Zubi

29 prosinac 2013

Zubi su važna stvar(i) u životu. Osim kaj: - bole da se ubiješ, - kaj rastu krivo pa furaš željeznicu s pastelnim bojama i poludiš kad u toj fazi dobiš aftu koju vagon ždere, - kaj ti kreten zubar izvadi zub da se ne mora oko njega truditi; Zubi mogu biti i ukras: kad se moja Biba nasmije, ja uvijek gledam te bisere i mislim da ih ima malo previše. Zub do zuba, ko nacrtani. Ne mora se žena ni šminkati ni češljati, ni oblačiti ko alka vujca (bošsačuvaj) ali ti zuuubi, aaaaaaaah..... Nakon 15 godina se sve nadam da bum vidla kakav nenadani karijes, neš ti karijesa, nema. A nije to što ja gledam, vide to i drugi (što ona naravno ne primjećuje, al ovo nije priča o Bibi).

Onda jelte postoji i zub vremena. Guštam si kaj sam ostarila pa me više niko ne gleda. Je kak ne, gledaju me i to intenzivno i to mlađi: Kontrola u šugavim trambajima, kak sam nekidan bežala tak sam bežala da su me zaobišli vidli su da bum riknula od srama.
Ništa, niko drugi muški, nula bodova, zub vremena ispada iz čeljusti prolaznosti (bate, ha, koja pojezična izjava).

Svaki zub, bivši ili još u našim ustima, ima svoju povijest. Kad dođem u društvo bilo koje vrste, ma ni u zubarskoj čekaonici, pa neko počne o svom zubu, reko gotovo je. Al je to zanimljivo slušati kak je i kolko neki zubar ili neki zubari lječili njegov zub, koma živa.






Tražila sam zubara po preporuci pa jedno godinu dana. Odma da velim našla sam ga prek mog prijatelja blogera, srdačan pozdrav, ak i ne čitaš moj blog, bum ti ja ovo poslala emajlom.

Svi nešto imaju zubare al nemaju probleme sa zubima pa nije taj zubar nešto za moje zubeke. Ili imaju zubare koji kad se bace u rad oko zuba rade to po 3-4 mjeseca, spasiju zub a kad naplate uslugu, odustane pacijent od daljnjih zahvata i ako je kreditno sposoban, diže kredit da preživi jer je platil zubara i zagrezel u crveni minus. Ili skuplja flaše ili tak, snalazi se.

Moja zubarica me opčarala. Prvo je zasprejala taj dio usta, onda mi dala injekciju onda mi brusila zub. Odma sam se zaljubila. Idući put je odmah brusila pa sam skočila do stropa i izudarala nogama instrumente pa se nasrdila. I ja sam se. Onda sam mimo svog običaja odnesla i neki poklon, sve skup nije koštalo 30 kn (moraš i sestri jer te inače naruči za dve godine i to ujutro, dok delaš).

Di smo stali. Daklem, žena stavi belu plombu, dakle i veli ovo košta 220 kn. Reko nemam kod sebe, nema veze veli sestra, danas je četvrtak, došli bute za 2 tjedna, popodne, može, s lovom, odlično. Za 2 tjedna je plombica ispala. Pa sam namjerno otišla bez love i reko sad ovaj čas idem po lovu samo mi to pokrpajte. Onda je cvilila kak su te plombe skupe i to, sestra je dotle komunicirala s 20000 ljudi u čekaonici što je zubarica pomno pratila a moja usta ko da su rupa na cesti! Onda me pogledala i pitala zakaj mi oči ispadaju. Kak da joj otvorenih ustih rastumačim da joj rukavice bazde na tuđa smrdljiva usta, neku gangrenu, trulež ili nešto, ona s tim rukavicama ide i na zahod, i na gablec i hvata kvake i uopće ih ne skida za celo radno vreme. Plomba je ispala za 5 tjedana, posle sam čula da tak nikom dugo ni ne traje! Al ni to nisam platila. Nije me sram, kaj! Onda sam dobila preporuku i otišla tom preporučenom zubaru, mladom, zgodnom, neugodnom do boga, duhovitom i tada užasno umornom, bilo je ono the longest hotest summer ever, ove godine.

Otišla sam, primljena na vreme, upućena kaj još treba, naručena, nisam čekala ni minute od ugovorenog vremena al smo se odma posvađali. Muško. Zubar. Brani branšu. GOSPOĐO, TA BU VAM BLOMBA OPET ISPALA, DOK GLEDATE TV, DOK ŽVAČETE (on misli da ja jedem uz TV, pa ja bi se zrigala taj čas kaj nam serviraju!) DOK SE VOZITE TRAMVAJEM (skužil je da nemam auto) bla bla, vibracije simtetamte-kme-rontatonta, reko čujte gospon doktor, da se mi dva nekaj dogovorimo. Ja znam da se kolegi kolega ne opanjkava, ali možete li mi vi ovu plombicu tak napraviti da mi ostane na zubu 4 mjeseca. I odma mi recite cijenu. Stotka, sigurno, ne 220 kn? Super, ja vas obožavam. Nemojte se posle predomisliti ahgrhhhrrhg... (tu je već radil na zubu i odbrojaval mi a ja nisam mogla uzvraćati).

