zbrda - zdola

12 srpanj 2014

Došla Princeza studentica iz Stambola nakon skoro godine, ne bi ona, ali studenti, smatraju Turci, moraju u memleket (rodna gruda). Turci vole svoju zemlju i ne kuže da neki drugi baš ne ginu za svojom. Veli ona tam sam tretirana ko princeza, svud ti nude mjesto, sve pristojno, drže ti se vrata, tu sve obrnuto. Tam niko ne urla i ne gura se u tramvaju, još ti se ispriča neki putnik kaj ti preblizu stoji, ko da je on/ona gužvu zmislil.

I tak, putuje ona iz Sarajbosne di je bila u gostima. Sarajevo predivno al to je priča za sebe.

Bus je trebal biti u Zagrebu u 12.30, javlja ona prije granice da će kasniti, dakle oko 2.

Mi u 2 na Kolodvoru, nema busa. Na informacijama veli žena 10 do 3.
Čekamo i čekamo, nema. Od jada odemo u Kraš kupit sve na popustu. Ja popušim 3 cigarete, šećemo, čekamo, nema.
Vidli smo sve kaj se može videti, uglavnom Albance kaj ne znaju kaj bi s mobitelom i hračkaše sviju nacija i nacionalnosti s Balkana. I jasno, kosookih kolko očeš, zbunjeni našom neorganizacijom ili dezorganizacijom, tak su slatki.

Ja sam u međuvremenu dok nije stigla, zvala, na njen mob (turski, tam ga nabaviš jer je inače preskupo totalno) i ode 60 kn u nepovrat, mislim da poludiš od razonode, a dobila ju naravno nisam, ne radi u Hrvackoj. U Sarajevu je radilo, neš ti, to sve Allah odredio.

I kad sam poludila i idem opet na informacije, stiže sms vraćaj se evo je. U 15 do 4. Od pol jedan do 15 do 4 se ne jedna žena porodila!

Bijesna, veli ti Bosanci nisu normalni. Kod njih za sve ima vremena do kraja sveta! Viče šofer 20 minuta pauze, a pauza traje drito 50 minuta. Jedu pa puše pa kava pa još malo meze, pa se svi poznaju pa divane... U Stambolu sve na sekundu dolazi i odlazi, kasni li bus, šofer ima šansu biti linčovan!

Moji Bosanci, cobra, nemaju pojma kaj je to vozni red, to kaj neko putuje dalje i lovi vezu u neko vrijeme, ma ništa, sutra će, čemu žurba bolan! Njima ravno sve do Kosova, štas bona nerviraš, polako ba. Jel se ti to nerviraš, štatije, jel ti dobro? Oš sok da ti kupim? Jel gazirani? Jel od naranđe? Veli ona neću imam ja bosansku vodu Izvor Bosne, litru, vozi buraz, piše ti na busu da je destinacija Zagreb, kae ovo?

Onda neka Hrvatica napirlitana onak ko bivša iz Praške, ma da bog sačuva, nek šofer zaustavi bus nasred autoputa (ili nečega) da ona mora pušiti i piti kavu, 100 metara od granice i na takvim mjestima. Viče jedan: Pusti ženu van, štas bolan takav, i tu ju i ostavi. Veli šofer ne smijem otvarati bus, na granici smo, ja nesmem van, kućeš ti. A u busu standardno: Jedan urla u mobitel, ničim izazvan, čulo ga se i bez mobitela do tam negdi. Jedna je u časovima dokolice pojela valjda 80 sendviča od Sarajeva do Zagreba, jedan cucla bombone i mljacka, jedan jauče, puše i duva. Veli da je jedva zdržala, nakon Turaka i buseva s filmovima, mp(neki broj), utičnicama za mobitele, oćete jastuk, očete čaj, jel vam udobno, možda ste žedni, može sokić? A kavica? A keksić, evo ovaj je fin sa čokoladicom. Birajte, a ni ovaj nije loš, ma uzmite! Zdebljala se žena bar 10 kila, pojela je valjda sve halve i baklave, osmanske tulumbe i revanije pa se čudi otkud kile, majketi.

