Dobar je onaj - pčela ima pruge al ipak nije tigar, mašala pčelica!!! Nema veze s teksom al mi se dopada.

Alzo tekst: Zvoni neko jutros odozdola, na ulazu u zgradu. Normalno samo meni. U pol 9. Taman sam bila budna, al nisam bila za ustajanje, moraš se odmorit od spavanja. Mislim sovu ti poljubim, decu bu mi zbudili, bum imala kraval, do posle ručka bum slušala kak su Hrvati krektenski narod i kak je u Afganistanu super prema tom kak je tu.
Ajd mislim neko oće kopat po smeću, zvonil bu i drugima da mu se otvori, meni nebu više. Kad opet. Znači neko ciljano. Niko moj, to znam, bi se najavil a i ko normalan plazi okolo u pol 9 vjutro u nedelju.
Dignem se (skor opadnem) i na tuš slušalicu u precoblju pitam ko je. Tišina. Pitam opet, tišina. Ostavim portafon (nije bilo vode) a kak je WC točno prek puta, odem i ostavim vrata od WC-a otvorena i obavim piš. U međuvremenu, kak je sve još tiho, čujem zvoni se komšiki u prizemlju (u ovoj zgradi se sve čuje osim veselja). Ona otvara jer je pobožna do ludila a po svoj prilici zvoni neki božji stvor. Čujem, ulazi taj neko. Spustim vodu i to i taman stignem do špijunke na vratima, vidim ide jedna, nije bitno, al ajd - simpa suseda s kata trećeg, nosi puno, bila kod starcih na selu, al jadna nema ključ od haustora. Živi tu od '64. pa nije stigla napraviti, a kaj nam je prectavnik stanara napravil, to je valjda pokonila nekom za privjesak za ključeve. Ni to prvi put da je zvonila al buraz, u pol 9, nedelja, kaj si ti normalni?
Ne kužim, svi zaključavaju svoje haustore, osim stanovnici male farme od 5 katova, tog našeg haustora.
Sad da mi neko objasni zakaj se nije javila kad sam pitala ko je. Mogla je reći - Stefica je, sori, nemam ključeve, ja bi rekla - ma nema veze i nikom niš.
A fakat, nevjerojatno, kome zvono zvoni, meni.