Tri crtice od jučer

18 siječanj 2018

Gledam TV program, fort je u najavi Povratak mumije. Bu se ta mumija konačno vratila, vraća se već godinama!? Džukela Lesi se već vratila! Ljubavnik Šime se vratija! Zdenka Vučković se vratila u Zagreb! Samo mumija put putuje!
Mada mene više plašiju živi ljudi. Ulazi u tramvaj lik s tamnim džozlama na kljuki, prek čube ima zelenu masku, šatra protiv zaraze, nabil neku beretku, aaaha!! - reko' - evotigana - oružani prepad! Ja odma digla ruke u zrak, ni štaku nisam zaboravila, reko nek mene prvu vidi: i velim - imam samo 20 kn, idem sa Sanjom na kavu. I imam tri male karte za ZET.
Drugi su bili još više splašeni, nisu ni ruke digli, ukenjali se totalno!
(Male karte za ZET - tak sam čula da kupuju u trafiki one karte za 4 kn, ja velim - one na popustu)

Zaustavi me jučer žena na cesti, dobar dan, dobar dan, čujte ima tu u naselju neki dućan kaj se zove Mana.
Po faci mi je zaključila i veli - kaj, pojma nemate.
Reko nemam al ak postoji onda vam je to tam dole u bivšoj Nami a to je - pokazujem smjer i velim da na zgradi piše Spar... (odma se nepozvana uključila jedna izazvana činjenicom da nije ona upitana za informaciju, prekinula nas u pol spike i mahanja i dala joj takve upute da tu (bivšu) Namu ni ja ne bih našla!! A sećam se da ju je (Namu!) otvaral drug Tito.
I ode žena viče mužu koji čeka u autu - sam ti rekla da je Nama a ne Mana.
A dođe ti isto...

Oznake: vraćanje

Diploma je raznih

12 siječanj 2018


Iako mada premda nisam diplomirala, svojedobno sam dobila diplomu na kojoj piše ovak:
------------
Diploma
koja se dodjeljuje
(Seki Smith)
za izvanredan uspjeh i sjajne rezultate postignute kao
MAMA KOJOJ NEMA RAVNE
Dodjeljuje se ovo priznanje kojim se čast odaje svim majčinskim vrlinama originalnim i svojstvenim samo najboljim mamama.

Priznanje dodjeljuje: Na dan:
potpisana moja kći taj i taj, 11 godina ago
---------------

Kupljeno mojim novcem, nekih 4 banke, negdi oko Cvetnog trga. Dobro.

Inače, imala sam doista, i još imam - dva originala, pastela s Lošinja, od božanstvenog Nenada Levingera, pokoj mu duši, a koje sam uramila nakon dugo godina otkad nam ih je poklonil i isto tak puno dok sam ih dala uramit. Jednako tako (trećina vremena recimo) dok sam smogla hrabrosti obesit ih na zid, ovdje sporedno i bolno sjećanje.

Javljam diplomiranoj kćeri (dakako, u inozemstvo) da sam u Offertissimi kupila dva okvira.
Slika u prvom prectavlja Posljednju večeru gdje na mjestu Isusa stoji veseli Vuco u punoj veličini i drži ovna pečenog na ražnju, skup sa štangom.

Reko' a u drugu sam uramila tvoju diplomu, samo kaj je bila malo prevelka pa sam ju zrezala.

Reakcija:
Dobro stara kaj si ti prošvindlala, inače si čudna u zadnje vreme (nismo se vidle par godina, da ne duljim: ona dolazi u punu formu, a ja matorim) pa kaj si ti zbiljam moju diplomu išla rezati, možda bum mu trebala i onda išla na fax (helizim?? - op. majke) tražit novu, mislim ne znam kaj da ti velim.

Crkla sam od smijeha i odmah javila da je to MOJA diploma a ne njena.

A veliju moraš do diplome...

Kak živim ne bi bilo čudno da sam malo otfikarila. Moj rahmetli ćaća lud ko riža pred kraj života je jedno remek djelo ocaparil za cm i po jer je rama bila mala, pa je stara užasnuta i pojevši nam život za 10 godina svima skup, spasila sliku staru 300 godina i dala mi da ju skrijem. Stari mi je inače bil idiot (bog mi grehe prosti), takvog sam si i muža našla.