I tako prič po prič, o nama poznatom joj društvu, pa nadalje o Turskoj. Veli prelazim cestu u Mostaru (lijep li je Mostar, moramo reći teti Nadi s trećeg kata, rascvala bu se) i trčim. Viče kolega - kaj ti je. Veli, ja navikla tak prelaziti ulice u Stambolu, tam nema, jesu ljubazni ali na cesti si u životnoj opasnosti, ništa to. Reko nisi valjda trčala po Mostaru, veli jesam! Reko dobro, ti znaš.

Onda tako svašta nešto, kak nismo obožavatelji male djece, to ovako:

Veli - fora u Istanbulu u javnim prometalima, svi ludi za djecom i inače, a kad uđe neka bula s detetom, a ono svi a-buci-buci-bu-c-i-i-i-i, kak je slaaaaaaaatki. Veli dete malo, tek jedva da sedi, nekaj mljacka, a ono oko njega 25 para očiju i svi viču kak je slatki, turski, talijanski, arapski, engleski, kineski. Dete se zbunilo totalka, nije znal jel treba predati lizalicu ili je nekaj kriv, ono oni dalje dalje. Prestalo dete disati, izbečilo okice, misli državni udar, šta li!?


Donesla šteku bele Maše, 15 kn je kutija, dobro. Velim - fino, di su Bayerovi aspirini? nigdje. Donesla mi gaće, tu temu sam počela a bil je jedan cijenjeni komentar da izvolim nastaviti pa to činim. A gaće ono, vidim nisam ja najšira u ovom dijelu svijeta. Ma kaj je velko velko je. Razmišljam da dam prekrojiti da budu dvoje, al bilo bi ipak knap. Kad sam već spomenula, fino mi stoje, ne stežu, nisu nego 3 broja prevelke, ma prave pamučne bapske gaće ali brate ono ulaz za nogu širine ko oko struka, valjda su tak žene tam građene, kak da ja sad to rastumačim, još mi nije smešno.

Sa Sarajbosnom je oduševljena. Veli jest onaj neki drugi svijet, mir, sve polako i nema žurbe, niko me nije munuo u rebra, sve fin narod, međutim, oni tumače i pokazali joj - postoji tzv. ustaški dio, to sve u šahovnici, od zastava, stupova, šalica, tam su išli na kavu, veli ti si Hrvatica ti ćeš smirit situaciju ako šta bude. U muslimanskom dijelu ne radi ništa od sehura do iftara, nema majci, sad se živi noćom. Budući da je bila u gostima kod muslimana (koji su vjernici ko i ja, pa još malo manje ako je moguće) onda nije išla u srpski dio, to ništa, tam se nede.

Baščaršija je onakva kakvu je zamišljala, mašallah. Tito se voli i svud ga ima i donesla mi šalicu s njegovim likom i potpisom, pa sam pokazala sinu, a on pita jel to Milanović pa sam mu se setila mame, seljačina jedna!

Oznake: po Balkanu

Noćni uroci

11 srpanj 2014

Neku noć ono grmi, sijeva, svašta, a susedi imaju žestoke obiteljske rasprave, odo' ja na komp. Kad maknem sve reklame mogu slagati pasijans. Do tad sam putem reklama trebala kupiti auto, novu obleku, sprej za komarce, pomladiti se na predškolsku dob, imat novi otirač za šuze, uopće, promijeniti život iz temelja, ali kaj će mi to kad je na TV-ju ONA (ne znam kak se zove, a da sam gledala a ne samo slušala i smijala se, sad ne bih ovo pisala, treba to podnesti, daklem. Nekak je program ostal na onom gatanju, ne znam s čim žena gata, s kartama, prašinom, ružmarinom, jel preleva vodu na užareni ugljen, uglavnom proglasila je da je tu noć nesretan broj 1 i 6.

