Napomene i objašnjenja
I, 1 – JH – U biblijskim starozavetnim knjigama Božije ime se ponegde piše i kao Dvoslovlje (Jod-He): »Slavite Onoga Koji jezdi na Oblacima i Kojemu je ime JH.« ('Psalmi', 68:5) – Trigram JHW – Jahu, nalazimo ugrađenog u mnogim starim hebrejskim imenima: Eli-Jahu, Jirme-Jahu, Jeho-Šafat, Jeho-Šuah, ...
I, 1 – JJJ Cevaot – ęŐĐŃć ŮŮŮ (negde: JHWH Cevaot – Cevaoth) – Onaj Koji Jeste nad Vojskama’ (Gospod nad nebeskim zvezdama/anđelima’; cava = 'vojska'). U 'Knjizi Ben Sire', koja je u hebrejskom tekstu (u Kairu i Kumranu) pronadjena u preko 3/5 kanoniziranog grčkog teksta, Božije vlastito ime se susreće zapisano i kao trigram JJJ.
I, 1 – Elohei Israel (’Elohei Jisra’el) – Bog Izraela’. – ‘Izlazak’, 24:10; ‘Brojevi’, 16:9; ‘Jošua’, 7:19, 13:33, 22:24, 24:23; 'Sudije', 11:23; ‘Samuel’, I, 1:17; 'Kraljevi', I, 8:23, 14:13; 'Letopisi', I, 17:24; 'Letopisi', II, 6:14, 15:13; 'Psalmi', 40:13, 71:18, 105:48; 'Isaija', 41:17, 45:3, 48:2; 'Ezekiel', 8:4; 'Matej', 15:31; 'Luka', 1:68.
I, 1 – Elohim Hajim (’Elohim Chajjim) – Živi Bog’. Gospod kao Istočnik i Početni Uzrok (Causae Primordiale) koji sve pokreće je Život i Davalac Života; dakle Večno Kretanje i Večni Pokretač.
Grčki i rimski filosofi kao stvar koja se sama po sebi kreće predstavljali su ljudsku dušu, dok je istinski pokretač i život duše Bog Svedržitelj, i taj pogled je hrišćanstvo apodaktički aktuelizovalo: »Ono što se samo sobom kreće jeste besmrtno. A onom što drugu stvar kreće i što drugu stvar stavlja u pokret s prestajanjem kretanja prestaje i život. Dakle, samo ono što samo sebe kreće, zato što samo sebe nikad ne ostavlja, nikad i ne prestaje kretati se, nego je i svemu ostalom što se kreće izvor i početak kretanja. Početak, pak, nema postanka.« (Platon: 'Fedar', pogl. 24) – »... Ono što se uvek kreće, večno je; dok ono što drugom predaje kretanje i što se samo od drugoga pokreće, nužno mora, kad prestane kretanje, i samo prestati da živi. Stoga, samo ono što se po sebi kreće, budući da sebe nikad ne napušta, nikad ne prestaje da se kreće. Štaviše, ono je svima drugima stvarima koje se kreću izvor i početak kretanja. Sam pak početak nema porekla, jer iz početka sve stvari potiču, dok on sam ne može ni iz jedne druge stvari proizići, jer ne može nešto biti početak što se iz drugog rađa. Stoga ono što se nikad ne rađa, nikad i ne propada. Jer, kad se početak ugasi, on se od drugog više ne rađa, niti će iz sebe drugi stvoriti, ukoliko je stvarno nužno da sve stvari iz početka nastaju. Iz toga proizilazi da početak kretanja iz onoga nastaje što se samo po sebi kreće; a ovo se pak ne može ni roditi ni umreti, ...« (Kikeron: 'Skipionov san', pogl. 8)
I, 1 – El Šadaj (’El Šaddaj) – Svemogući Bog’. Gospod kao Zakon Života u Svome Svetlu je svemoćno (omnipotents) Biće i Bivstvo. Patrijarhu Avrahamu, pošto mu je se ukazao u njegovoj 99. godini života, Gospod naznačuje: »Ja sam El Šadaj – Bog Svesilni. Hodi Mojim putem i neporočan budi.« ('Postanak', 17:1) – V.: 'Postanak', 28:3, 35:11, 43:14, 49:25; 'Brojevi', 24:4; 'Jov', 5:17, 6:14, 8:5, 32:8, 33:4, 37:23; 'Psalmi', 90:1; 'Otkrivenje', 16:14, 19:15.
