temu za lajanje. Nekad smo se svi skup smijali mojim dlakavim nogama (katastrofa kak je to zgledalo dok to nisam radi mode sredila) a sad kad je ostalo tih par komada sad ti isti kaj su se tom smijali - omatorili ljudi - to kritiziraju. Ma uživajte, ko još to gleda. Bum si zela flomaster i još koju nacrtala! U boji!

Jedna još deblja od mene plače stalno kak je debela i onda ode i kupi dupli gablec. I da je tak puno jela kad je bila mlada a bila je mršava i onda čeka da nešto mlado prođe i veli - e viš ja sam ti ovak zkgledala. Još sam bila lepša, veli Ma nemoj! I stalno me uvjerava da sam ja deblja. Ja ju gledam, velim - ma jeeesam! - i mislim - ti ne vidiš da imamo istu kilažu a ja sam višlja od tebe bar 15 cm!? Druga je smršavila i izgleda odlično ali vrišti da joj se vrat naboral i da kak bu takva dete šetala (postala bu baka ovih dana).

Ljudi moji, starimo, "nedemo mlaji" kak je rekel Karlo koji je s 90 popravljal ribarsku mrežu. Bez oĆala.

Oznake: starenje

Edo Brokula

09 srpanj 2017

Edo je bil naporan tip do boli, nije mogel prestati pričati, a pričal je tolko da se i njegova zbiljam jedna inače draga ženica (ne da su ju ogovarali nego je bilo za poludit) znala okrenut k nama i reć - Isuse, kaj je dosadan!

Edo je imal jadnog glupog cucka nekog naranđastog i fort maltretiranog, ni smel u vrt, ni smel nigdi se istrčat, ni pes kriv, a kojeg su redovno češljali na ogradi, a dlake hitali susedi u vrt, povrtnjak dapače. Druga strana zograje (ograde) im je bila previsoka da tam češljaju cucka.

Moja stara inače nije bila glupa žena al kak je gledala glupog cucka veli jedan dan - jadan pes nekaj mu se ispod repa vleče po zemlji. Jaja bijahu, dakako. Vrištali smo od smeha naravno, a staru je bilo sram, da kak tak mali pes i to....

Edo nabavil iz Italije sistem navodnjavanja kap-po-kap. Imal je najlepše paradajze na otoku, al najbolju vrstu smo igrom slučaja - baš za to mediteransko podneblje dobili mi pa su onda bili još lepši. Dal bu bivši flance. A paradajz je bil neki mešani pa maxi-super, plodovi su bili do pol kile teški, moral si pobrat da ne ubije majku biljku svojom težinom, ali samo prvi i drugi urod, nije bil GMO, inzistiram. NIjedan paradajz više tak ne miriši, pa ona zemlja pa ono sunce.... Ma, to je bilo pra-pradavno i to su onda svi proglasili nekom coprarijom i svi nas mrzili. Ne samo zbog toga, nema veze.

Bivši kakav god da je bil, kad je imal rasad daval je šakom i kapom flance iz rasada, međutim, neki bi noću preskakali ogradu (našu, a imal si kaj preskočit bogu budi hvala, Allahu ekber) i iščupali mu one već zasađene. Nikad mi to nebu jasno, zakaj ljudi, biljkica je u malom šoku, presađena sinoć, pusti ju da se udomaći. Ti bi drugi dan dobil one iz rasadnika, one u rasadniku su samo manje bile, neznatno, bu biljkica dostigla ove prve, zakaj kradete??? Zakaj - to je pitanje za sva područja sveg ljudskog kak je rekla Ethelka - to krasno ljudski soj (baba Mađarica, opaka, nikad ni hrvacki naučila a i kaj joj je trebalo, i tak je znala kaj oće i kaj neće, kao sirotica nemre niš al je prekopala celi stan i pol stvari porazbijala, al stavit stolac na stolac i penjat se, to je mogla. Tek kak se bližim godinama kad je umrla zameram joj samo kaj nije rekla da si oće gucnuti žesticu, bi joj kupili, a ona otvarala neke konjake s 5 zvezdica šverc iz Francuske, a kaj sam čuvala ko gešenk nekim facama, u mojoj se roditeljskoj kući nikad nije pilo. Ak se popilo 10 piva do moje punoljetnosti, puno sam rekla.)

E onda je Edo nabavil iz Italije brokulu. A selo: Da koji klinac zeleni karfiol, svi su mu se smijali, nije brokule bilo - još sad mi treba vremena, upravo sam pisala jednoj dragoj brokulici, pardon, blogerici (draga, naj se srditi, ti prego!) i da kurac zeleni karfiol kaj sad razlika u boji.

Popularni mjesni frajer, bogat ko krez, mislim da je imal burnu ljubavnu prošlost već ko oženjeni pater familias - i opće imal je nekaj kaj mi se kod njega koja sam mu onda mogla biti unuka, kod njega ni dopadalo, a to bivši kao "nije primjećival" (kad me lovil za rit) mu se najviše rugal, mada je Edo i bil škrt, budimo iskreni sačuval si je kičmu i ni se saginjal kod svake biljke jer se tam tak zaljeva, nema se vode a često se i isključuje (onda u 2 u noći čuješ svi zalevaju da ih ko fol niko ne vidi a svi drito u 2!) a i račun za vodu mu je bil znatno manji .E usput, kad me navodno vlč. Barišić, živ i zdrav bio gdi god da jest, primil za guzicu, što se ja ne sjećam - a mislim da većina žena zna kad ju neko primi za rit, pa bi tak i moja kuma Claudine i ja to isto kužile jer nas je navodno obje šlatal. Kak bivši ne zna engleski, bio tam di je i dabogda živio 120 godina samo što dalje od mene, nije prigovaral, jer, rekosmo, nije znal engleski). Doduše to je bilo neko guzato vreme i kum me znal potapšat po riti, niš poskrivečki, stari fakin i još dati kompliment, tu je ovaj čkomil, prasac. Kuma ni trzala, veli I am used to, perhaps je pojel premalo brokula.

I onda nam jelte prođe parstogodina - tak nam se čini, a ono prvo dete zraslo, drugo se rodilo i sad opet živimo u gradu koji volim, ali grad a ne i umjetno povrće, obožavaju deca brokulu a jedan komadić od 20 dkg košta ko pol kile teletine, jebotemorskipas, dakle: Sad se svud provodi - tam di sam vidla - šparung zalevanjem biljkama vodom tipa kap-po-kap, moja deca neće ni čuti za cvjetaču da ne velim karfiol, a brokuli se tepa - joj gle buraz stara skuhala brokulićo. Ovaj čas sam išla provjeriti vjerodostojnost iskaza, skužila da luda biljka dolazi iz Turske, Grčke, Istočnog Mediterana, Cipra i zove se brokula.

Oću reći - dugo sam bila uvjerena da je većina u pravu - e viš nije, Edo ko jedinka, ma kako teške naravi, bil je u pravu. Edo, laka Vam hrvatska zemlja bila.

Oznake: povrće

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se