Ptičica

28 veljača 2016

Na poslu: zvrrrrrr cin - sve tri vičemo uglas - ajme ko pak smeta!?!??! (finta iz Alana Forda, dakako) - utorak, gužva, svaka se nada da poziv nije za nju - to je kućni broj, ajmo Seka, za tebe (kolegica s posla). A fakat vidim za mene, od doma.

A u pizdu materinu, velim ja, eto cure, pak neki problem!

Deci je - iz nekih jačih razloga, zabranjeno da me zoveju na posel osim ak su u teškoj depri, problemu ili je pol kuće zgorilo - tek onda!

Reci miko.

Ova ptica nije normalna.

Dobro, to znam, znamo ko mi ju je šenkal, a i Biba zna kome ju je šenkala, kae s pticom, imam posla.

Čuj, mama, ja ti ozbiljno velim: Ta ptica se napuhala.

Kaaaaj? (mislim kaj sam joj dala jesti, jabuku ne šljivi, mrkvu ajd, keks ptiber, ajme ptica se napuhala brižna)...

Kak - napuhala? Jel joj zlo, leži na podu od gajbe????

Sva je nekak okrugla i sad ima samo jednu nogu.

Slušaj mulec, već si dugo punoljetan, pa ptici je zima! Digla je nogu jer joj je zima, moš joj zaheklati čarape.

Kaj je to zaheklati??

Daj slušaj me jebote!!! Zapri prozor, našušurila je perje da se zrak između perja zgrije, a nogicu je digla jer joj je hladno (za jednog mladog muškarca je ovo apsolutno preveč informacija, da pričaš o seksu sve pet, al je ovo jedva shvatil a reagiral): A ZAKAJ SI TI NABAVILA GLUPU PTICU KOJOJ JE ZIMA A TOPLO JE, KAJ NISI MOGLA NEKU NORMALNU - dere se on.

Miko tristotihiljadapizdimaterinihlijepeJanje! Papiga je afrička, dobila sam ju a ne kupila, i gajbu sam dobila, idući put bum nabavila carskog pingvina (ko da on zna kaj je to) al bu živil u tvojoj sobi!

Dobro. Ja bum pustil grijanje. I zatvoril prozor. Nemoj posle (6 mjeseci) prigovarat da sam potrošil puno struje, dobro, ja bum sve zaprl i to, al nemoj posle.

Nebum sinek, majkumu, vidi samo još jel ima vode.

Joj, da, nema vode, to sam ti još htel reči, ona je popila užasno puno vode, možda ima dijabetes, ha, jadna kad tolko vode pije, ha? E, opće nema vode i ne znam kaj da radim.

Normalno sinek da nema vode kad joj je ta vodilica (najbolje ići na sluh: Voda - vodilica. Voditi - lead, ipak je to moderno dete) potrgana, voda curi, bum kupila novu, e daj, malo joj dodaj vode, bum ja doma čuj zbiljam moram ići. Volim te puno ali fakat je gužva. Sinek, joj....

Drugo jutro, posel, isti scenarij, panika:

Kae mikulandra, opet papiga? Reci, danas bar nije utorak na sudu.

Čuj mama nemoj se srditi al ova papiga, čuj nisam ja niš kriv, NISAM JA NIŠ DIRAL, NI VODU NI NIŠ, NEMOJ SE SRDITIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII!!!!!!!!!!!!

(ja koncentrirana i cool do daske): Miko kae bilo, kae krepala ptičica? (mislim super!!! al kak ću reći Bibi???)

Mama, ona ti mene gleda odozgora, ja saugam a ona me gleda odozgora, usral sam se vidim nema je u gajbi a gleda me odozgor.

Kak odozgor? Kaj je krepala pa je sad anđelek beli kaj nemre kroz prozor u Nebo?

Ti se zajebavaš MAMAAAAAAAAAAA, a posle bluš mene krivila pička mu materina mama slušaj me! Pa jebote gleda me onak sastrane s one daske, još ne nekak nakrivila glavu i cvrkuće mi a ja na znam kaj oče.

Aha, dobro, papige nemaju plastični pogled (e neš ti izraza za nekog ko ne zna kaj je napuhana papiga), a veliš pjeva, pa veseli ti se neko fakat, s koje daske sinek, prozorske? Pa vlovi ju i metni u gajbu.

Ne, ono kaj je iznad prozora drveno. Na sredini je malo šire a sastrane je malo uže, i levo i desno i malo visi.

Ne kužim, kod nas i tak sve visi ili je potrgano dok Boris ne složi, to je još od tvog starog ostalo.

Ma jebote ona daska! To nije Boris popravljal, on je popravljal vrata u kuh'nji!

Ma koja daska!!??? pa to je ona starinska karniša kaj se svi diviju.

Nije to karniša to je ona daska kaj je iznad prozora, a inače to služi za zastor.