I, 1 – Rahim ve-Hanun – Rachim ve-Chanun – ‘Ljubljeni i Voljeni’. Bog je Ljubav, i Bogom volimo i Boga i bližnje u Bogu.
I, 1 – Ram ve-Nisa – ĐéŮŕŐ Ýč – Visoki i Uzvišeni’. Višnji Bog je kako van Sveta tako i u Svetu (Svojim strujećim Duhom) prisutan. Zato je sve u Svemu, Punina i Obilje, Veliko u Malom, i Malo u Velikom, Beskonačje i Beskonačni. – ‘Brojevi’, 24:16; ‘Psalmi’, 9:2, 20:7, 45:4, 49:14, 55:2, 77:17, 82:18; ‘Isaija’, 4:17.32; ‘Danilo’, 7:25; ‘Hošea’, 11:7; ‘Luka’, 6:35; ‘Dela apostolska’, 7:48.
I, 1 – Šohen Ad – Óâ ßŰŐé – Večni Žitelj /Neba/’.
I, 1 – Njegovo Ime Visoko i Sveto ... – Vidimo da u uvodnim naznama autor ‘Knjige Sazdavanja’ stavlja naglasak na paletu Božjih imena i epiteta (kinujim). Portabilitet 72-slovnog Božije imena se inače u magijsko-teurgijskoj ekspresiji puno potencira. Kada se izraz ‘ime’ (šem) ne daje i ne uzima doslovno, onda se ono javlja kao simbol Božijeg Zakona, Zakona Života. Tako npr. kada Isus u molitvi zajedništva iznosi »Neka se sveti Ime Tvoje«, On time prevashodno misli na Očev Zakon: Ime Božije, Zakon Božije se sveti i proslavlja tako što se ostvaruje, tako što se sve preduzima sa svešću da ono što učinimo bližnjemu učinili smo i Hristu, Njegovom sveprisutnom Duhu. U Svojoj prvosvešteničkoj molitvi na poslednjoj večeri Gospod ukazuje: »Objavio sam Ime Tvoje onim ljudima koje si mi dao od sveta.« (‘Jovan’, 17:6) – Hrist je taj koji je Božiji Zakon objavio u mnogim fasetama i produbio Deset Zapovesti datih preko Mojsija. Duh Božiji preko proroka Joela naznačuje: »Svi koji prizivaju Ime Jehovino spašeni će biti, ...« (3:5)
I, 1 – dalo je oblik, isklesalo je – Govoreći o Sazdavanju Univerzuma autor ne koristi glagol barah – stvoriti’ (cp.: Postanak’, 1:1), već hatsav – oblikovati u kamenu’, te haqaq – isklesati’, rezbariti’. Glagol asah (načiniti’, oblikovati’) ukazuje na stvaranje iz već postojeće supstance (cp.: Postanak’, 1:16.26).