Odma se čovek skuliral viš, pristal na 4 mjeseca dobrih odnosa i evo bu pola godine dana, si videl čuda neviđena? Batesova! U međuvremenu smo se još dvaput posvađali jer sam još dvaput bila kod njega, taj ne zna lepo reći otvorite jače usta, otpustite ćube, pomaknite si slinavku kad vam čupa žlezde, urla: gospođo vi ko da ste prvi put kod zubara, i tolko vam zubi fali da je strašno (ko da ja to ne znam). DI SU TI INSTRUMENTI, SESTRO, JEBOGABOG! (a ja bi se smijala a nemrem, zevam)! Dobro pa zinite, gospođo Smith, brusim vam krivi zub, zinite! Gotovo, dost mi je, 120 kuna, doviđenja (onih 20 valjda kaj je brusil malo i zdravi zub, bez potrebe). Odlazeći: Zinete samo kad se treba s menom nadmudrivati. Sad to rešite sa sestrom, idem ja zapalit!

Mirno primi samo moje upozorenje da bum skočila do stropa čim špiglira usta. To jedino prihvati i ne prigovara.
Kad je preuzel sina, gleda mene i veli – treba brusiti. Pa reko brusite. Da kak bu mali reagiral. Reko to bute vidli, kaj ja znam.

I bez nofcih sam došla, poslala sam uredno po klincu, kćer je uputil di bu lječila zube u Istanbulu, nakon što su se posvađali na mrtvo, misla sam da bu ju izbacil iz ordinacije, mala opanjkala onu istu njegovu kolegicu zubaricu na najjače, rekla: Ona droksa od vaše kolegice veze nema, bitno da je našminkana da joj maskara pada u moja usta, kokoš brusi u nesvest sam skor opala, ona sestra joj se uliziva u guzicu joj je skoro ušla – to je dio koji sam čula, a njegov dio odgovora je bil potpomognut mahanjem i ustajanjem sa stolca, nekak mi je bilo baš grdo neugodno. A na sestru se deral ko da mu je žena, smrdil na nikotin da je koma i za pušače i prezire pušače cigareta, puši cigar duvana. Da bi čovek reč rekel i guzu na zubarski stolec spustil.

Obožavam ga. Jednog tipa s očiglednim PTSP-om koji je drito u facu pohračkal istu doktoricu Sandru, evo i ime sam joj zaboravila, sestra se skupila jadna, da njemu drugi dan ispadne blomba al da 220 kuna zna uzet svaki put, bla bla, zaustavila sam tam u čekaoni, mislim ovaj je na kraju sa živcima, moj broj. Sve mi je ispričal, i o ratu, i kak su mu sagradili kuću pa ju je zrušil is sve sam napravil, kak ima ženu koju ne zna kak ga trpi i decu školuje i država je zakurac i sve to tak, onda veli – a zakaj ste me pardonirali. Skor me izljubil pred apotekom. Da odma ide tom zubaru, i da mi želi sve dobro ko da je Božić, Uskrs, nova godina, rođendan, ono, kraj sveta, i to, sve najbolje.

Moram pitat sestru kak je doktor reagiral kad je čul ko je ovoga preporučil, heheheheh, ma obožavam ekipu, ludi su ko hrvacko zdravstvo.

Za zadrte pogane ili one koji se nazivaju ateistima, agnosticima

25 prosinac 2013

 Fali komad teksta, ne znam iz kojeg razloga: bilo je otprilike ovako rečeno: u ovoj državi moš biti homoseksualac, mogu te ucjenjivati - uglavnom na poslu, moš se ubit da ostvariš svoje pravo, neki mogu odlučivati hoće li ili ne u zatvor, samo pazi kom bu rekel da si ateist i da ne vjeruješ ni u kojeg boga. Nekad mi je žao kaj sam zblokirala par gnjidastih komentatora, možda bi osvježili ovaj dan, a ja sad idem slaviti imendan kod svog prijatelja Božidara koji vjeruje u boga malo manje nego ja, zadrti ateist


Otišla plavuša u policijsku postaju zajedno s bratom policajcem radi upisa na policijsku akademiju. Uđe ona kod inspektora, a ovaj joj postavi pitanje da provjeri njeno opće obrazovanje: 

"Što je to algoritam?" 

Plavuša odgovori spremno: 

"Alga koja je uhvatila ritam." 

