Dodatak IV Otioti i ‘Otkrivenje po Jovanu’

Najznačajniji biblijsko-profetski spis, koji je i najviše osporavan u poapostolskom hrišćanstvu, bilo je ‘Otkrivenje po Jovanu’, Reč koju je ljubljeni Apostol primio i zapisao u vreme cara Klaudija ili Nerona (po pogrešnim predanjima to se smešta čak u vreme Domitijana, krajem I stoleća). Patmosko ‘Otkrivenje’ je namenjeno i dato prevashodno za Božije posvećenike. Za neupućene ljude, koji nemaju božanski red u sebi, ‘Hristovo otkrivenje po Jovanu’ je samo kovitlavi i nepovezani, kontradiktorni i anahroni konglomerat nerazumljivih slika. Poklonici Antihristovog duha proturaju i nameću stav da je patmosko ‘Otkrivenje’ (koje, govoreći ponajprije o prekretničkim događajima Posletka, najavljuje i krah njihovog poretka zla i laži) Jovan izmislio. Drugi, koji nisu toliko ogrezli u zlu i laži, te protivnici hilijazma, smatraju da je ono tajna, te se tako ne može razumeti. ‘Otkrivenje’ jeste tajna za ljude koji nemaju Hristov um; ono je tajno otkrivenje koje čisto srce i um tekako mogu razumeti. Da nije tako, ne bi Hrist svete Životom pozivao da ga čitaju i poslušaju (1:3, 22:9). Pojedini biblisti ‘Otkrivenje’ vide kao falsifikat raznih pisaca, odnosno da je ono nastalo kroz više proširenja i prerada nekog bazičnog judejskog ili hrišćanskog apokaliptičkog spisa. Svakako je ‘Otkrivenje’ pretrpelo neke jezičko-redaktorske uplive, ali oni nisu bili zamašnijeg obima. ‘Zamršen’ gradivni set slika i ukaza samog ‘Otkrivenja’ jednostavno je svakog potencijalnog redaktora, koji ništa nije razumeo od onog što se tu iznosi i predstavlja, odvraćao od nekog masivnijeg interpoliranja i konjekture. Osim toga, i sam proročki Duh opominje svakog da se Njegovoj reči ne sme ništa dodati ili oduzeti. Origenov učenik, Arhiepiskop Dionisije Aleksandrijski (246.-256. g.), čija su dela samo fragmentarno sačuvana, iznosi znalački da pošto ne razume ‘Otkrivenje’, ne može o njemu da donosi izričit sud. Dionisuje naznačuje: »Postojali su i pre nas koji su odbacivali tu knjigu. Protresajući poglavlje za poglavljem ukazivali su na njenu nerazgovetnost, pa su je proglasili za lažnu. Kazuju da ona ne pripada Jovanu, da pod debelim slojem nepoznanica tu nema nikakve objave, i da autor te knjige nije Apostol, kao i to da ne pripada članovima Crkve. Kazuju takođe da je u toj knjizi prepuno misli za koje bi Kerint jako želeo da su njegove, a on je utemeljitelj hereze koja baš po njemu nosi ime.« (Eusebije: 'Historija Crkve', VII, 25) Dionisije inače zapazio pravopisne grešne u grčkoj redakciji 'Otkrivenja', te razlike u stilu između 'Otkrivenja' i Poslanica i Evanđelja pripisanog Jovanu. To ništa nije čudno, jer patmosko 'Otkrivenje', kao što mu samo ime kaže, plod je izravnog i čistog božanskog diktata oblikovanog kroz ljudsko slovo.
'Otkrivenje po Jovanu', u svom slikovitom i u literalno-ukaznom domenu prividno daju utisak 'haosnog' i 'nesuvislog' štiva. Od Otkrovitelja namerno su izostavljene neke reči, koje može da nazre samo onaj koji gleda u dubine iznesenog. Tako se naprimer za pobednike nad Krvnikom ljudskim iznosi: »I ne zavoleše svoj život – sve do smrti.« (12:11) O kakvom to 'životu' možemo govoriti kod nekog ko je 'umro'? Šta nam Hrist zapravo ovde hoće reći: kad uzmemo udela u Njegovom Stradanju, kad umremo svetu i njegovim vrednostima, mi zapravo nalazimo svoj istinski Život, i počinjemo istinski da živimo u Bogu Istinitime. Kada Jovan kreće da se pokloni anđelu otkrovitelju ovaj ga upozorava da se se samo Bogu valja klanjati (19:10, cp.: 22:9) S druge strane, Hrist naizgled nešto suprotno za lažne Izraelce ukazuje nadgledniku crkve u Filadelfiji: »Vidi, učiniću da oni dođu i da se poklone pred tvojim nogama, ...« (3:9) Izostavljena je reč 'Bog': »... da se poklone Bogu pred tvojim nogama«, odnosno da pred tobom priznaju Božiju Veličinu i Svemoć – U verzu 16:14 kaže se da demonski duhovi sakupljaju kraljeve svega sveta za boj protiv Boga Svedržitelja. Kaže se da su kraljevi zemaljski bludničili sa Babilonom Velikim (18:3). No iznosi se i da zemaljski kraljevi ulaze u Novi Jerusalim i donose svoju Svetlost u njega (21:24, 5:10) Treba videti na koje i kakve 'zemaljske kraljeve' se misli. Kraljevi i vlasti koji stoje pod duhom staroga, satanskog sveta, dakako neće naslediti Novu Zemlju; no Hristovi kraljevi, koji su s ljubavlju podredili Zemlju sebi, koji slede Hrista, koji su uzdignuti na Hristov Presto, oni će dakako i vladati sa Hristom Novom, Zlatnom Dobu. – Pobednici nad Tamom, 144.000 svetih iskupljenika, se najpre predstavljaju kao Božiji izabranici iz svih naroda, plemena, rodova i jezika (5:9), a zatim i da pripadaju na dvanaest plemena Izraela (7:4-8). Pobednici koji dolaze iz sedam crkava, crkava sedmerostrukog Duha Božijeg, uistinu dolaze iz svih zemaljskih naroda, no u duhovnom domenu oni pripadaju novom, duhovnom Izraelu. – Za svete pobednike nad Tamom se kaže da ih ima tačno 144.000 (7:4, 14:1), ali, kad se slikaju pred Božijim Prestolom, na Kristalnom Jezeru, kaže se da ih ima bezbroj: »... Mnogi narod koga niko nije mogao izbrojati, od svakog roda, i plemena, i naroda, i jezika, ...« (7:9) 144.000 svetlonosaca obučenih u haljine Slave uistinu su 'mnogi narod', onda kada se prikazuju u zajedništvu sa svim Božijim anđelima. – U verzu 17:14 nalazimo najavu da će Jagnje, Kralj nad kraljevima, sa Svojim duhovnim kraljevima i sveštenicima pobediti Zver. U Verzu 13:7 kaže se pak nešto suprotno: da će Zver pobediti svete Životom. Lavovska Zver uistinu 'pobeđuje' sve izabranike, pobeđuje ih jezikom opadanja po merilima sveta, no konačnu pobedu, koja se potvrđuje i u Harmagedonu, odnosi Hrist, koji kroz Svoje svete služitelje pobeđuje Tamu i njene visoke pomagače (19:15.21). – Anđeo koji nagoveštava Sud Božiji poziva verne da imaju strah Božiji (14:7); s druge strane kaže se da 'strašljivci' završavaju u Ognjeno Jezero (21:8). Onaj ko ima strah Božiji on shvata svoju ništavnost bez Boga i nazire svoju snagu u Bogu, sa Kojim je sve moguće, dok onaj koji se boji da se suprostavi Zlu i Laži, postaje i sam rukavica Tame i 'junak' u grešenju.
Dvadeset i dva poglavlja ‘Apokalipse’ izuzetno dobro stoje pod metafizičko-simboličkim nabojem dvadeset i dva otiota hebrejskog alfabeta. Prvi Ot koga susrećemo u tekstu i objavi je slovo Alfa (u hebrejskom to je Alef): A-pokálypsis. ‘A’ je Majčinsko slovo, slovo Elementa Vazduha, slovo Mača. U prvoj slici Jovan vidi Hrista, Sina Čovečijeg (Adamasa), Adama Kadmona, koji se predstavlja kao Prvi i Poslednji (1:17), kako Mu iz ustiju izlazi dvosekli mač (1:16), Reč Istine kojom ubija i osuđuje bezbožnike i bezakonike, Dah Sile koja raspršuje bogoborce.
Drugo i treće poglavlje daje pisma upućena na 7 episkopa malozijskih crkava, Koji se nalaze na Hristovoj Desnici (a ‘desnicom’ u Kabali zove se i Sefira Chesed), dok su same crkve simbol sedam tipa Hristove Crkve u vremenu Posletka; naime, u svakoj Crkvi dominira jedan aspekt, jedna zakonitost sedmerostrukog Duha Božijeg.
Četrto poglavlje korenspodira sa slovom rađanja, slovom ‘Dalet’, koje ima značenje ‘vrata’: Jovan vidi otvorena Nebeska Vrata, i pred Prestolom Boga i Jagnjeta četiri Živa Bića koja iz Eona u Eon neprestano slave Boga (Oca i Sina).
U petom poglavlju (slovo He je gospodar u Govoru, a korenspodira mu zodijački znak Ovan) opisuje se kako Jagnje Božije, Božiji Prvosveštenik, kao Pobednik nad Tamom i svetom otvara Knjigu Života i skida sedam pečata sa nje, koji označavaju dalje nastup velikih nevolja nad svetom potonulim u greh. Jagnje Božije se slika sa sedam očiju i sedam rogova. ‘Rog’ (trougao) i ‘oko’ (solarni simbol) na njemu, u pozitivnom smislu reči, označavaju ‘Vrata Svetlosti’, koja će pobediti ‘Vrata Tame’, Propast, Ognjenu Reč koja, dolazeći iz ustiju Visine, spaljuje sve lažno i grešno. U negativnom značenju ‘oko u trouglu’ predstavlja rađanje zlotvora iz Ponora Propasti (što prikazuje trinaesto poglavlje), zavodnički govor paklene Dubine, govor koji razgoreva ono nisko i opterećujuće. Božiji ‘rogovi’ na zemlji su njegovi proroci, kroz koje govori sedmerostruki Hristov duh, proročki Duh.