I, 1 – ... u trideset i dva čudesna Puta Mudrosti ... – »Sve Božije moći naslagane su jedna na drugu i izgledaju poput drveta: kao što drvo daje plodove putem vode, tako i Bog kroz Vodu umnožava moći Drveta. A šta je to Božija Voda? To je Chokhmah, to je /kao plod Drveta/ duša pravednikâ, koji lete od Izvora do Velikog Kanala, i ona se podiže i uz Drvo prionu. – A kako ono /= Drvo/ cveta? – Zaslugom Izraela: ukoliko su dobri i pravedni, Šehinah boravi među njima i putem njenih dela oni borave u Božijem Krilu, a On im daje da budu plodni i da se razmnožavaju.« (‘Knjiga Bahir’, pogl. 85) – Bog je taj koji je zasadio Drvo Života (hebr.: Ec Chajjim), bivajući i sam korenom Drveta oblikujućih emacija: »Ja sam taj koji je zasadio ovo Drvo, kako bi u njemu uživao čitav Svet, i sa njim sam zasvodio Sve i dao mu ime sve, jer od njega zavisi Sve, i Sve proizilazi iz njega; svima je ono potrebno, i za njim gledaju, i za njim čeznu, i iz njega duše izbijaju. Bio sam sam kad sam ga načinio, i nijedan anđeo ne može da se izdigne iznad njega i da kaže: Pre Tebe ja sam bio ovde. – Jer i kada sam rasprostirao Moju Zemlju, kada sam zasadio i ukorenio ovo Drvo, i dao da se oni jedno drugom raduju, i Ja sam se zbog njih radovao – ko bi bio sa Mnom, kome sam ovu tajnu otkrio?« (Ibid., pogl. 14) – Jichak Lurije (1534.-1572, g.), u jednom svom hvalospevu Božijoj Sveprisutnosti, Šehini (od glagola šahan – ‘stanovati’, ‘nastavati’), Duhu Svetome, iznosi u jednoj strofi »da se stvaraju duše i duhovi novi, na trideset i dve /niti/ i tri grane /= stuba/.« – Božije emanacije ponašaju se kao ‘drvo’ obrnuto zasađeno: koren mu je Gore, u Nebu, a grane Dole, u materiji. Takav kosmogonijski pogled nalazimo i u vedskom spevu ‘Pesma Gospodnja’ (Bhagavad G+t): »Večnoj smokvi /= aśvattha/ jesu koren Gore, grane Dole.« (XV, 1)
I, 1 – preko tri Sefarima ... – Božije Svetlo i Zvuk daju Broj, Reč i Sliku, koji su poluge Sazdavanja.
I, 1 – Sefar – sefar – 'brojanje' (broj). Uobičajni, kolokvijalni termin za brojeve u hebrejskom jeziku glasi misparim. Ovde se Brojevi uzimaju u smislu metafizičkih principa Stvaranja, dakle onako kako naziv stoiheíon u grčkom označava i slova i elemente. Sefiroti su, metafizički gledano, Božiji Stvari i Reči: dibburim i devarim (davar = 'reč', 'stvar').
Crkveni mistični učitelj Bonaventura (Ivan Fidanza, 1221.-1274. g.) prikazuje Avgustinovu teoriju brojeva: »Ovo se razmatranje proširuje posmatranjem sedam razlika među brojevima. Te razlike su kao sedam stepenica kojima se uspinjemo do Boga, kako to prikazuje sveti Avgustin u knjizi De vera religiona i u šestoj knjizi Musicae, gde označuje razlike brojeva koji postepeno izlaze od ovih vidljivih stvari do Stvoritelj svega, da tako u svemu vidimo Boga.
Avgustin, naime kaže da se brojevi nalaze u telesima, a naročito u zvukovima i glasovima. Te brojeve zovu zvučni /= sonantes/. Brojeve koje od ovih primaju naša čula zove pristupni /= occursores/. Brojeve koji izlaze iz duše u telo, što se zapaža u pokretima i plesu, zove odstupni /= pregessores/. Brojeve u ugođaju osećajnih organa kad oni svrate pažnju na sliku koju su primili zove senzitivni /= sensuales/. Brojeve koji ostaju u sećanju zove zapamćeni /= memoriales/. Brojeve s kojima o svemu ovome sudimo zove sudskim /= judiciales/ koji su, kako je već rečeno, iznad razuma kao nepogrešivi i neprosudivi. Ovi brojevi utiskuju u našu dušu stvorene brojeve /= artificiales/. Ove brojeve Avgustin ne nabraja među one stepenice, jer su povezani sa sudskim brojevima.
Iz sudskih brojeva proizilaze odstupni brojevi iz kojih se stvaraju mnogi veštački oblici, tako da se može uredno silaziti od najviših preko srednjih do najnižih. Od sudskih brojeva takođe postepeno uspinjemo se od zvučnih preko pristupnih, senzitivnih i zapamćenih.
