Nije da nekaj volim cucke, ne volim.
Nekidan stoje tri muškarca, vlasnici troje cuckih (svako jednog) "smešnog pitbula, glupog boksera i lepog retrivera" (točno je tak nabrojala kolegica koja voli cucke). I prate zbivanja u tišini. Zrinjevac pust, pokrit snegom, vani zima na najjače.

Nakokim se na prozor, na Sanjino inzistiranje - a kolko mi moje nevoljenje pasa dozvoljava – meni je svaki cucak potencijalni vuk, što znači čovjek… No jedan od gazdih kaj su tam stajali na pristojnoj udaljenosti, dal svom cucku onaj povodac, tak nekak, podvodac ili odvodac, i sad ta tri cucka navlače to crveno kak god se zvalo. Prvo su svi tri bili na klupi, onda su polako popadali al nisu niš puštali, onda se jedan malo umoril pa se legel – ni puštal tu špagu, ovi su pričekali i tak su se okretali, hodali s tim celo vreme v gupcu, nijedan da bi ponorel, zgubil strpljenje, zalajal, vlekel ono na svoju stranu za inat, baš su se igrali, dijelili to. Cela scena je trajala dobro prek pol sata a kad jedan otišel na poziv svog gazde, a istovremeno Sanja uzviknula: Batećućek Smithova, ovak se troje ljudi ne zabavlja pol ćuke, kad buš si konačno pesa nabavila!!!

Ona je posle toga nabavila papigu Kiću i uči ga proste riječi.

Oznake: kućni ljubimci