živjeli svi kaj su uspjeli diplomirati (predmnijevam da ih je 99,99 posto van rwatzke).


Oznake: diploma

Rodi o jeziku

10 siječanj 2018



"Projekte su projicirala Europska unija."
Upravo rečeno na dnevniku HRT-a. Isusek!


Tarik Filipović ne razlikuje izraze slijedeći i sljedeći.


Jebote po ne znam koju sputu mi je neukgodna kei sam rwatitza.

Oznake: jezik

I tako svaki dan

01 siječanj 2018

Štaka koja mi je postala bliska prijateljica uopće ne garantira mjesto u tramvaju, pogotovo ak pada kiša pa još furaš kišobran onda se ta štaka nekak "zgubi", kuiš. Sreća pa su mi deca velka pa se ne žurim se domeka, a ja se tolko volim da pričekam od 4 do 4-15 p.m. (čitaj kak oš) 4 6-ice na Št(r)osmajerovom trgu gdi je pravi štos ući u prvu 6-icu.

Našoj mladeži je danas lakše nek prije. Jebate kad se setim onih logaritamskih tablica, tam su mi oči ostale, to sad više ne trebaju. Ne trebaju se praviti ni da bulje kroz prozor glumeći da ne vide matoru sa štapom, zadubiju se u mobitel i bok te veseli. Nekidan sam ustala jednom mladiću od 80 i koju jer očito da hodat može al se tresel dok je stajal. Ma da ne treba, videl je moju prijateljicu štaku, reko sednite se, ja brzo idem dole. Za 6 stanica, kaj bum, čovek se muči. Htel me pošpotati nakon 3-e stanice, reko gospon, dajte najte, to malo kaj nam je još ostalo...

Nekidan sam prvi put zamolila jedno 14-godišnje stvorenje neodređenog spola da mi prepusti mjesto, Lepo sam zahvalila (mrzim matorce koji to ne čine), al sam ga/ju pristojno pustila da pojede sendvič, popije sokić i pošalje koju poruku, napiše zadaću al reko sad si fertiš ajmo, hvala.

Postalo je moderno, ono nosi se, stajati u prepunom tramvaju ne okrenut prozoru nego okrenut prema sredini tramvaja. A tek na vratima, ma famozno, oduševljena sam. Stoji žena lica pritisnutog na staklo (novi trambaj, pa ono staklo, ona jedva ušla) a lapan ispred nje odlučio pisat na mob. Kak više ni vinska mušica ne bi stala u taj tramvaj, udaljenost njenog nosa do njegovog mobača je 2-5 cm, ovisno o kretanju prometala. Čekala sam da naglo zakoči. Žena u očaju gleda mene s okom i pol (ima oka al ovo joj je stisnuto na staklo) a ja suosjećajno brišem očale, šatra su zmazane, neugodno i meni. Kad je došla stanica svi s vrata su se maknuli da neko izađe, a onda su se svi skup vratili i još ih je jedna snažnija Ličanka malo pogurala da i ona stane, uz par domaćih kolokvijalnih primjedbi.

Kad ulaziš u tramvaj gdi je sve skup 6 ljudi skup s vozačem, slučajno sedeći na mjestu za invalide ljubazno ti prepuštaju mjesto i sjednu malo dalje. Ja velim - pa ima mjesta, ne, ne, tu bu vam lakše (da je tramvaj pun svi bi se pravili grbavi).

Nema to, mi smo kulturan narod.

Onaj displej, zvezdica, kako god, veli: Molimo prepustite mjesto starijim osobama i majkama s malom djecom. Pa u dupkom prepun tramvaj uđe majka s 2-godišnjakom (nosi ga ga rukama da vidimo da se muči) i onda se napravi totalna rošada a sve zato da posedne dete i vozi se jednu stanicu. Kom si se ti onda ustal, 2-godišnjaku ili majci s 2-godišnjakom? Ko pozna Zagreb, od Trnskog do Črnomerca sam stajala u busu u vreme jutarnje gužve, još s onim sklopivim kolicima preko ruke. Kad smo došli do Selske jednostavno sam dete uvalila nekoj koki u krilo i rekla da ili bum opala u nesvest ili nek ga pridrži. Da bu se deral. Reko pa nek se dere, al ja više nemrem, svi se zakeljili za stolac. Mali se nije ni javil, samo je pogledal jesam još kraj njega (a di bi bila majketi).