Sva su bića lepa i na neki način ugodna. Ali lepote i ugodnosti nema bez proporcije, a razmera se u prvom redu nalazi u brojevima. Iz toga proizilazi da sve stvari imaju za temelj brojeve. I doista je 'broj glavni uzorak u umu Stvoritelja' /Boetius: Arithmetica, I, c. 2/, pa po tome i glavni trag koji vodi do Mudrosti. Budući da je taj trag od svega najočitiji i Bogu najbliži, on nas najbliže dovodi Dobu po sedmerim brojčanim razlikama i omogućuje da Ga upoznamo u svim telesnim i čulnim stvarima, koje po brojevima primećujemo, u kojima po brojčanim razmerama uživamo i o kojima po nepromenljivim zakonima zakonomernosti nepogrešivo sudimo.« (Itinerarium mentis ad Deum, 2, 10 – Prilagođeno prema prevodu Marijea Šikića)
To što u hebrejskom jeziku slova predstavljaju i brojeve, odražava drevno metafizički obojeno i arhetipski pozicionirano shvatanje brojeva i slova. Kriptogramska zamena brojčanih vrednosti slova, u 'Talmudu' nazvana gematria, u Kabali je uzela vidnog maha. Tako se u talmudskom traktatu 'Vajikra Raba' iznosi: »'Vino' /jajin/ ima slovnu vrednost sedamdeset; i 'tajna' /sod/ ima slovnu vrednost sedamdeset: kad uđe vino – izlazi tajna.« (Fol. 38 A) Uistinu, ßŮŮ ima brojnu vrednost 70 (10 + 10 + 50) a ÓŐá istu brojnu vrednost naziva: 70 (60 + 6 +4). – Još jedan primer, na koji ukazuje Gikatilla (kraj XIII stoleća): brojna vrednost reči koja označava 'jedan' – ’echad – Ó×Đ je 13. Tu vrednost ima i reč ahavah – ÔŃÔĐ, čije značenje je ljubav. Ljubav je jedina snaga koja istinski ujedinjuje.
I, 1 – Sippur – 'govorenje'; sipper = 'pričati', 'govoriti'. Kroz Božanski Govor, kroz Njegovu Reč (grč.: ho lógos, hebr.: dabar) razvijaju se i manifestuju se, stvaralačke moći Svevišnjeg Duha: »I reče Elohim: Neka bude Svetlost!« ('Postanak', 1:3) – »Gospodnjom su Rečju Nebesa sazdana i Dahom usta Njegovih sva vojska njihova.« ('Psalmi', 33:7) – . »Ti samo Reče, i postadoše /bića/; posla Duh Svoj, i On ih oblikova.« (Judita’, 16:14; v.: Psalmi’, 19:2-5) – »Ti Koji si Rečju Svojom sazdao Svemir, i Koji si načinio čoveka Mudrošću Svojom.« ('Mudrost', 9:1) – U egipatskim memfijskim misterijama i kosmogonijskim predstavama, Logos. Ptah, rađa svet na Usta, odnosno svet nastaje interakcijom Srca, Grla i Jezika. – I po istočnjačkim, drevnim vedskim spisima Zvuk je nosilac početka sazdavajućeg oblikovanja tvari: »Pošto se Eter preobrazi stvara se Vazduh sa osobinom dodira, a kao i njegov prethodnik /- Eter/, Vazduh je takođe ispunjen Zvukom i osnovnim načelom života, čulnim opažanjima, moći razmišljanja i telesnom snagom. Kad se prirodnim tokom vremena preobrazi Vazduh stvara se Vatra koja poprima oblik sa osećajem dodira i zvuka. Pošto se Vatra preobrazi nastaje Voda puna sočnosti i ukusa /.../. Tad se Voda preobrazi u različite oblike Zemlje ...« ('Rig-Veda', II, 5:22; v.: 'Manuov Zakonik', I, 75-78)
