Hair

27 prosinac 2015

Kosa je nekaj kaj se nosi na glavi i ak se dobro uredi može zgledati ko ukras. Jedan mali dio iste, dakle dlaka u juhi može naprviti kraval za stolom. Bljak juha taj čas.

Brat je jednom našel dlaku u pečenim jajima. Pa je reko mami evo našel sam dlaku u jajetu a ti mi fort pričaš da ja tražim dlaku u jajetu pa sam sad eto i našel dlaku u jajetu. Ja nisam kužila zakaj su se smijali jer sam bila mala, ali sam zapamtila.

Dete je bilo malo i sedilo mi u krilu. Mamaaaaaaaaaa, ja bi fe plimij za ftangu. - Pa primi se. - Mamaaaaaa, nemlrem se prlimiti jev teta ima kofuuuuuuuuu! - Ah, budemo tetu zamolili da malo makne kosu. Teta - bijesna 20 godišnjakinja crnokosa i nadrkana, ispred nas, nas je počastila ubitačnim pogledom i maknula kosu, kaj je pogled govoril, nije ni za blog gdi se reči baš ne biraju.

Nešto nema frizura kod mlađe raje, sve cure nose puštenu uglavnom smeđu kosu, ravnu, žalim za danima kad je ponesena zanosom puberteta kćer brijala glavu; moja Zorka je svoju kćer u masi drugih prepoznala po hlačama. Sve su iste a misle bože kak sam važna, ženstvena, evo svi me gledaju (gledamo jer lupa gluposti i urla da je i dečkima neugodno).


Nekidan tri glasne cure pičkaraju ispred mene, nije ni to nego ova kaj sedi ispred mene drži svoju kosu na mojoj knjigi. Meni rano za svađu, mičem strpljivo tu kosu i pokušavam čitati. Kolegica joj je konačno skužila da ja tu kosu mičem i premjestila kosu njoj napred. Došaptavanje (na moj račun jasno) je trajalo kratko ali je bar rezultat bil dobar.

Kak me boli noga do ludila (stara sam) zbiljam se moram primiti za rukohvat kad ustajem sa sjedala, ali kak nemamo osjećaj da je naš (psihološki pristup) prostor ispred a ne iza nas, svaki put gledam di je kaj od tih štangi. Cure mašu s kosom, najgore mi je bilo kad nisam stigla mobitel izvaditi iz torbe, neugodno mi je, a kaj - kak bi zvučalo- oprostite moram telefonirati biste li vi maknuli svoju kosu. Al tu sam se zbiljam rasrdila.
Više nisam mogla izdržati torturu, baš je zaredalo, propustila sam poziv ali primila sam se za štangu od stolca ispred. Počupala sam curu, ne baš svom snagom, ali jesam, kao nezagrepčanka nije smjela pred menom (niti ispred mene) hračkati po Zagrebu, urlikati na tom groznom narječju koji ni oni sami - ti neki - ne podnosiju, i još s nogama do pol tramvaja, njen kompić ispred je maltene noge naslonil na stolac prek puta. E dala sam si gušta. Tad me još nije bolila noga pa bi ja i zbrisala da se oni nisu tak iznenadili.

Nedavno idem na Rebro, pred menom sjedi izuzetno mirno jedna - neodređenih godina ali mlada osoba kose do poda, tak duge kose da sam na nju naslonila knjigu - prvi zbunjujući moment - to je trebala osjetiti, ali niš zato, uglavnom naslonila ja knjigu (o slonovima: Afrička ljubavna priča), niš komad se vozi, vidim frajeri pasu i uopće koncentracija mi je bila nikakva, neka čudna vibra je dolazila od te mlade žene. Kad sam izlazila (nisam ju počupala) odem namjerno na izlaz naprijed i pogledam ju i skužim: To je jedna pre prelijepa kćer jednog našeg pre prepoznatog (nije političar a ni gospon Radeljak) koja je zbog nekih razloga završila tu školu koju jest, nesvjesna svog božanskog izgleda - Meštrović bi prestal dihati da ju je videl.

Dobila sam savjete tipa - uzmi škare i s njima uzorak kose. Nije mi loša ni ideja s kaugumom (prožvakanom) ni s lakom za nokte. Molim prijatelja koji bu ovo ziher pročital da mi ne daje savjet, taj bi još rekel - Sekasmith, kolko te ja poznam ti buš uskoro te cure i počešljala (bum sutra fakat vidla pošto su četke u Offertissimi)...