Ne znam kaj bu kad skoro odem u penziju, sve mi se raselilo po svijetu, nešto poumiralo, partnera nemam, deca rade na crno il ne rade, al bum kad buju topliji dani otišla sesti na klupicu koja gleda na tramvajsku stanicu i uživati u prizorima koje više ne moram osobno podnositi, do onda bu nas u Zagrebu još i više, šatra pada natalitet. Može biti, ali broj stanovnika u Zagrebu raste. Broj tramvaja neodređen.

Oznake: ZET

3 u 1

15 kolovoz 2017

Tri blagajne u Šparu. Izaberem jednu i znam staće ziher. Stane. Neka koka traži neke pljuge i ode blagajnica u magazu po pljuge. Onda skuži da je negdi ostavila ključ od blagajne i ode ga tražiti.
Odo ja na drugu blagajnu, neki lik nikak da potrpa stvari u vrečku, pa nema dost nofcih na kartici pa nek blagajnarka prebaci na keš, pa blagajnarka nema sitnoga pa niko nema sitnoga pa ode u magazu mijenjati po svojoj nofčarki.
Odo ja i na treću blagajnu. Tamo tip trpa samo tako. Viče mladac iza njega a ispred mene: neeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!! To je mojeeeeeeeeeeee!!!!! Da kaj sad. Blagajnarka oba mleka i 1 vrhnje Kravica naplatila prvom kupcu. Onda je tom kaj si je sve trpal prestala pisati pinkala da potpiše račun a meni se od jada skoro upalila gušterača. Onda su prtljali po računima, ko kome kaj treba vratiti i dati, sad ovaj nema posebni račun, skor sam počela vikati ote doma jebovas mlečni proizvodi i sve blagajnarske smicalice.
A svi vele ono kao - kad ja stanem u red, red stane. Eto kome stane!

Oznake: Kupovina

ZET, Zagreb

31 srpanj 2017

Žale se neki izvan Zagreba da im je ovih dana vruće. Reko' svi u Zagreb, dragi moji, tu je ugodnih 18 - 20 i nema sunca ni gužve i niko ne smrdi u tramvaju, a koji (tramvaji) voziju izuzetno redovno. Dugo niš pa 7 pa tri 14-ice pa 7 kojeg vozi neko nabrijan na najjače, vidiš da celi tramvaj nekak živčano blesiče još izdaleka! A na stanici vidi u špiglu jamačno! i vozač/ica da se jedva penjem uz one češke štenge, zatvara vrata mamu mu/joj jebem, skor mi je guzica vani ostala! Kak bum ušla sve da i mogu kad svi imaju karticu za 4 kn i stoje u redu za automat - a ko ulazi nije bitno, ono: štaka i jedna noga ušli a rit i druga noga buju došle s hitnom za njima!

Danas je jedan lik tak zabazdil na sinoćnji alkohol i češnjak (da je bar jutros presekel s Badelovim konjakom kak je jedan lokalni objašnjaval drugomu, sad su oba badelizirani na Mirogoju), jasno, zadnji put ga je oprala babica u bolnici. Ja sedim i čitam neku razliku za struju od 6 glavi (i dobro da sam sedila), skor mi prvo pozlilo od cifre al sam si nabila taj račun na nos da se ne spovraćam od jedinstvenog ljudskog smrada. Međutim, lik ispred mene nije kužil točno ko smrdi, pogledal me s mržnjom i otišel stajati otraga. Istina, i ja sam pogledala njega pa sam skužila da to nije on smrdež nego onaj ispred njega koji usput budi rečeno očito ne zna ni kaj je to šampon. Batemorskipas, da mi je tak masna kosa s Čarlijem bi ju oprala!

Jučer sam pak htela izaći na Trgu al je i taj neki pak a kaj je bazil na trulu masnoću sišel baš na Trgu, fala mu. Ustvari nikad do sad nije na Trgu sišlo tolko ljudi pa mislim da razlog i taj isuse, zrak je bil masni, zbljuv!