Najniža Sefira – Malkuth, u kraljevoj skali boja prikazuje se četvorostruko: sa belom, riđom, crnom i zelenom bojom. Upravo se u šestom poglavlju ‘Otkrivenja’ konji četiri apokaliptička jahača, koji pustoše među ljudstvom na četiri kraja zemlje, slikaju u tim bojama. Jahači četiri Anđela Smrti koji dolaze u drugom Zlu prikazuju se sa vatreno crvenim, plavetnim i žuto obojenim oklopima dok im iz ustiju njihovih konja izlaze (crvena) vatra, (plavičasti) dim i (žuti) sumpor (9:17). Četvrta, peta i šesta Sefira nose plavu, crvenu i žutu boju.
U sedmom poglavlju (Zajin, Blizanci) ‘Apokalipse’ nalazimo opisane prvootkupljenike, suvladare Zlatne Hiljadugodišnjice, koji se pojavljuju kao ‘blizanci’ anđelima, tj. u anđeoskom društvu, pred Nebeskim Prestolom.
Poglavlje Heta, osmo poglavlje, govori o oglašavanju prve četiri, od sedam njih, Arhanđeoskih Truba, koje donose novi set Božijih presuda nad trećinom sveta zla, sveta neočišćenog greha.
U devetom poglavlju, koje ogovara slovu zmije – Tetu i zodijačkom znaku Lav, na jek pete Trube, opisuje se tako izlazak 'skakavaca' iz dima ždrela Bezdana, čiji zubi su kao u lavova, koji kinje i bodu svojim repovima, poput skorpijâ, ljude bez Božijeg pečata tokom pet meseca. Na jek šeste Trube, četiri Anđela Smrti, svezana na reci Eufratu, bivaju odrešena. Glave njihovih konja su kao u lavova, a trećini ljudskog mnoštva nauđuju svojim lavovskim ždrelom i svojim repovima, sličnim zmijama (9:19).
U desetom poglavlju, moćni Anđeo koji silazi iz Neba najavljuje da će se u dane glasa sedmoga Anđela, odnosno sedme Trube, svršiti tajna Božija, odnosno ispuniti sve ono što je Gospod preko proroka najavljivao za nestanak grešnog sveta.
Jedanaesto poglavlje opisuje nastup dva Božija proroka Preobraženja, koji će delovati u Mojsijevom i Ilijinom Duhu, u koje će naizgled pobediti Zver koja izlazi iz Bezdana, Lik Crvene Zveri, svetski monarh.
U poglavlju Lameda, 'Pravde', Vage, dvanaestom poglavlju, nalazimo opis Žene obučene u Sunce, sa Mesecom pod svojim nogama i zvezdama nad svojom glavom, Žene koja 'rađa' Dete koje se uznosi na Božiji Presto. Ovde imamo prikaz Apostolskog Bratstva utelovljenog i podignutog u vremenu Posletka, od koga se, u Duhu Istine, rađa 144.000 Novih Izraelaca, suvladara Hristovog Kraljevstva Mira. 'Mesec', simbol promene, ukazuje da se Žena Pravednosti i Mudrosti javlja u vremenu velikih promena, da će preko nje, poput sunca, Božijom rečju biti ogrejan i osvetljen ceo svet, i da će se osvedočiti kao venac pobede. 'Sunce', 'Mesec' i 'Zvezde' iz ove slike očigledno korenspodiraju sa tri Majčinska Slova: Šinom, Memom i Alefom.