Poziv 1: Ja sam Lav i stanujem na broju 6.
Ona: Ajmeee meni pa to je strašno, Lav pa stanuje na broju 6, odmah se selite.
On: Jel mogu čekati do jutra, malo je nezgodno u 3 u noći.
Ona: Da, može, ali sad ostanite na liniji (dok mu troši impulse) a posle me ponovno nazovite jer imate urok na šestici gore levo.
On: Je, već sam mislil ići zubaru al me boli dvojka (vjerojatno napred levo ili desno) al dobro da ste mi objasnili.

Poziv 2: Ja sam Rak i stanujem na broju 1.
Ona: Katastrofalno! Dobro da ste me nazvali. Noćas je broj 1 ubitačan. Sigurno loše spavate i imate financijskih problema (sigurno nije zval neko iz Vlade ko to nema, a čuješ da je Hrvatica).
Pacijentica: Joj kak ste pogodili…
Ona: Ja ne pogađam, gospođo ja znam (op. autora: Kak onda ne zna koji je znak na telefonu i na kom broju stanuje?). Kak ne bi, krevet vam je na krivom mestu, eto a broj jedan bi vas upikel noćas u jetru i slezenu i ne biste preživjeli a posle me ponovno nazovite jer imate urok na šestici gore desno. Imate joooj, gadni urok negdi u teglama za cveće, u vidu neke gliste ili tak, to treba svakak maknuti.
(Ja grcam u smehu i mislim kak žena kopa u kmici črnoj - po cveću na balkonu i eventualno po prozorima, budi ukućane i trese zemlju na susedin veš balkon niže, traži urok!)

Poziv 3: (jedva priča) Dobro jutro, kak ste?
Ona: Osjećam da je ovo sudbinski poziv. Na kom ste broju na stanu i kaj ste u horoskopu?
Deda: na 7, a horoskop, hm, čekajte (pospan ili star ili oboje) a hmmm a, Jarac, ne, ne, Vodenjak.
Ona: Na broju 7 to znači 1 plus 6, e da niste nazvali bilo bi svašta, evo čujete kak jedva govorite.
Deda: Pa imam ja godina….
Ona: A pa da i loše spavate, naravno.
Deda: Pa baš i ne, dapače!
Ona: Nemojte biti tako skromni!!!! (Uzrujala se, misli pa normalno da loše spavaš kad kreten zoveš u 3 ujutro). Vi jednostavno ne kužite, vi strašno loše spavate a kućni broj vam je za (suzdržala se) uglavnom katastrofa. (Skužila je da rista vjerojatno nema zube nego gebis, možda žulja al ne boli - pa je urok prebacila na neke komšije s bivšeg broja za koji nije pitala).

Poziv 4: Ja sam Strelac i stanujem na 72.
Ona: Eto, eto, etooooo dragi moji, to je to, to vam stalno govorim: to vam je to, kad dva podijeliš sa dva dobiš jedan, to oduzmeš od sedmice i dobiš nesretan broj šest i jedan (ko je shvatio, ko nije!), to je jako nezgodno za ovu noć, to je kataklizma, vi ste sretni kaj je mene majka rodila da vam velim da kupite novi krevet, zgurate ga u kupaonu, kakve su u Novom Zagrebu, jelte, 1,5 m x 1,5 m i spavate smjer Istok - Jug. Zovite kasnije jer imate urok negdi ispod tepiha vam je neko ostavil strani predmet.
Pacijentica: Nemrem ja sama maknuti predmet?
Ona: Ja mičem uroke, ja sam glavna a ne vi i neki predmet!!!!!!

Poziv 5 bi glasil: Ja sam Blizanac i stanujem na broju 61, odma da vam velim da o parama ne pričate, nema para ni kad bi se organiziral summit svih bogova do sada. Selila se nebum jer i za to treba nofcih, a urokljena je cela ova država skup s vašim programom. Nego, ko vas oslobađa od uroka i kaj ste vi u horoskopu?

Oznake: televizija

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se