Na povratku na klupu u hladu tam kod Stjepana Radića sel tip tak da se niko nemre sesti kraj njega pa smo se nas tri matrone ugodno sunčale na drugoj. A i bolje jer je i taj malo "daval" od sebe. A kad je počel po Bandiću da bog mater hercegovsku, da samo ciganima daje, da treba biti cigan, onda buš sve dobil - na kraju raspalio neku cigansku izvrsnim baritonom i titrajem glasnica (kak sam to lepo rekla) batesova tak original da sam si misla cobra pa ti si njihov, samo mu je harmonika falila. Uglavnom ak si cigan Bandić maltene sredi da je temperatura atmosfere ovih dana oko tebe automacki snižena za 10-12 stupnjeva Niveski.

Nekaj lepo za kraj: Pritisnem vožnju od 30 minuta i prislonim karticu od ulaza u instituciju di sam još kratko zaposlena. Dolazi kontrolorka i ja joj dajem ZET-ovu karticu, ona kontrolira na onom robotu i veli - gospođo ova kartica..... I meni sine. Reko ne znam kak vi al ja ne funkcioniram: Pokažem kartonček od jutros i velim glečte to je od odlaska na terapiju (vidi štaku) - a ovde na kartici još imam 6 kn i znate, al sam ja za povrat krivu karticu pritisnula na automat. Vrućina, godine, ludo, a vi vjerujte il ne. Žena se smije, veli kaj imam dozvolu štampat sad 4 kn, reko zadovoljstvo je na mojoj strani. Vraća žena ZET-ovu i veli - znate već znamo ko nam laže, a ovo vam je tak šašavo da vam jednostavno moram verovati. Nekidan mi je jedna gospođa pružila karticu od tekućeg računa al nisam htela uzeti, nije mi dala PIN. Eto i to se događa.

Inače ljeto traje od 21. 6. do 23. 9. tak da se oni koji naiđu u Zagreb ne čude, i kod nas je vruČO.

Oznake: ljeto

Obitelj ta i ta

15 srpanj 2017

Jučer zovem nekaj mamu od prijatelja, rešimo to brzinski i tak i sad pitam za zdravlje (ona doduše i da umire rekla bi sve je dobro i nema niš novoga osim kad su se unuci i praunuci rađali pa je bila sretna) i tak nekaj nabrzaka i pita ona kak mi, reko muči me koljeno, a to s godinama eto imam jednu prijateljicu od 79 godina koja je isto tak počela i sad je na operaciji bila i tak, ima 79 godina čujte hrabro se to i odlučiti u tim nekim godinama.

Veli mama od prijatelja - ma nemoj gospođa u godinama, a kolko ja imam? Vrisnem jer sam skužila: Branka, nemojte mi to delati! Pa vi ste isto godište! Čujte niš ne priznam, vi ste Branka i uvek bute isključivo i samo Branka, vi nemate godine, otkad vas znam a to je preko 40 godina jedino kaj se na vama promijenilo je kaj vam je kosa posijedila i pozdravljam to kaj se ne farbate. Nemrete imati 79 godina, ja vam to ne priznam.

To se ide na plac, kuha se, sve u kući sjaji, sve ko prije.

Smije se veli je a kolko imate ti i moj sin (razlika smo 6 dana), je kaj su meni godine stale?

Nemreš bilivit. Eto ti naše žensko (njen sin je isti suhi i isto je samo posijedil otkad ga poznam) mršavljenje i debljanje i loši brakovi, zgledamo starije od vlastitih mama. Moja Branka ko konzervirana, još se žali kak je dobila 5 kila u zadnje 42 godine.

I ima dobrog muža, je, i to se dogodi, sviđalo se to nekom ili ne.

Živa i zdrava bila!

Oznake: godine

Starimo, znate?

11 srpanj 2017

Smršavil je do neprepoznatljivosti, naheril se, plače kad nas vidi. Valjda jer se sjeća kakav ćvrst je bil, s možda maksimalno 5 kila viška, neš ti 5 kila skinut nekom ko se bavi sportom, gradi kuću, predobro jedeš čovječe. Nemre se pomirit da smo svi ostarili.