Trinaesto poglavlje stoji pod slovom Mem, koje ima značenje ‘voda’ (hebr.: majim), a ponajprije opisuje izlazak, podizanje Velike Zveri, Velikog Monstruma, Zmijinog mesije, diktatora (hebr.: melekh) gvozdene svetske vlade, iz dubine (mamaq) ‘vode’, iz mora (lat.: mare) uskomešalog (hebr.: mehumah = ‘nered’, ‘buka’; murbav = 'izmešan') i pustoši (midbar; mebuqah = ‘praznina’) žamorećeg (hebr.: milemul = ‘mumlanje’) svetskog mnoštva, iz babilonskog miksa naroda, jezika, plemena i rodova predatih duhu Laži, koje vodi reč (hebr.: miletha) Obmane. Sin Pakla se nazire kao lečnik (lat.: medicus) koji jedno zlo hoće da ‘leči’ još većim zlom, da uvodi ‘red’ u svetu (lat.: mundus) nereda prema svoj ljudskoj utopijskoj volji. Mem je majčinsko slovo. Vode mnoštva su ‘majka’ rađajuće sunčane Zveri. U potpunoj ortografiji napisano slovo M (MIM – Mem – Jod – Mem) ukazuje na deobu ‘voda’: deobu onih koji pripadaju vodama Laži, i koji dospevaju u Ognjeno Jezero, i onih koji pripadaju Okeanu Života, Vodama Života, i dospevaju na Kristalno Jezero pred Božijim Prestolom: »I reče Bog: 'Neka bude svod posred voda da deli vode od voda!' – I bi tako. Bog načini svod, i vode pod svodom odeli od voda nad svodom.« ('Postanak', 1:6-7) – Mem je i slovo smrti: Zver ubija rečima klevete Hristove svete svedoke koji se ne žele pokloniti duhu Laži. Hebrejski izraz za smrt i ubijanje je mithah, odnosno mithutha; latinski mors, na sanskritu mrtjoh. Smrt označava kraj postojećeg, koji je opet i početak nečeg novo. Zato i slovo ‘m’ ima poseban značaj kad se pojavljuje na početku i kraju reči: malum (‘zlo’, lat.), monstrum (‘neman’), medium (‘sredina’), medicamentum (‘melem’, ‘otrov’), mencipium (‘kupovina’), meritum (‘plata’, ‘zasluga’), ... Pojavi sedmoglave Zveri, prethodi pojava dvoroge Zveri, Lažnog Proroka, novog Simona Maga i njegovog učenika Menandra, koji izbijaju iz ‘zemlje’, koji dolaze iz parodijskog Pokreta za Novo Doba, koji će zavesti ustreptali svest da u svetskoj pometnji ‘rešenje’ potraže u gvozdenoj svetskoj vladi, vladi bogatih i moćnih, najviših Demonovih pomagača i saveznika.
U četrnaestom poglavlju, poglavlju Nuna, nalazimo Novi Sion, Božiju Goru i Božiji Grad svetlonosaca, 144.000 onih koji su na Hristovom Putu, Putu Istinskog Života, umrli svetu Laži i postigli jedinstvo sa Najvišim Duhom, to jest savršeno ispunjeni, prožeti i obuhvaćeni Duhom Istine, koji drži njihov jezik daleko od svake hule i svake laži protiv Neba. Kao Božiji devstvenici i prvootkupljenici, oni pevaju Novu Pesmu, Pesmu Pobede. Njih Mir prati, jer Mir nose u sebi. Na kraju ovog poglavlja prikazuje se i Harmagedon, Božija Vršidba.
U petnaestom poglavlju se najavljuje Sud koji dolazi preko izlivanja sedam Čaša nepomešanog Božijeg Gneva (koji svakome određuje kaznu srazmerno njegovom pojedinačnom udelu u koletivnoj krivici), izlivanja koje dolazi preko sedam Arhanđela, sa kojima se završava Božiji Sud nad Zemljom, nad malima, nad poklonicima Zveri i Zmije. Dok Trube donose Sud koji je u znaku Elementa Vatre, otvoreni Pečati donose Božiji Sud u znaku Elementa Zemlje, dotle Trube predstavljaju Sud u Elementu Voda. Harmagedon, u kojima Hristovi veliki, veliki u bogobojaznosti, pobeđuju Mačem Istine Demonove velikaše, velike grehu, junake u odupiranju Božijoj Reči, predstavlja pak Sud pod Elementom Vazduh.
U narednom poglavlju, koje odgovara Otu Ajin koji gospodari u Gnevu, već se opisuje izlivanje sedam Zdela Gneva i njihov retribucioni ishod. Iz jedne od Čaše ishodi i Harmagedon.
Sedamnaesto poglavlje ‘Apokalipse’ prikazuje uzdizanje i pad Skerletne Žene, Velike Bludnice, Nove Babilonske Kule – bogastvom i slavom opijene dostojanstvenike ekumensko-orgijastičke planetarne religije, vaskrslog paganizma. Ovog poglavlju među Arkanama odgovara adut ‘Srušena kula’, planeta ratovanja, crvena planeta – Mars, i Ot Fe, koji gospodari u Lepoti. Skerletnu Bludnicu, Babilon Veliki, nalazimo kao grehom i slavoljubljem opijenu ‘lepoticu’, protiv koje će se okrenuti deset Roga, deset Savetnika (koji će u svetskoj federaciji tokom dva vremena postati gospodari sveta), te je spaliti i opustošiti.
Osamnaesto poglavlje, koje stoji pod Slovom Cadi i korenspodira sa Vodolijom u Zodijaku, dominantno opisuje žalost ‘mornara’ mora uskomešanih i omamljenih naroda, plemena, rodova i jezika, koji su se obogatili prevozeći i prodajući otrovne laži Skerletne Bludnice.
Poglavlje Kofa i Riba, devetnaesto poglavlje patmoske ‘Apokalipse’, u svom drugom delu opisuje Božiju Bitku, Harmagedon u kome Hrist Kralj, sa Svojim kraljevima-sveštenicima, onima koji su uzjahali Njegovog Belca, ispunili Njegov Zakon (ponajprije Besedu na Gori blaženstva) pobeđuje Zver i lažnog Proroka, razotkriva ih potpuno kao saveznike Laži i Zla.
Dvadeseto poglavlje, poglavlje gospodarskog Reša i Sunca, opisuje vaskrsnuće 12 plemena Novog Izraela, slavno ustajanje pobednika nad silama Tame, onih koji su uzeli udela u Prvom, Hristovom Vaskrsnuću, i koji s Hristom, na Novoj Zemlji, gospodare 1.000 godina, odnosno 12.000 meseci. Pišući na sedmero crkava Male Azije Hrist pobednicima obećava bogate nagrade, sve do toga da mogu sesti na Njegov zemaljski Presto i da mogu jesti od Drveta Života koje je u Božijem Raju. Grčki termin za ‘pobednik’ je A ˝ŻşÉ˝ – ho nikon. Pogledajmo njegovu numeričku vrednost:

