kaj fali blogu, niš!

31 listopad 2015

Pročitam danas kak je blog ukratko niškoristi, ono profulano jeftino prozirno nekaj bez veze.

Prije bih rekla da je to kod mene na poslu, ma gdje je jamačno još stoput gore. U susedstvu. U Prehraninom dućanu prek put jer su Peru s ekipom maknuli negdi u Remetinec... Bez veze, kontra zdravom razumu, bljak.

Ima na blogu svega kak i svud. Ovisi kaj tražiš i kak si izabereš. Ni knjigu ne čitaš jer si ju posudil iz knjižnice, čitaš ak te zanima, ak ne, vratiš ju i platiš jelte kaznu jer kasniš, je ko ti je kriv.

Prek bloga sam upoznala par krasnih ljudi, a Bibu tek budem, dogovaramo se već dve godine i pričale smo na telefon i tak.

Prek bloga sam stekla prijatelje. Birano, tolerantno društvo koje mi daje (nadam se da je i obrnuto) ono kaj mogu očekivati i tražiti, ni stari prijatelji iz djetinjstva ne mogu uvijek pomoći. Baš nešto ma super.

Neki žive daaaleko ali se više ne blogiramo nego emajliramo.

Dobila sam privjeskić koalu, za usb. Dobila sam med, dobila sam četri knjige! I čokoladu! I pozive - posjeti nas (to bu teško išlo, put košta)...

Dobila sam tepih!!!

Ma kaj tepih! Konačno sam prek dragog blogera našla vrhunskog zubara. Koji se doduše užasava mojih zubiju ali zato vidi kolko se trudim oko svojih potomaka (zubar, ne bloger).

Tak to ide. Čaša je poluprazna ili puna do pol. Neka bloga, nije to loše. Živjeli u zdravlju.

Oznake: blogeraj

baka

25 listopad 2015

Da je živa, danas bi moja majkica imala 94 godine. Škorpija, kontrolfrikasta, duša, prejaki autoritet i ljubav. Teško brate, ali tak je bilo.

A zadnje me likom na nju jako najjače pocetila jedna vremešna suhonjava teta, na Trgaču. Dnevni tisak je prodaval zanimljiv čovek, i stasom i glasom, mali okruglasti grlati vrlo. Usprkos onim svim trafikama, nekak mu je išlo. Dost dugo je tome.

Uglavnom viče on ove i one novine i tak, kak je na stanici bila gužva, blizu mu je stala jedna starija teta, ono skromno obučena, čiste kose al nenafrkane, naborana, valjda se malo pokušala maknti od sulude raje koja juri na tramvaj pa ko živ ko mrtav.

Vidi ovaj urlator da je baka nekak blizu i veli - kae baka, trebate kaj?

A ona je imala neki blagi i umorni osmeh, ono vidlo se - ko ima taj senzibilitet, da iz te osobe nekad sijalo puno radosti... Niš, veli ona dakle uz taj divni smešak:

Ja sam za tebe gospodična!

Kak sam ja spontana i luda ja sam se naglas nasmijala, al se nasmijal i "kolporter Tomić" i veli e baka, svaka čast, pardon, gospodična, evo samo za vas jedan Večernjak, ja častim.

Tri smiješka obasjala Trgač...


Oznake: trenutak

Kad te povijest stigne

18 listopad 2015

Povijest se vele ponavlja, pa te stigne, a stižu i izbjeglice, pa se sjećam vezano za Selam Aleikum i Aleikum Selam, yastk, yorgan, sabun, bubreg, tavan, balkon, Tuzlu, at-strašnomlat, buzdovan, kebap, ćevap, sarma,
...

Ko maloj otac mi je čital tolko knjiga sve kaj se našlo doma, a bijaše vrijeme Juge pa svakakvih prijevoda u osnovnjaku nisam pol lektire morala čitat: i to svakave od Dikensa, pa narodne jugoslOvenske, bosanske, srpske, nešto slovenščine iz zezancije i to otud i znam tih turcizama (ne iz slovenščine). Al sve bijaše nešto poučno i naučila sam da u životu treba biti dobar. Stari je bil čudak i nije mi reko da na kraju najebeš ko sivi, ali eto ovak:

I kao jaše junak onog doba, e, tjera ata pa ožeži pa konj vran ko noć, noć se postidi, ono sramota jedna. E, a za njim ono frcaju iskre i to. I moj junak usred ničega, jelte, naiđe na neku jadnu kuću /av, valjda otud hrvacki avlija/, a u njoj se kuva proja (žganci, palenta, pura, misir ekmei, nema veze) sve bez soli ono sirotinjo i bogu si teška. Izađe gazda /patron/ a junak mu nazdravi: Pomoz bog, gazda! Što je jelte vjerojatno Selam Alleikum. A gazda Jezda vazda jednako odgovara: Bog ti pomogao (valjda Aleikum Selam), sinovče, uđi der ogrij se kod ognja, i tak oni, smjestili onjkoja u štalu, konju super, boli ga dupe za junaka, konj dobi kaj mu treba svaka stoka je zadovoljna s osnovnim samo hrvacka dvonožna stoka a zna se koja, traži više, no dobro. E onda junak tamo njupa proju i hvali kak je fino gazdarica skuhala al neš ti, povuci-potegni gazda odma premlati kuharicu mater joj i proji bez soli /tuz/, boli ga batak kaj nema soli, trebala je predvidjeti da bu ovaki junač'na došo i skočit majkumu do Konzuma udaljenog jedno 10.000 km jelte i kupit malo paške soli, seljandura nijedna. Da je do Rijeke majkujojnjenu skočila, bi joj mama od hrvacke predsjednice dala pol litre morske vode, eh te današnje žene. No dobro. Pojel junak kaj je bilo, prespaval noć, ujutro opet proja ili kačamak šta li za jelo, ajd bilo i nešto mleka, dala buša kravica tamo i ode junak, a kako mu na horizontu nestade i traga i sjene, ono se kuća pretvorila u kuću od soli, eto tako se dobro dobrim vraća, em će kravica liznut sol em će gazdarica imat za solit proju, kačamak, žgance, puru, misir ekmei, nemojmo sad sitnčarit. Tako to u knjigama, a ja, beš mi sve ,već dva dana solim jelo iz solenke na stolu, ne dam 6 kn za kilu soli, našla bum sutra negdi po 4! Kad nemam kuću a junaci samo u povijesnim pričama.

Oznake: sol

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se