Po hrišćanskoj kosmogoniji Bog je sve stvorio kroz Hrista, Logosa, Svetlosno-Ognjenu Reč: »U početku beše Reč Božija, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ova beše u početku u Boga. Sve je kroz Nju postalo, i ništa, što je postalo, nije postalo bez nje.« ('Jovan', 1:1-3) – Vernima u Kolosi apostol Pasvle ukazuje za Hrista Božijeg: »On je slika nevidljivoga Boga, prvorođeni sveg stvorenja, jer je u Njemu stvoreno sve što je na Nebesima i na zemlji, sve vidljivo i nevidljivo, bili to Prestoli, ili Gospodstva, ili Poglavarstva, ili Vlasti; sve je Njegovim posredstvom stvoreno – i za Njega. I On je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje.« ('Kološanima', 1:15-17)
I, 1 – Sefer – 'Knjiga', 'pismo'. Božije Pisanije, od koga ni jedno slovo ne može nestati ('Matej', 5:18), sadrži tajne koje se ne mogu iscrpsti mišljenjem: »U svakoj reči sijaju mnoga svetla.« (Sefer ha-Zohar, III, 202 A) – »Evo spoznaje Žive Knjige, koju je On na kraju otkrio Eonima u vidu svojih Slova, izlažući im da ona nisu zvučna slova /= samoglasnici/, niti slova bez zvučnosti /= suglasnici/, koja bi neko mogao čitati i shvatiti kao nešto glupo, već su bila Slova Istine, izgovorljiva samo onima koji ih spoznaju. Svako Slovo je savršena [istina] nalik savršenoj Knjizi, jer to su Slova napisana od ruke Jedinstva, od Oca zapisana, kako bi Eoni saznali Oca pomoću Njegovih Slova.« (Iz 'Evanđelja Istine')
I, 1 – Deset Sefirota – č éâ ęŐčŮäá – Deset (hebr.: ašer; grč.: deka) Pra-Brojeva se uzimaju i postavljaju kao Snage i Karike Stvaranja, kao emaciona Stecišta – Kelim (qelimah = 'primanje', 'upijanje') Božijeg Daha. U novopitagorejskoj numerologiji osnovni brojevi 1, 2, 3 i 4, koji sabrani daju deset, činili su sveto numeričko četverstvo. Broj 10 je uziman kao velik, i svesilan, i svetvoran, kao početakj i vođa i Nebeskog i ljudskog života. – Pod brojem 10 i Talmud stavlja stvaranje Sveta: »S deset Reči stvoren je svet.« ('Pirke avot', V, 1)
Božanska Ljubav i Pramudrost, Dobrota i Istina, Toplina i Svetlost, pokazuju se kao dualne Snage, iz kojih je sve manifestovano i stvoreno. Pramudrost manifestovana u Božijeg Logosa, svedoči za Sebe: »Jehova me je imao kao počelo Svoga dela, kao najraniji od Svojih čina, u pradoba; oblikovana sam još od večnosti, odiskona, pre nastanka zemlje. Rodih se kad još nije bilo pradubina, dok nije bilo izvora obilnih voda. Rodih se pre nego su utemeljene gore, pre brežuljaka. Kad još ne bejaše načinio zemlje, ni poljana, ni početka zemaljskom prahu; kad je stvarao nebesa, bila sam prisutna, kad je povlačio krug na licu bezdana. Kad je u visini utvrđivao oblake i