Pa miko to je karniša, na to dođu zastori al sam to skinula zbog vaših alergija, a sad kupit nove...

Mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, ne kužiš, nije to karniša, to ti je ono kaj neke krpe (jebote krpe novi izraz za skupe zastore) da ti ne lukaju izvana.

Aha, aj me slušaj (ja već umorna). Eeee, slušaj jebote, ne glumi oca!: Shvatila sam i ne sekiraj se, posaugaj do kraja moju sobu, i ispod kreveta nemoj zaboraviti, a moš malo i po meblu. Jesu vrata na gajbi otprta?

Nisuuuuuuuuuuu, al nisam ju ja pustil, mama ja se tak bojim kaj bu sad da ptičicom. Ajmeeeeee mamaa, sad je na ormaru.

Sinek, smiješ joj se mame spomenuti, samo pazi da ti ne zbriše kak se ono sinek veli kroz prozor, na njemačkom, aha, Fenster, super, a vrata, a Tuer ili Tier, da super Tuer, super, blago meni i prof. Veršićki, dobro, posaugaj i zapri sve i boli te batak, bum ja kad se vratim.

Al ja se bojim! A ti isto jebeš po njemačkom ko da je to sad najvažnije!

Kak se to razgovaraš, kak buš zapamtil ak ne sad, ajd bum te Veršićki pohvalila, di smo stali, glava me boli dakle kaj - Kaj se kurac bojiš, jel bljuje vatru (kolegice pljuju vodu od smeha i guše se u galbecu).

Ti si neozbiljnaaaaaaa!!!!!!!!!!! (ma nemoj mi reći, a kaj misliš da me održalo s vama dvoje samoj, u životu ak je to život kaj ja živim, je sinek, može, mama je neozbiljna čim može biti)

Eh (ja sam alzo neozbiljna!!!) dobro kaj, ovak, da ponovimo: Ti posaugaj dakle i ispod mog kreveta (naglasak je da on posauga di ja nemrem jer me boli nogica) i di se jako vidi prašina na meblu, ptica je zbrisala kroz one poklopce za hranu. Gajba je prastara. Otvori joj vrata od gajbe i boli te batak.

Dobro, al nemoj da sam posle ja kriv.

Nebuš, samo ono ispod kreveta posaugaj i tam di je gajba od glupe ptice.

Popodne je pticu ganjal partivš na najjače, zgrizla mi je jedan umjetnički uradak od prije tolko desetljeća, pokenjala je pol sobe - nisam ni znala kolko jede, i pojela pol košarice u kojoj sam ja spavala ko beba, to se zove košara, stara skoro 60 godina, nije ju uništil - neću o tome, onda bu jedna papiga, neš braco. Ima ta zver kondicije, nakon 10 minuta je opala na moj krevet i kad sam ju vlovila zgrizla me solidno do krvi (tak sam saznala da sam još živa jer mi ni u labosu nemreju naći krve žile i veliju uglavnom da sam mrtva, jebote! Znala je Biba zakaj mi papigu poklanja, da bum fizički aktivna i da mi krvca žilama teče).

Sad me se tak boji (papiga) da opće nemrem ni gajbu čistit ni hranit ju bez letenja po gajbi, puna kuća perja, neće više jesti iz ruke, ovak glupu papigu fakat još nisam imala. A dobila sam ju jer je bila beba-papiga, ispala iz gnezda, piše na netu - ako dobijete mladu papigu nećete imati problema s pripitomljavanjem.

Di se ono možeju nabaviti carski pingvini?

Oznake: kućni ljubimci

Vešmašina & Co.ltd.

23 veljača 2016

Nem valjda zacoprala, a?

Imamo sauger doma, traje već malo više od 10 godina, nije baš njegovan. Je, potrgala su deca onaj dio s kojim se sauga, nabavili su neki polovni za tepihe, i od drugog tipa saugera, ali paše, al opet, stroj dela. Onda je princ ustanovil da trebamo novi sauger, reko sinek kupi ti, nema problema. Da neće. Nemoj.

Još u Selskoj (što znači prapovijest) je mama kupila vešmašinu. Babe su bile jalne da su pucale. Danas mi je jasno nakon kaj sam i ja pelene jedno ljeto morala prati na ruke, mislim rifljača i onaj sapun i tak, ratno vreme, i to.
Kad je prvi stroj daklem došel ja sam onda mogla imati 5 godina. Teta Ruža, mama mog prijatelja Ferde, mi je rekla jedan dan u bijesu: Znaš Seka, tvoja mama bu ipak morala i dalje prati na ruke. Baš je mene bolil batak kaj ona s tim hoće. Tata nije htel mašinu kupiti - "Ja vidim da se veš i do sada prao, a bez mašine!" - stara je ponorela zbog nerazumijevanja al kad je rekla da ima spremljenu lovu, e onda je moglo. I ja sam misla kaj će nam stroj, a još manje sam razmela mamino oduševljenje. To je bila neka smešna stvar s oblim uglovima, u njoj se veš zapravo kuhal ili kaj ja znam, nekaj se je vrtilo, znam da je mama kuhala jaja po tempiranih par minuta - a zvuk je bil dobar - kojim je makina jelda, javljala da se program ili kaj treba prebaciti, zvadit veš ili ga još jednom okrenut, ne znam. I održavala ju je jako, mada se puno kasnije, nekih 25 godina, kad se stroj još koristil u kući na moru, nikad nije bilo znakova hrđe, ni u tragu. Sa zadnje strane su bila montirana, izvan same mašine, mesto centrifuge dva valjka kroz koje je puštala veš a sastrane ručka kaj je okretala ručno i to je onda bil kao oceđeni veš.