Odgovor pomalo zbuni inspektora, koji se na koncu ipak pribere i upita je: 

"Tko je bio Gavrilo Princip?" 

Plavuša se zamisli, pa pita: 

"A da to nije bio čovjek koji je ubio posljednjeg kineskog cara Johna F. Kennedya?" 

Inspektor duboko uzdahne i ipak se odluči postaviti zadnje pitanje: 

"Recite mi, tko je ubio Isusa Krista?" 

Plavuša razmišlja i razmišlja, pa skrušeno odgovori: 

"Ne znam." 

"Dobro", reče inspektor. "Onda otiđite i javite mi kada nađete odgovor." 

Izlazi plavuša sva sretna iz kancelarije, a brat ju upita: 

"Kako je bilo?" 

"Sjajno, šef mi je već dao prvi slučaj ubojstva!"

Oznake: plavuša

Budala

24 prosinac 2013

Budala je lik iz knjige Družba Pere Kvržice.
Budala je inače turcizam a hrvacki bi bilo bedak ili tak nekaj (dođeš i nekom veliš: Ti si – tak nekaj).
Dakle palo mi na glavu, što bi rekla jedna budala iz moje cijenjene firme:

Za vrijeme one grozne Juge kad si opičil prek Mosta mladosti doma pehaka u 2 u noći jer ste se sposvađali negdi u centru. Pa te prvi, sasvim nepoznati šofer, pokupil u auto i otfural do doma; kad je plaća bila i 13-a i tad mi se jedino 13-ica sviđala; sad pitanje oćemo dobiti ovu za decembarski prosinac, ocaparenu, dobro, da ne cvilim, u to strašno vrijeme kad je kava u bircu koštala 1,20 nekih novčanih jedinica. Alzo daklem kraće, uans apon a tajm:

U ONOOOOOOOJ ZVEČKI, JELTE, pijemo kavu moja bivša (naravno da bivša) prijateljica i ja. Imale niski tlak, bile žene svog vremena. Ona sad ima šećer, ja tlak nebu pod oblacima, kralješnice ima u malim količinama, ono, opet suvremene babe, jedino kaj nemamo nikakav kontakt. To mi je baš žao, nemrem reći, osjećam se ko budala. Ja ju upoznala s njenim mužem, bila kuma na vjenčanju, al niš, nogom sam dobila u gujscu i korak napred.
U to vrijeme je bilo posvud po hrvackoj dost šljakera bosančerosa koji su po svoj prilici i dobro zarađivali u domovini Jugi pa tak odradili i vratili se ubosnu (jebo zemlju koja bosne nema). Suhi neki žgoljo, pukljavi, krivonos od neke makljaže, oblečen onak ko šljaker, a kak bi, gleda tu moju nosatu prijateljicu i kao hofira on njoj. Teško njemu parirati, al njoj još teže. Na svaku njegovu ona vrati i doda, ta nije šljivila niš i nikog. Opsuje on, makne se, i priđe nekom njemu nepoznatom tipu, grmalju, koji pije nekaj i priča s nekim naslonjen na šank. Lik ojači, recimo dizač utega (mislim, to je bilo vreme kad nije bilo napuhavanja i bildanja i to). I veli suhi: E, budalo, plati mi kafu. Ovaj skupio obrve, izbuljil oči, gleda u čudu u ovog, niš mu nije jasno, gleda, veli konobarici – dajte ovom jednu kavu. Hvala ti, e vala budale, veli suhi, uzme kavu i vrati se k nama.

U birtiji spika, urnebes, više ne čuješ ni vlastite misli, kad on mene gleda malo duže i urlikne, tak da ne bi bilo da neko ne čuje: E, budalo, jebote, tebi da čovjek da dvije ovce da čuvaš, jebešmisve, jedna bi ti pobjegla.
Bivšoj prijateljici je od smeha kava izašla na nos. Nos bio poveći, morali smo kupiti novu kavu, niš nije ostalo. Od kave, ne od nosa!

Inače čuvala sam koze jedno 20 godina kasnije i nisu mi pobegle, to podmitljivo, prave hrvacke koze, a koze nisu budale, čovjek budala bi se prevario.

Oznake: Turcizmi

Iz prve ruke

08 prosinac 2013

Hrvacka zbilja: (a gdje je istinska zbilja ak ne u ZET-ovom prometalu).

Dva kompića solidno preko, ali ziher svaki po 80 godina, spikaju u tramvaju.

Jedan mrzi SDP, drugi ne voli nijednu stranku.

Prvi veli: Koji ti je zapraf draži, Milanović il Sanader?

Drugi: Nijedan. Al Milanović bar ne zna tak krasti ko Sanader.

Prvi: Ma Milanović ne zna NIŠ!!!

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se