O Omikron 70

ť Ni 50
I Jota 10
K Kapa 20
L Omega 800
N Ni 50
____
Svega: 1000

Hristovi pobedonosni vitezovi čine i plodove Božijeg Drveća Života. Za to Drveće, usađeno kraj Izvora Života, kasnije se kaže da svakog meseca donosi dvanaest plodova. Tokom 1.000 godina to iznosi ukupno 144.000 plodova. Posle Zlatne Hiljadugodišnjice, tokom koje će Kraljevstvo Mira moćno vladati na celoj Zemlji, Satana, sunce Ponora Propasti, zakratko se pušta iz Bezdana, i navaljuje na Božiji Grad. Potom, pobeđena Božijom Vatrom, zajedno sa svojim žrtvama, strmoglavljuje se nepovratno u dubine Bezdana, u Ognjeno Jezerom, u plamen Laži koji je sama točila i širila.
Predzadnje poglavlje ‘Otkrivenja po Jovanu’ stoji pod slovom Šin. Naziv Šina pišemo sa tri slova: od Šina, Joda i Nuna. Gledajući niz velikih Tarot arkana, korespodentno nalazimo adute ‘Doba’, ‘Samotnik’ i ‘Smrt’. Dakle mističnu formulu: ‘Vaskrsenje je skriveno u smrti’, ili Hristovim rečima objašnjeno: »Zaista, zaista, kažem vam, ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda.« ('Jovan', 12:24) Iz 'Sefer Jecire' nalazimo da Šin odgovara Elementu Vatri, nebu, godišnjoj vrelini i glavi. Sa Neba silazi Grad Novi Jerusalim, koji je glava, prestonica Nove, Obećane Zemlje, i u Grad Slave ulaze samo Božiji devstvenici, čiste i svete duše, koje su vaskrsle sa Hristom Otkupiteljom, koji su postali stena isklesana iz Velike Stena i izglačana požrtvovanim i Bogu predanim životom.
Završno poglavlje ‘Otkrivenja po Jovanu’ odgovara zadnjem hebrejskom slovu – Tavu. Njegov naziv pišemo od slova Tav i slova Vav – Thav/ThW. U Tarotu to su arkane ‘Svet’ i ‘Prvosveštenik’. Novi Svet, Novu Zemlju nasleđuju gospodarski Božiji sveštenici i kraljevi, koji nose Hristovu zlatnu Svetlost, Božiji Pečat, Božije Ime na čelu. Tavu odgovara planeta Saturn (planeta žetve), sedmični dan subota (šabbath = ‘odmor’) i alhemijski metal olovo. Tako ovo, zadnje poglavlje ‘Otkrivenja’ ukazuje na vreme počivanja u Bogu, na novo Zlatno Doba, na doba onih koji su ‘olovnu’ težinu greha preobrazili u ‘zlato’, u sjaj čistih dela, koji su unutar duše našli Kamen Mudrosti, čija dobra setva je donela i dobru žetvu na njivi života.
Inače nije teško zapaziti da ceo apokaliptički tekst, numerički gledano, ponajprije reprezentuje brojeve tri, četiri, sedam, deset, dvanaest i dvadeset i četiri. Figuriše i broj 3,5: tokom tri i po vremena (1260 dana) lavovska Zver vlada Planetom, i tokom tri i po vremena dva proroka Preobraženja svedoče za Istinu i Dobro. Inače, sa tri i po kružnice mogu se geometrijski predstaviti deset Sefirota. Između treće i četvrte Sefire, u Bezdanu, Stara Zmija ima najviše dostignuće. Iz Bezdana Smrti izlazi vaskrsava i svetski tiranin, svetski despot, jedna od sedam glava Crvene Zveri, Lik Velike Zveri: »Zver pak, koja beše, i koje nema, i sama je osmi, i jedan od sedmorice, te ide u propast.« ('Otkrivenje', 17:11) – Primećujemo da sedam glave Zveri (koji u patronima imaju sedam Satanina kneza, sedam Aždajine glave, nose 10 roga (deset 'savetnika-mudraca' svetske vlade), koji odgovaraju na 10 Sefirota. Dakle, pet glave nose po jedan rog, jedna dva roga i jedna, najmoćnija tri roga. Upravo ta najmoćnija glava Crvene Zveri, vođena samom Satanom, na kraju staroga sveta, tokom 180 dana (apokaliptičkih 'pola Vremena') pojaviće se kao Čovek Bezakonja, Sin Pogibli, veliki Antihrist.
Iz ovih kratkih naznaka i izvođenja možemo nazreti koliko je 'Hristovo Otkrivenje po Jovanu' veličanstvena esoterična knjiga, izuzetno tesno povezana sa simboličko-ukaznim koloritetom 'Knjige Sazdavanja'; možemo videti da je ono zapravo literalni stožer onog što bi mogli nazvati hrišćanski inklinirana Kabala.
Na narednim stranicama dajemo tekst patmoske ‘Apokalipse’, po prevodu Emilijana Čarnića, uz izvesne i mestimične jezičke modifikacije.