Istina je i da sam imala sam drito 50 kila manje kad smo se zadnjiput sreli, a sad hodam sa štakom i molim boga navečer da se ujutro ne probudim jer ako netko i nazove ili će nešto trebati ili će se jadati, uglavnom kak smo stari i kak nemamo snage ko prije. A kaj da ja kome velim - kae starci kaj njarkate - svi imate aute, uglavnom svaki svoji, svi imate muževe ili žene, niste osamljeni, svima vam deca zaposlena, svi imate nekog na selu ko vam šalje hranu, svi imate vikendice, svi imate di otić na more, svi imate nove mobitele (ja još uvijek Nokiju 3310) i ništa što sam želila u životu mi se nije ispunilo. Osim jedne želje koju smatram logičnim i normalnim ispunjenjem a i jer toliko me i koštalo, a to znamo samo ona i ja.

I još imate mene budaletinu da mi se zjadate na sestru ili muža jer znate da ni na blog nebum stavila. Osim sad, kaj ne?

Zašto zaboga noriti, starimo svi. Istina je da je to bilo nevjerojatno prije pol stoljeća ma to si nisi mogel zamisliti u pubertetu da buš opće 5 banki ikad imal. Oni s 40 su bili ili pred penzijom ili hodajući mrtvaci, starci za otpis. Još kad je meni bilo 30.

Samo Z. koja ima 80 i prošla je jaču operaciju ne njarka što je stara nego što više ne može preći Zagreb pehaka s kraj na kraj ko nekad, ali veli - a godine čine svoje. Ona jedina ima još planova da se smrzneš.

Vesna nema zube, cvili, nema love, B. ne podnosi vrućinu, nemre živit. Plače nema love, Božo koji zbiljam nema love ne plače kaj nema love, dapače veli da je pun ko brod, a zgleda gore nego vlastiti otac koji stvarno ako dočeka kraj godine bit će puno. Svi oćelavili ili posijedili, kaj bi vi hteli ljudi, vidim obrve se režu, muški briju pazuhe jer da se znoje. Otkad to?

Kad je moj tata bil mlad s prijateljom je hodal ruku pod ruku po cesti i niko nije rekel - gle pedere, hodali su skup pa su se držali, ko i ženske, niš nije brijal osim bradurine. I nije bil jedini, ljudi su hodali ruku pod ruku, ne baš priljubljeno pa se cmakali, ali ono ovlaš, stari se Andriji ili obrnuto, držal lagano za podlakticu. Riječ peder nisam čula do ne znam kad. A te obrve: nekad je to bilo vrlo neelegantno, rezat obrve, pa to je bilo tak muški, sećam se onih filmova strave (zakaj mislim da su engleski?) - uvek je neki matorac imal obrve kaj su se frkale, valjda ga škakljale po nosu, a ono ispal da je jedini dobrica u filmu. Meni je zapravo užasno kaj se stidimo svojih dlaka, to je pičkin dim a ne dokaz kulture (ko i pisca ovih redova). Prestala sam brijati te tri dlake na potkoljenicama, nek selo ima dodatnu temu za lajanje. Nekad smo se svi skup smijali mojim dlakavim nogama (katastrofa kak je to zgledalo dok to nisam radi mode sredila) a sad kad je ostalo tih par komada sad ti isti kaj su se tom smijali - omatorili ljudi - to kritiziraju. Ma uživajte, ko još to gleda. Bum si zela flomaster i još koju nacrtala! U boji!

Jedna još deblja od mene plače stalno kak je debela i onda ode i kupi dupli gablec. I da je tak puno jela kad je bila mlada a bila je mršava i onda čeka da nešto mlado prođe i veli - e viš ja sam ti ovak zkgledala. Još sam bila lepša, veli Ma nemoj! I stalno me uvjerava da sam ja deblja. Ja ju gledam, velim - ma jeeesam! - i mislim - ti ne vidiš da imamo istu kilažu a ja sam višlja od tebe bar 15 cm!? Druga je smršavila i izgleda odlično ali vrišti da joj se vrat naboral i da kak bu takva dete šetala (postala bu baka ovih dana).

Ljudi moji, starimo, "nedemo mlaji" kak je rekel Karlo koji je s 90 popravljal ribarsku mrežu. Bez oĆala.

Oznake: starenje

Edo Brokula

09 srpanj 2017

Edo je bil naporan tip do boli, nije mogel prestati pričati, a pričal je tolko da se i njegova zbiljam jedna inače draga ženica (ne da su ju ogovarali nego je bilo za poludit) znala okrenut k nama i reć - Isuse, kaj je dosadan!