kad je odredio snagu izvoru pradubina; kad je postavljao moru njegove granice da mu se vode ne preliju preko obala, kad je polagao temelje zemlji, bila sam kraj njega, kao graditeljica, bila u radosti, iz dana u dan, igrajući pred Njim sve vreme« ('Izreke', 8:22-31) – »S Tobom je Mudrost, koja zna dela Tvoja, koja je bila prisutna kad si stvarao Svet; ona zna što je milo Tvojim očima, i što je pravo po Tvojim zapovestima.« ('Mudrost', 9:9) – »Mudrost je stvorena pre svega ostalog, i misaon razbor večan je. Komu se otkrio koren Mudrosti i ko znade njezine namisli? Samo je Jedan mudar i uistinu strašan kad sedi na prestolju Svojem – Gospod. On ju je stvorio, gledao i izbrojio, izlio je na sva Svoja dela, na svako telo prema veličini njegovoj i obdario njome one koji Ga ljube. /.../ Mudrost se sama slavi i sred puka svog se hvali. Usta svoja otvara u zboru Svevišnjeg i pred Njegovom se moći proslavlja: "Izađoh iz usta Svevišnjeg i pokrih zemlju kao magla. Na visinama nebeskim razapeh šator svoj i presto moj bi stub od oblaka. Obiđoh sama krug nebeski i prošetah se dubinama bezdana. U vlasti su mojoj valovi morski, i sva zemlja, i svi narodi i puci. Među svima njima tražila sam počinka i na čijoj baštini da se nastanim. Tada mi zapovedi Stvoritelj svh stvari i Koji me stvori, odredi mesto za Šator moj i reče: Nastani se u Jakovu i uđi u baštinu Izraelu. – Pre vekova, odiskona, On me stvorio i neću prestati doveka".« ('Sirah', 1:4-10.24:1-9) – U sakralnom Pisaniju Hrist se predstavlja kao utelovljenja Božanstvena Ljubav i Premudrost; u očovečenom Bogu i Hristu Božijem je tako »skriveno sve blago Mudrosti i Znanja.« ('Kološanima', 2:3, v.: 'Korinćanima', I, 1:23-24) – Zato što je kroz Hrista sve stvoreno, zato se i On, Slika Božija, Slika nevidljivog Boga, Božanski Čovek, Maximus Homo, Adam Qadmon, pojavljuje kao Spasitelj Tvorevine, Gospod koji silazi i pobeđuje na Zemlji, da bi zemnog čoveka uzdigao u Božanski Svet, otvorio mu vrata Neba, koja je ovaj grehom zatvorio iza sebe.
U Kabali treća Sefira prikazuje se u crnoj boji. Kao takva predstavlja i tamnu noć duše koja se sjedinjuje sa Bogom, i Oblak koji obavija Sunce Života: »Pod nogama oblaci Mu mračni. /.../ Ogrnu se mrakom i koprenom, prekri se tamnim vodama i oblacima tmastim.« ('Psalmi', 18:10.12)
Sefiroti ne nose jedinstvena imena, odnosno kabalisti sa različitih podneblja i iz različitih tradicija, pridavali su im i različita imena. Tako npr. najnižu Sefiru susrećemo pod imenom Malhut ('kraljevstvo') ali i Atara ('dijadema'), četvrtu Sefiru nalazimo kao Hesed ('milost') i Gedula ('veličina'), petu kao Gevura ('snaga'), Pahad ('strah') i Din ('zakon', 'sud'), šestu kao Tiferet ('čast'), Emet ('milosrđe') i Rahamim ('saosećanje').