POGLAVLJE 1.

Đ – Alef – 1 – Element Vazduh

»On napravi Slovo Alef vladarem u Vazduhu.
Okruni ga.
sastavi sa ostalim Slovima i formira time:
atmosferu u svetu;
vlažnost u godini;
grudi u biću muškom i ženskom. « (SJ, III, 6)

Uvod

1. Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog – da pokaže svojim služiteljima šta ima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom Anđelu posla svome služitelju Jovanu, 2. koji je posvedočio reč Božiju i svedočanstvo Isusa Hrista, sve što je video. 3. Blažen je ko čita i blaženi su koji slušaju reči proroštva i drže što je u njemu napisano, jer je vreme blizu.

Uvodno pismo

4. Jovan na sedam crkava u Aziji: blagodat vam i mir od Onoga Koji Jeste, i Koji Beše i Koji Dolazi, i od sedam Duhova koji su pred Njegovim Prestolom, 5. i od Isusa Hrista, koji je Verni Svedok, Prvenac od mrtvih i Vladar nad zemaljskim kraljevima /= nad kraljevima Nove Zemlje/. Onome koji nas ljubi i koji nas Svojom Krvlju izbavi od naših grehova, 6. i učini nas kraljevstvom, sveštenicima Bogu i Ocu Svome; Njemu Slava i Vlast u sve Vekove, amen. 7. Evo, ide sa Oblacima i gledaće Ga svako oko i oni koji ga probodoše /u bližnjima/, i kukaće za njim sva plemena zemaljska. Da, amen.
8. Ja sam Alfa i Omega, govori Gospod Bog, Koji Jeste i Koji Beše i Koji Dolazi, Svedržitelj. 9. Ja, Jovan, vaš brat i saučesnik u nevolji, i kraljevstvu, i trpljenju u Isusu, obretoh se na ostrvu koje. se zove Patmos – zbog reči Božije i svedočanstva Isusova. 10. U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube, koji govoraše: 11. ‘Zapiši u knjigu što gledaš i pošalji na sedam crkava: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tiatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i u Laodikeju’.

Viđenje Sina Čovečijeg

12. I obazreh se da vidim Glas koji govoraše sa mnom. I kad se obazreh, videh sedam zlatnih svećnjaka 13. i usred svećnjaka Nekoga nalik na Sina Čovečijeg, obučenog u dugu haljinu i opasanog zlatnim pojasom po prsima. 14. Njegova glava i Njegove vlasi behu bele kao bela vuna, kao sneg, i oči Njegove kao plamen vatreni, 15. i noge Njegove kao u peći zažareni metal, i glas Njegov kao huka mnogih voda. 16. U svojoj desnoj ruci imao je sedam zvezda, i iz Njegovih usta izlažaše mač oštar s obe strane, i Njegovo lice beše kao što sunce sija u svojoj sili.
17. I kad ga videh, padoh pred Njegove noge kao mrtav; i stavi Svoju desnicu na me govoreći: ne boj se; ja sam Prvi i Poslednji 18. i Živi, i bejah mrtav, i vidi živ sam u sve Vekove, i imam ključeve od Smrti i od Hada. 19. Napiši, dakle, što si video, i što jeste i što će biti posle toga. 20 Tajna sedam zvezda, koje si video na Mojoj desnici, i sedam zlatnih svećnjaka: sedam zvezda su anđeli /= episkopi, nadglednici/ sedam crkava, i sedam svećnjaka su sedam crkava.