Hair, koji mlif, ha? 7 put sam ga gledala u SC-u onomad. Sad gledam Kosu svaki dan u tramvaju...

Oznake: kosa

Muškima je život lakši

20 prosinac 2015

Ovaj prvi dio teksta je vrlo zgodan i naglašavam da nije moj, zahvaljujem autoru.
U drugom dijelu poslije crtica je moje viđenje vlastite osobnosti, navika i rezona


Zašto su muškarci rijetko depresivni

Muškarcu su jednostavno sretniji ljudi.
Što očekivati od takvih nekompliciranih stvorenja?
Cijeli svoj život imaju isto prezime.
Garaža je sva njihova.
Planovi za vjenčanje se naprave sami.
Čokolada je samo jedna vrsta grickalica.
Nikada ne zatrudne.
Mogu ići u vodeni park u bijeloj T-majici.
Mogu ići u vodeni park i bez maje.
Automehaničari će vam reći istinu.
Pišate gdje god želite, cijeli svijet je vaš wc.
Nikada ne morate voziti do sljedeće pumpe,
jer je zahod na toj previše zanemaren.
Ne morate se zaustavi i razmisliti u kojem smjeru zategnuti maticu na vijku.
Bore ističu vaš karakter.
Vjenčanica košta 5000 dolara. Smoking možete iznajmiti za 100 dolara.
Kada razgovarate s ljudima, nikada vam ne bulje u grudi.
Nove cipele ne režu, ne žuljaju ili na neki drugi način oštećuju vaša stopala.
Čitavo vrijeme vaše je raspoloženje jednako.
Telefonski razgovor obično završite u roku od 30 sekundi.
Palite se na tenkove.
Za pet dana odmora trebate samo jednu torbu.
Možete otvoriti svaku staklenku.
Ako vas netko zaboravi pozvati ipak ćete ostati prijatelji.
Za 8.95 dolara dobijete čak tri para gaća.
Za vas je tri para cipela i više nego dovoljno.
Sve na vašem licu je originalne boje.
Ista frizura može vam potrajati godinama, čak desetljećima.
Brijati morate samo lice i vrat.
Sa igračkama se možete igrati cijeli život.
Jedan novčanik i jedan par cipela - ista boja za sva godišnja doba.
Možete nositi kratke hlače, bez obzira kako vaše noge izgledaju.
Možete urediti svoje nokte s džepnim nožićem.
Slobodno odlučujete dali ćete imati brkove ili bradu.
24. prosinca možete kupiti božićne darove za 25 rođaka u 25 minuta.


crtuca crtica crtica crtica crtica...


Što sam starija sve više živim muški život: Od kemikalija u kupaoni - za sebe imam samo šampon za kosu, nemam ni kremu za lice. Više ne brijem ništa osim pazuha, jedne cipele fakat sva 4 godišnja doba, nemam garažu ni auto, ma ni bicikl, nema mi mehaničar kaj lagati. Eto, kosu si režem sama s maminim krojačkim škarama, kaj se tiče grudnjaka - kaj će ti, nabaciš neku (mušku, kaj sam dobila od jedne stare gospođe, njen muž se malo zdebljal) jaknu i kaj ćeš više.
Telefon? Zna se da se isključuje kad se ne daš smetati, o čem je riječ? A kad hoću pričat - čitaj - slušat tuđe probleme da bi održala vezu nekakvom, najedem se, upalim komp i igram igrice, svako tolko velim - pa naravno - ili - razumjem te potpuno. Bar nekog usrećim, ljudi i tak ne znaju slušati ni muški ni ženski.
Božićne poklone nebu dobil niko osim sineka koji bu si sam otišel kupit nutelu, da ne bi ja nosila, odrasli je. No zakaj se paliti na tenk kad se oduvijek palim na humor.
Pišanje u prirodi i tak nije neš naročito, živimo u gradu, zahoda nasvestrane.
Zrašpam si začehnuti nokat (na ruci!) bez problema, ak ti isti muškarci rigaju po tramvaju, poneki se zakenjaju i ispišaju, da ne pričam da piju pivo i puše i niko im nemre niš, valjda ja mogu nokat zravnat.

Kaj znači otvorit staklenku, to me mama naučila još prije pol stoljeća.
Ili je ovo sve, mada sušta istina, samo rezultat novohrvackog standarda, hm...

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se