Edo je imal jadnog glupog cucka nekog naranđastog i fort maltretiranog, ni smel u vrt, ni smel nigdi se istrčat, ni pes kriv, a kojeg su redovno češljali na ogradi, a dlake hitali susedi u vrt, povrtnjak dapače. Druga strana zograje (ograde) im je bila previsoka da tam češljaju cucka.

Moja stara inače nije bila glupa žena al kak je gledala glupog cucka veli jedan dan - jadan pes nekaj mu se ispod repa vleče po zemlji. Jaja bijahu, dakako. Vrištali smo od smeha naravno, a staru je bilo sram, da kak tak mali pes i to....

Edo nabavil iz Italije sistem navodnjavanja kap-po-kap. Imal je najlepše paradajze na otoku, al najbolju vrstu smo igrom slučaja - baš za to mediteransko podneblje dobili mi pa su onda bili još lepši. Dal bu bivši flance. A paradajz je bil neki mešani pa maxi-super, plodovi su bili do pol kile teški, moral si pobrat da ne ubije majku biljku svojom težinom, ali samo prvi i drugi urod, nije bil GMO, inzistiram. NIjedan paradajz više tak ne miriši, pa ona zemlja pa ono sunce.... Ma, to je bilo pra-pradavno i to su onda svi proglasili nekom coprarijom i svi nas mrzili. Ne samo zbog toga, nema veze.

Bivši kakav god da je bil, kad je imal rasad daval je šakom i kapom flance iz rasada, međutim, neki bi noću preskakali ogradu (našu, a imal si kaj preskočit bogu budi hvala, Allahu ekber) i iščupali mu one već zasađene. Nikad mi to nebu jasno, zakaj ljudi, biljkica je u malom šoku, presađena sinoć, pusti ju da se udomaći. Ti bi drugi dan dobil one iz rasadnika, one u rasadniku su samo manje bile, neznatno, bu biljkica dostigla ove prve, zakaj kradete??? Zakaj - to je pitanje za sva područja sveg ljudskog kak je rekla Ethelka - to krasno ljudski soj (baba Mađarica, opaka, nikad ni hrvacki naučila a i kaj joj je trebalo, i tak je znala kaj oće i kaj neće, kao sirotica nemre niš al je prekopala celi stan i pol stvari porazbijala, al stavit stolac na stolac i penjat se, to je mogla. Tek kak se bližim godinama kad je umrla zameram joj samo kaj nije rekla da si oće gucnuti žesticu, bi joj kupili, a ona otvarala neke konjake s 5 zvezdica šverc iz Francuske, a kaj sam čuvala ko gešenk nekim facama, u mojoj se roditeljskoj kući nikad nije pilo. Ak se popilo 10 piva do moje punoljetnosti, puno sam rekla.)

E onda je Edo nabavil iz Italije brokulu. A selo: Da koji klinac zeleni karfiol, svi su mu se smijali, nije brokule bilo - još sad mi treba vremena, upravo sam pisala jednoj dragoj brokulici, pardon, blogerici (draga, naj se srditi, ti prego!) i da kurac zeleni karfiol kaj sad razlika u boji.

Popularni mjesni frajer, bogat ko krez, mislim da je imal burnu ljubavnu prošlost već ko oženjeni pater familias - i opće imal je nekaj kaj mi se kod njega koja sam mu onda mogla biti unuka, kod njega ni dopadalo, a to bivši kao "nije primjećival" (kad me lovil za rit) mu se najviše rugal, mada je Edo i bil škrt, budimo iskreni sačuval si je kičmu i ni se saginjal kod svake biljke jer se tam tak zaljeva, nema se vode a često se i isključuje (onda u 2 u noći čuješ svi zalevaju da ih ko fol niko ne vidi a svi drito u 2!) a i račun za vodu mu je bil znatno manji .E usput, kad me navodno vlč. Barišić, živ i zdrav bio gdi god da jest, primil za guzicu, što se ja ne sjećam - a mislim da većina žena zna kad ju neko primi za rit, pa bi tak i moja kuma Claudine i ja to isto kužile jer nas je navodno obje šlatal. Kak bivši ne zna engleski, bio tam di je i dabogda živio 120 godina samo što dalje od mene, nije prigovaral, jer, rekosmo, nije znal engleski). Doduše to je bilo neko guzato vreme i kum me znal potapšat po riti, niš poskrivečki, stari fakin i još dati kompliment, tu je ovaj čkomil, prasac. Kuma ni trzala, veli I am used to, perhaps je pojel premalo brokula.