POGLAVLJE 2.

Ń – Bet – 2 – Merkur – Sreda – Živa

»On napravi Slovo Bet vladarem u Mudrosti.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Merkur u svetu;
sredu u sedmici;
levu nosnicu u biću muškom i ženskom.« (IV. 8)


Pismo crkvi u Efesu

1. Anđelu crkve u Efesu napiši: ovo govori onaj što drži sedam zvezda u svojoj desnici, što hodi sred sedam zlatnih svećnjaka: 2. znam tvoja dela, i tvoj trud, i tvoju strpljivost, i da ne možeš da snosiš zle ljude, i iskušao si one koji govore da su apostoli a nisu, i našao si da su lažljivci; 3. i imaš strpljivosti, i podneo si za Moje Ime, i nisi sustao. 4. Ali imam nešto protiv tebe, što si ostavio svoju prvu ljubav. 5. Sećaj se, dakle, odakle si pao i pokaj se i čini prva svoja dela; inače ću ti doći i ukloniti tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ. 6. Nego ovo imaš: mrziš dela Nikolaita – koja i ja mrzim.
7. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću da jede od Drveta Života koje je u Božijem Raju.

Pismo crkvi u Smirni

8. I Anđelu crkve u Smirni napiši: ovo govori Prvi i Poslednji, Koji bi mrtav i ožive: 9. znam tvoju nevolju i tvoje siromaštvo, ali ti si bogat, znam i hulu onih koji govore da su Judejci, a nisu, nego satanska sinagoga. 10. Ne boj se ničega što ćeš imati da trpiš. Vidi, Đavo će neke od vas baciti u tamnicu da budete podvrgnuti iskušavanju, i imaćete nevolju deset dana. Budi veran do smrti /u Gospodu/ pa ću ti dati venac života.
11. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje – tome Druga Smrt neće nauditi.

Pismo crkvi u Pergamu

12. I Anđelu crkve u Pergamu napiši: ovo govori onaj koji ima oštri mač sa dve oštrice: 13. znam gde obitavaš, gde je satanin Presto. I držiš Moje Ime, i nisi se odrekao vere u Mene ni u dane kada je Moj verni svedok Antipa ubijen kod vas – gde Satana obitava. 14. Ali imam nešto malo protiv tebe: imaš onde takvih koji drže nauku Balaama, koji je poučavao Balaka da baci sablazan pred sinove Izrailjeve, da jedu meso žrtvovano idolima i da se odaju bludu. 15. Tako i ti imaš one koji na isti način drže nauku Nikolaita. 16. Pokaj se, dakle, inače ću ti ubrzo doći i zaratiću sa njima mačem Svojih usta.
17. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama: onome koji pobeđuje daću od skrivene mane, daću mu i beo kamen i na kamenu napisano novo ime, koje ne zna niko sem onoga koji ga prima.

Pismo crkvi u Tijatiri

18. I Anđelu crkve u Tijatiri napiši: ovo Govori Sin Božiji koji ima oči kao vatreni plamen, a noge su mu kao sjajni metal /= vatreni bakar/. 19. Znam tvoja dela, i tvoju ljubav, i veru, i službu, i tvoju strpljivost, i tvoja poslednja dela kojih ima više nego onih prvih. 20. Ali imam nešto protiv tebe, što dopuštaš ženi Jezabeli, koja za sebe govori da je proročica, te uči i dovodi u zabludu Moje služitelje – da bludniče i da jedu meso žrtvovano idolima. 21. I dadoh joj vremena da se pokaje, ali ona neće da se pokaje za svoje bludničenje. 22. Vidi, baciću je na bolesničku postelju, i s njom one koji bludniče s njom, u veliku nevolju, ako se ne pokaju za svoja dela. 23. I pobiću joj /Mačem ustiju Svojih/ decu, pa će sve crkve znati da sam Ja taj koji ispituje bubrege i srca, i daću vam svakom po delima vašim. 24. A vama ostalima u Tijatiri, koji god nemaju ove nauke, koji – kao što govore – ne poznaše satanske dubine, govorim: ne namećem vam drugo breme; 25. samo čvrsto držite ono što imate, dok Ja ne dođem.
26. I onome koji pobeđuje i drži Moja dela do kraja, tome ću dati vlast nad mnogobošcima, 27. i biće im pastir sa gvozdenom palicom, kao što se razbija zemljano posuđe, 28. kao što sam i ja primio od Svoga Oca, i daću mu zvezdu Danicu. 29. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

POGLAVLJE 3.

Ň – Gimel – 3 – Mesec – Ponedeljak – Srebro

»On napravi Slovo Gimel vladarem u Bogastvu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz Njega;
Mesec u svetu;
ponedeljak u sedmici;
levo oko u biću muškom i ženskom.« (SJ, IV, 9)

Pismo crkvi u Sardu

1. I Anđelu crkve u Sardu napiši: ovo govori onaj što ima sedam Božijih Duhova i sedam zvezda: znam tvoja dela, imaš ime da si živ, a mrtav si. 2. Probudi se i učvrsti ostalo što beše na umoru; jer nisam našao tvoja dela kao savršena pred Bogom svojim. 3. Sećaj se, dakle, kako si primio i čuo, pa drži i pokaj se. Ako li se, dakle, ne probudiš, doći ću kao lupež i nećeš nikako saznati u koji čas ću doći na tebe. 4. Ali imaš malo imena u Sardu, koja ne opoganiše svoje haljine, ti će hoditi sa mnom u belim haljinama, jer su dostojni.
5. Koji pobeđuje obući će se tako u bele haljine i neću izbrisati Njegovo ime iz knjige života, te ću priznati Njegovo ime pred svojim Ocem i pred Njegovim Anđelima. 6. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