Svi temeljitiji mistično-kosmogonijski pogled Univerzum sagledavaju kroz 7, ne 10 Ravni. R. Natan u svom ‘Avotu’, koji predstavlja pripovedačku razradu talmudskog traktata ‘Očevi’, iznosi: »Sedam middoth-a /mida = 'mera'/ posluživahu pred Prestolom Slave; to su: Mudrost, Pravda i Pravo, Milost i Milosrđe, Istina i Mir.« (Cp.: 'Psalmi', 89:15) U svom komentaru 'Knjige Sazdavanja', za imenovanje Sefirota, Jichak Slepi se oslanja na biblijske 'Letopise', gde se Davidu pripisuju reči hvale: »Tvoja je, Jehova, Veličina, Sila, Slava, Sjaj i Veličanstvo. /.../ Tvoje je, Jehova, Kraljevstvo, i Ti si uzvišen povrh svega. Od tebe je Bogastvo i Slava, Ti vladaš nad svim, u Tvojoj je ruci Sila i Moć, ...« (I, 29:11-12) – U 'Otkrivenju po Jovanu' sedam temeljne Božije Snage nalazimo kao Silu, Bogastvo, Mudrost, Moć, Čast, Slava i Blagoslov (5:12) – U 'Prvoj Enohovoj knjizi' temeljna zakonomerna Načela zovu se Vernost, Mudrost, Strpljivost, Milosrđe, Razumevanje, Mir i Dobrohotnost (60:14; cp.: 'Isaija', 11:2) – Mistični crkveni učitelj Bonaventura kao sedmerostruko svedočanstvo Božanske Moći, Mudrosti i Dobrote vidi: Poreklo, Veličinu, Mnoštvo, Lepotu, Puninu, Delovanje i Red ('Put duha k Bogu', l, 14) – Učeni polihistor Mihael Psel (1018.-c.1079. g. n.e.), autor 'Haldejskih orakla', izlažući učenje Asiraca: »Sedam je, kažu, telesnih svetova: onaj od ognja jedan i prvenstven, tri eterska nakon njega i usleđuju tri tvarna: nelutajući /= zvezdani/, lutajući /= planetni/ i oni podmesečni /= zemaljski/. Prvi se određuje preko uma, eterski preko duše, a tvarni preko prirode.« (Prevod: Aleksandar M. Petrović) – U atomima susrećemo i do 7 elektronskih ljuski. U duginom spektru nalazimo sedam osnovne boje: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, modru i ljubičastu.
Kao geometrijski simbol Ketera, koji je Početak (Rešith), javlja se Tačka, Zlatna Klica ('Rig-veda', X, 121, 1), Pra-Kap iz koje je potekao Okean Života, Hohme Prava, Bine Kružnica. Ortografski izraženo to je oznaka O! – lingvalno-skriptuarna oznaka za prizivanje i začuđenost, za neizrecivu Krajnost. Ta Kružnica i 'jaje', ali i 'pehar' iz koga se izlivaju sedam niža Sefirota. Kretanje svetlosti je pravolinijsko (pri čemu se u beskraju, u svojoj projekciji, zakrivljuje), dok je kretanje zvuka sferno-koncetrično. Doksografski historičar filosofije – Diogen Laertije, prenoseći ranu stoičku kosmogoniju, Boga, Razum Univerzuma, predstavlja kao Semenu Reč – spermatikós lógos (VII, 136, cp.: 'Zohar', I, 15 A). – »Iz tačaka /emaniraju/ linije, iz linija površi.« (Ibid., VII, 1, 25) – Kružnica beskonačno malog radijusa je tačka, beskonačno velikog radijusa je prava. Alanus de Insulis Boga, Središte Kosmičkih Sfera, definiše kao »duhovnu kuglu čije je središte svugde a kružnica nigde.« (Maximae theologiae, reg. 7) – Latinsko slovo Q, javlja se kao simbol spermatozoidom (muška snaga) oplođene jajne ćelije (ženska snaga). U anatomskom pogledu Muški Stvaralački Princip ('pravu', 'stub') u čoveku izražava ponajprije kičma i kičmena moždina (gde je postavljen i središnji eterični kanal – ndi, zvan sušumn, a Ženski Održavateljski ('kružnicu') mozak i lobanja, gde se nalazi sunčano jezgro duše. Kada se svetlosno-zmijska kundalini snaga iz karličnog predela kičme, iz sabirnog ponora eteričnih snaga postojano uzdigne kroz kičmu i kičmenu mozgu do mozga i jezgra duše, tada i duša doživljava blaženo prosvetljenje i ujedinjenje sa Bogom, Svetom Vatrom. U 'Timaju', kako vidimo, Platon povezuje moždinu i seme (91 A), polnost sa disanjem svetlosne duše. U Joga-kkd-mani-upanišad se za bindu, spiritualnu kaplju iznosi: »Bindu je Brahman i Mesec, rađas /= zatrunjenost/ je Śakti i Sunce; samo spajanjem ova dva višnje mesto se postiže.« – Duh koji involira i greje poput Sunca, koji poput goluba silazi sa Neba, daje evolucioni zamah materiji i tvorevini, i čini da se ona uzdigne u višu i suptilniju vibraciju.