I onda nam jelte prođe parstogodina - tak nam se čini, a ono prvo dete zraslo, drugo se rodilo i sad opet živimo u gradu koji volim, ali grad a ne i umjetno povrće, obožavaju deca brokulu a jedan komadić od 20 dkg košta ko pol kile teletine, jebotemorskipas, dakle: Sad se svud provodi - tam di sam vidla - šparung zalevanjem biljkama vodom tipa kap-po-kap, moja deca neće ni čuti za cvjetaču da ne velim karfiol, a brokuli se tepa - joj gle buraz stara skuhala brokulićo. Ovaj čas sam išla provjeriti vjerodostojnost iskaza, skužila da luda biljka dolazi iz Turske, Grčke, Istočnog Mediterana, Cipra i zove se brokula.

Oću reći - dugo sam bila uvjerena da je većina u pravu - e viš nije, Edo ko jedinka, ma kako teške naravi, bil je u pravu. Edo, laka Vam hrvatska zemlja bila.

Oznake: povrće

Da glupa papiga

29 lipanj 2017

Personata je fakat personata. Vrsta papige koja se tak glupo ne zove bez veze.
Nema tu, iščupala sam joj rep (nehotice, batrgala se) prije 2 godine, još joj ni zrasel.

Neće niš jesti od onoga kaj piše da obožavaju baš te papige.

Nema ni komad krila. Isto sam ju krivo vlovila il počupala, je a kaj sad. Bil nekidan dimnjačar da kaj je to na peći, reko pol papige, al bum vam pokazala samo ak ste neustrašivi. Da je lepa al da nema rep. Reko kak stvari stoje nebu ga ni imala.

Jutros ju mazim i cmok a ona mene hop za čubu, kaj bum ja nju ljubila dok se njoj neće, a nije se ni psihofizički pripremila jelte, e ja srdita psujeeeem mamu ti jebem, čuba krvari, natekla, boli jebote!!!! E, imali smo takvo ronjenje u rajngli da kad sam ju ubacila u gajbu a ona leži kak sam ju stavila, mamu joj jebem, i odo ja na terapiju.

Sad smo ustvari nekak slične obadve nahero samo kaj ja nemam perje.

Deportirana je u kuhinju. Ode sinek u kuhinju čuješ urlik jebojojbogmateripapigi i onomkotijujedonesel, život je do sad imal nekog smisla ovo je sad sve zakurac, mamaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa papiga stoji na gajbi a vrata od gajbe su zaprtaaaaaaaaaaaaaaa!!!!!!! krvavu majku, boga, svetu kravu, kišne gliste, komarci, vrućina....


Odem vidit a ono fakat. "Glupa" papiga je vidla kak ja haklam hranilicu i odhaklala ju, rastavila ju na ta dva dijela od čeg se sastoji pohitala pol van pol po gajbi i izašla van, je kaj sad. A kuuuuži da ni smela, gleda jel bu opet ronjenje u kakvoj rajngli, bi ja al dok smo mi to složili natrag.

Izgrizla je njihalku, lojtre od nekog drva pretvrdog, ludnica, pa štangicu, novije grize rešetke i još malo pa bu se i tu provukla, raširila ih.

On to siromak nemre gledat ide saugat. Najednom čuješ tup i opet krvavu majku boga, svetu kravu, kišne gliste, komarci, vrućina, ma kae sad.

Da kaj kae, hitila je pojilicu, izgurala ju, jebate ja ju jedva uhaklam ona ju hiti. Kaj bute vi mene zaprli a vodu mi niste promenili ima dobrih pol sata, jeste vi normalni.

Zadnja dojava da je jedna gitra odvaljena i da do ujutro nebu ne samo papige ni gajbe, pitanje jel bu i vešmašina u komadu, naime mi imamo mali stan pa je vešmašina u kuhinji. Bum nabavila neku na ugljen i u nju stavila papigu pa na centrifugu.

Oće neko papigu s pol gajbe??? Dajem agresivnu papigu u dobre ruke i snažne noge... Mit dem ide vrećica hrane i dve i pol kile pijeska. A?

Oznake: papiga

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se