Pismo crkvi u Filadelfiji

7. I Anđelu crkve u Filadelfiji napiši: ovo govori Sveti, Istiniti, koji ima Davidov ključ, koji otvara i niko ne zatvara, i koji zatvara a niko ne otvara: 8. znam tvoja dela. Vidi, učinio sam da su pred tobom otvorena vrata koja niko ne može da zatvori; jer ti imaš malo moći, pa ipak si sačuvao Moju reč i nisi se odrekao Moga imena. Vidi, dajem ti neke iz sinagoge satanine, koji za sebe govore da su Judejci, a nisu to nego lažu. Vidi, učiniću da oni dođu i da /Mi/ se poklone pred tvojim nogama, i da saznaju da sam te zavoleo. 10. Zato što si sačuvao Moju reč o strpljivosti, i ja ću sačuvati tebe od časa iskušenja, koji će doći na sav svet, da iskuša one što stanuju na zemlji. 11. Dolazim brzo; drži što imaš, da niko ne uzme tvoj venac.
12. Onoga koji pobeđuje učiniću stubom u hramu Svoga Boga i neće više izići napolje, pa ću na njemu napisati ime Svoga Boga i ime grada Moga Boga, Novog Jerusalima koji silazi sa neba od Moga Boga, i Moje novo ime. 13. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

Pismo crkvi u Laodikeji

14. I Anđelu crkve u Laodikeji napiši: ovo govori Amen, Verni i Istiniti Svedok, Početak stvorenja Božijeg: 15. znam tvoja dela, da nisi ni hladan ni vruć. Kamo sreće da si hladan ili vruć. 16. Ovako, zato što si mlak i nisi ni vruć ni hladan, izbljuvaću te iz Svojih usta. 17. Zato što govoriš: bogat sam i obogatio sam se i ništa mi ne treba, a ne znaš da si bedan, i kukavan, i siromašan, i slep, i go. 18. Savetujem ti da kupiš od Mene zlata žeženog u ognju – da se obogatiš, i bele haljine – da se obučeš i da se ne pokaže sramota tvoje golotinje, i masti – da pomažeš svoje oči, da vidiš. 19. Ja karam i kažnjavam sve koje volim; budi, dakle, revnostan i pokaj se. 20 Vidi, stojim na vratima i kucam; ako ko čuje Moj glas i otvori vrata, ućiću k njemu i ješću s njim – i on sa Mnom.
21. Onome koji pobeđuje daću da sedne sa Mnom na Moj Presto, kao što i Ja pobedih i sedoh sa Svojim Ocem na Njegov Presto.
22. Ko ima uho neka čuje šta Duh govori crkvama.

POGLAVLJE 4.

Ó – Dalet – 4 – Venera – Petak – Bakar

»On napravi Slovo Dalet vladarem u Rađanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Veneru u svetu;
petak u sedmici;
levo uho u biću muškom i ženskom.« (SJ, IV, 10)


Vizija Božanskog Veličanstva

1. Potom videh, i gle, na nebu otvorena vrata i prvi glas koji čuh kako kao truba govori sa mnom, reče: popni se ovamo i pokazaću ti šta ima da se zbude posle ovoga. 2. Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajaše Presto, a na Prestolu seđaše Neko, 3. i Taj što seđaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo Prestola beše duga na izgled kao smaragd.
4. I okolo Prestola behu dvadeset i četiri Prestola, a na Prestolima videh dvadeset i četiri Starešine kako sede, obučeni u bele haljine, a na svojim glavama imahu zlatne krune. 5. I od Prestola izlažahu Munje, i Glasovi, i Gromovi; a sedam vatrenih buktinja gorelo je pred Prestolom; to su sedam Božijih Duhova. 6. I pred Prestolom beše kao stakleno more slično kristalu; a sred Prestola i oko Pestola četiri Živa Bića puna očiju spreda i sastrag. 7. I prvo Živo Biće beše kao lav, a drugo Živo Biće kao junac, treće pak Živo Biće imaše lice kao lice čoveka, i četvrto Živo Biće beše kao orao koji leti. 8. I svako od četiri Živa Bića imaše po šest krila, naokolo i iznutra punih očiju; i nemaju počinka ni Danju ni Noću govoreći: »Svet, svet, svet je Gospod Bog, Svedržitelj, Koji Beše i Koji Jeste i Koji Dolazi«.
9. I kad Živa Bića dadoše Slavu, i Čast, i Zahvalnost Onome što sedi na Prestolu, koji živi u sve Vekove, 10. padoše dvadeset i četiri Starešine pred Onim što sedi na Prestolu, pa se pokloniše Onome što živi u sve Vekove, te metnuše svoje krune pred Presto govoreći: 11. dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš Slavu, i Čast, i Silu, jer Ti si stvorio sve i Tvojom voljom sve beše, i sve bi stvoreno.

POGLAVLJE 5.

Ô – He – 5 – Ovan

»On učini Slovo He vladarem u Govoru.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Ovna u Zodijaku;
Nisan u godini;
jetru u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 4)

Zapečaćena knjiga i Jagnje

1. I videh u desnici Onoga što seđaše na Prestolu knjigu, ispisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata. 2. I videh jakog Anđela kako objavljuje snažnim glasom: ko je dostojan da otvori Knjigu i da otpečati njene pečate? 3. I niko ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom, nije Mogao da otvori tu knjigu niti da zagleda u nju. 4. A ja sam mnogo plakao što se ne nađe niko dostojan da otvori Knjigu niti da zagleda u nju. 5. I jedan od Starešina reče mi: ne plači; vidi, pobedio je Lav iz Judina plemena, izdanak iz korena Davidova, pa može da otvori Knjigu i njenih sedam pečata.
6. I videh sred Prestola i četiri Živa Bića i sred Starešina Jagnje gde stoji kao zaklano, sa sedam rogova i sedam očiju, to su sedam Božijih Duhova poslanih po svoj zemlji. 7. I dođe te uze Knjigu iz desnice Onoga što sedi na Prestolu. 8. I kad uze Knjigu, četiri Živa Bića i dvadeset i četiri Starešine padoše pred Jagnjetom, i svako je imao kitaru i zlatne Zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. 9. I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš Knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što si svojom Krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena, i jezika, i naroda, i roda, 10. i učinio ih Bogu našemu Kraljevstvom i sveštenicima, i oni će kraljevati na zemlji. 11. I videh i čuh glas mnogih Anđela oko Prestola, i Živih Bića, i Starešina, i njihov broj beše mirijade mirijada i hiljade hiljada, 12. koji govorahu snažnim glasom: Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi Silu, i Bogatstvo, i Mudrost, i Moć, i Čast, i Slavu, i Blagoslov.
13. I svako stvorenje koje je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i na moru, i sve što je u njima, čuh kako govore: Blagoslov, i Čast, i Slava, i Sila u sve vekove Onome što sedi na Prestolu i Jagnjetu.
14. A četiri Živa Bića govorahu: Amen; i Starešine padoše i pokloniše se.