Deset Sefirota, o kojima govori, novopitagorejstvu inkliniran, autor ‘Knjige Sazdavanja’, predstavljaju zapravo emanaciono Drvo Života u stanju posle Pada.
Do čega su Pad i indukcija vibracije Pada doveli? Malhut, deseta Sefira, predstavlja Zemlju, odnosno generalno gledanu materijalni Univerzum u njegovoj najvećoj skrutnjenosti, zgušnjenosti koja je posledica odvajanja od Boga i Božije Tvorevine. Bića koja su se odvojila od Boga, svoju niskotitrajuću vibraciju prenela su, jasno, i na svoje okruženje, odnosno negativnom vibracijom kontaminirali su tvarni Univerzum, gde su oduvani, odbačeni. U živim bićima, zahvaćenim vibracijom Pada, nagon za održanjem (na koga izvire reproduktivni nagon), iskočio je iz božanskog reda. Ovakav svet, svet kakav vidimo i kakav nosimo na svojim plećima, svet smrti, truležnosti i boli, dakako Gospod Ljubavi nije stvorio. Taj i takav svet traži i treba, i doći će mu, Sila Preobraženja, koja će ga dovesti u svoj iskonski nivo, u stanje gde neće biti smrti, i gde će duše napuštati tela kroz njihovu dematerijalizaciju. Preko ljudi, koji svoje srce preobraze, doći će i preobraženje ovome svetu: onako kako je Unutra biće i Vani, i kako je Gore biće i Dole.
Možemo nazreti da je se Malhut poziciono lažan, od Boga, u Planu sazdavanja nepredeviđen već samo dopušten Nivo; naziremo da je se Malhut zapravo izdvojio od Jesoda pod demonskim ulivom. No da ‘Druga Strana’ ne bi okupirala i Najviše Nebo, i vrh Drveta Života je morao da pretrpi pozicioni pomak, prestukturisanje, morao je da, radi uravnoteženja, da bude bliže privučen Zenitu Univerzuma. Tako su iz najviše Sefire (nazvane ‘Znanje’) nastale tri nove. Između čoveka i Boga postavio je se Bezdan, Procep, Bog je se ‘obukao u tminu’. Duše u Pad-Nivoima su tako izgubili ključnu stepenicu za povratak u Nebo. Samo zahvaljujući Svetlosti koju su iz Neba donosile izlazeće Božije zvezde, svetlonoše, zahvaljujući Spasenju i Otkupljenju koje je donosio i omogućavao Hrist Božiji, koji je se svagda iznova očovečavao i utelovljavao (sve do zadnje inkarnacije u liku Isusa iz Nazareta), demonsko je moglo sve više da se oslabljuje i svezuje se, a duše da dobijaju sa Vrha blagodatno Svetlo Života, Krv Spasenja, kojim će se otkupiti od Smrti, i preko Kojeg će biti, ukoliko istraju u zakonitom životu, biti privučene u Vrelo Života. Jer isto privlači samo isto. Kada Hrist, Put Istinskog Života, pobedi Tamu, onda i mi, idući Njegovim Putem, putem požrtvovanosti, trpljenja i poštovanja Zakona Života, možemo uz pomoć Njegovog Uloga, pomoću udeljene i požrtvovanim pravedničkim životom razgorene Snage da se izbavimo od Zla i da se vratimo u Unutarnje Kraljevstvo, u Unutarnji Mir.
Kosmičko Drvo Života može se prikazati i u vidu sefirotnih trijada, pa tako, po tom razvrstavanju, prva tri Sefirota grade Astralni Svet, druga tri Solarni, treća tri Lunarni, i zadnja Sefira, koja je postala uporište Hijerarhije Zla materijalni, najzgusnutiji Svemir. Kabalističkim rečnikom iskazano ovi svetovi bi bili: Olam aciluth,Olam beriah, Olam jecirah, Olam ašiah.
komentiraj (0) * ispiši * #