A ta stara makina je sirota bila vredna celi svoj vijek, a veš je bil beli a mama nije prala više na ruke, veš je mirišal jer se sušil na štriku razapetom prek dovrišča, podboltan z kolcom, deterdžent je bil (tada vjerojatno hit) Plavi radion, naravno, i niš nije falilo i niko nije bil alergičan na razređivače /il tak nekei/ za veš i te smrdljive šeme, ja sam i danas protiv toga.

Još je to sve delako do onda kad se rodilo prvo dete, blizu 30 godina kasnije: onda smo kupili Obodinsku mašinu čisto radi komfora. I taj crnogorski stroj je jednom riknul a popravak je koštal 100 kuna, ma i to nas je frajer s cijenom drapnul, no nema veze. taj stroj još radi, poklonjen je, ne mojom voljom, al da ne kvarim.

Sad već 15 godina imam Celjsku vešmašinu, jednom je bil majstor do sada, s vrata je viknul - joooooooooj, stari stroj. Mene po običaju odma primila panika, reko mladi gospon, kaj ne valja - on me smiril veli - ma već znam di je kvar gospođo, ni to niš. I sel se na pod, ja trčim brižna s jastučekom za pod rit, neće, dakle: prehitil je stroj i objasnil mi: 1. preveč deterdženta stavljate, 2. kalgon vam nije potreban jer je to glupo, i prije je voda bila tvrda, 3. omekšivače ne znam zakaj prodaju, moja mama to ne koristi, vi kak hoćete. Račun - dolazak, preporuka, bil sam blizu, čekali ste dva dana, posel 10 minuta, tolko. Ponudila sam ga sa svim kaj je bilo u frižideru koji slijedi, al smo ipak samo uz kavu i sokec sedili valjda ćuku vremena i pričali, ima dečko doživljaja sa terena da se nasmiješ do suza. Moja kćer se samo bojala da mu nebum ostavila tringelta. Normalno da sam ostavila još me bilo sram kaj nisam i više.

Frižider Gorenje je proživel svega i svačega, naputoval se da se smrzneš u istom. Tam di je neko napravil rupu u dubokom, tam je kauguma, frajer dela samo tak. Veliju deca da je to zato kaj ga ne perem prečesto, reko nakon vas bi ga mogla svaki dan ribati, točno vidiš kaj je prethodni dan bilo za ručak. Dragi fridge ima 20 godina, vršnjak nekog kuhala na pllin i struju na drugom kraju naše male kuhinje.

Moja Nokia 3310 je jednom bila na popravku - popravljal ju je lik otprilike 7 minuta i kupila sam novu bateriju. Na poslu sve mlade cure vičeju: Aaaajme moram kupiti novi mobitel ovom je već godina dana.

Mobitelu se više u tramvaju deca ne rugaju - Gle staru kakav mobač ima, heheh (mene bilo sram). Sad veliju - OOOOOO, gle staru kakav mobač se imaaa!! (čujem ja, tolko još nisam matora)

Fort čekam da nekaj kihne i da dignem kredit za novu napravu. Bojiš se kad nemaš za poštene šuze, tak se kod nas živi.
E das ist sve napisano jer se danas proizvodi tak da traje kolko traje garancija pa plus jedan dan. Ne jedna je žena plakala na poslu i psovala da kak baš jučer prošla garancija - ukoliko nije i prije dva dana jelte, ali kupuje se novo uglavnom, ne popravlja se, ne isplati se.

O Tiko bojleru koji je već legenda za one koji su za njega čuli, sve najljepše, nešto manje od 50 godina je trajal, svaka mu čast. Posle njega u tri godine eno na zidu već treći.

Onda su sve krivi Kinezi. A jedan kalorifer mi je delal tri zime sam tak, koštal je nekih 45 kuna, smešno malo.

Možda strojevi jedini razmeju da i ja starim pa starimo zajedno, jelda, ne mora vrediti ono - proizvodi se masovno, proizvodi se u cilju veće zarade pa sve traje dok i garancija. Eto ja nemam garanciju al se nadam da buju ove moje drage makine još potrajale jedno vreme.

Oznake: kućanski strojevi

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se