POGLAVLJE 6.

Ő – Vav – 6 – Bik

»On učini Slovo Vav vladarem u Razmišljanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostali Slovima i napravi iz njega:
Bika u Zodijaku;
Ijar u godini;
slezenu u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 5)

Otvaranje sedam pečata

1. I videh kad Jagnje otvori jedan od sedam pečata i čuh jedno od četiri Živa Bića kako gromoglasno govori: Dođi. 2. I videh, i gle, beo konj, a onaj što seđaše na njemu imaše streljački luk, i dade mu se venac, pa iziđe pobeđujući i da pobedi.
3. I kad otvori drugi pečat, čuh drugo Živo Biće gde govori: Dođi. 4. I iziđe drugi, riđi konj, a onome što seđaše na njemu dade se da uzme mir sa zemlje pa da ljudi kolju jedan drugoga, i dade mu se veliki mač.
5. I kad otvori treći pečat, čuh Treće Živo biće gde govori: Dođi. I videh, i gle, vrani konj, a onaj što seđaše na njemu imaše vagu u svojoj ruci. 6. I čuh kao da glas između četiri Živa Bića govori: merica pšenice za dinar i tri merice ječma za dinar; a ulju i vinu nemoj da naškodiš.
7. I kad otvori četvrti pečat, čuh glas četvrtog Živog Bića gde govori: dođi. 8. I videh, i gle, zelenkast konj, a onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i Had iđaše za njim; i dade im se vlast nad četvrtinom zemlje, da ubijaju mačem, i i glađu, i kugom, i zverinjem zemaljskim.
9. I kad otvori peti pečat, videh pod žrtvenikom duše zaklanih zbog Božije reči i zbog svedočanstva koje imahu. 10. I povikaše snažnim glasom govoreći: Dokle, Sveti i Istiniti Gospodaru, nećeš suditi i osvetiti našu krv na onima što stanuju na zemlji? – 11. I svakom od njih beše dana bela haljina, i bi im rečeno da počinu još malo vremena, dok se ne navrši broj njihovih saslužitelja i njihove braće, koji ima da budu pobijeni kao i oni.
12. I videh kad otvori šesti pečat, i bi veliki zemljotres, i sunce pocrne kao vreća od kostreti, a sav mesec posta kao krv, 13. i zvezde nebeske popadaše na zemlju kao što smokva odbacuje svoje nedozrele plodove, kad je ljulja jak vetar, 14. i nebo se izmače kao knjiga kad se smota, a svaka gora i svako ostrvo bi pokrenuto sa Svoga Mesta. 15. I kraljevi zemaljski, i velikaši, i vojvode, i bogataši, i silni, i svaki rob i svaki slobodnjak, posakrivaše se po pećinama i po gorskim stenama. 16. I govorahu gorama i stenama: Padnite na nas i sakrite nas od lica onoga što sedi na Prestolu i od Gneva Jagnjetova, 17. jer dođe veliki Dan Gneva Njihova, i ko može da se održi?

POGLAVLJE 7

Ö – Zajin – 7 – Blizanci

»On učini Slovo Zajin vladarem u Hodu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Blizance u Zodijaku;
Sivan u godini;
žuč u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 6)

144. 000 Izraelaca

1. Potom videh četiri Anđela gde stoje na četiri ugla zemlje i drže četiri zemaljska vetra, da ne duva vetar na zemlju, ni na more, ni na ikakvo drvo. 2. I videh drugog Anđela koji se podiže od istoka sunca i koji ima pečat Boga živoga, te povika snažnim glasom četirma Anđelima kojima bi dano da naude zemlji i moru, 3. govoreći: ne udite zemlji, ni moru, ni drveću, dok služitelje Boga našega ne zapečatimo na čelima njihovim. 4. I čuh broj zapečaćenih: sto četrdeset i četiri hiljade zapečaćenih od svih plemena sinova Izraelovih: 5. od plemena Judina dvanaest hiljada zapečaćenih, od plemena Rubenova dvanaest hiljada, od plemena Gadova dvanaest hiljada, 6. od plemena Aserova dvanaest hiljada, od plemena Neftalimova dvapaest hiljada, od plemena Manasijina dvanaest hiljada, 7. od plemena Simeonova dvanaest hiljada, od plemena Levijeva dvanaest hiljada, od plemena Isaharova dvanaest hiljada, 8. od plemena Zabulonova dvanaest hiljada, od plemena Josipova dvanaest hiljada, od plemena Benijaminova dvanaest hiljada zapečaćenih.

Veliki narod

9. Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije Mogao izbrojati, od svakog roda, i plemena, i naroda, i jezika, gde stoje pred Prestolom i pred Jagnjetom, obučeni u bele haljine sa palmama u rukama svojim. 10. I vikahu snažnim glasom govoreći: Spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na Prestolu, i Jagnjetu.
11. I svi Anđeli stajahu oko Prestola i Starešina i četiri Živa Bića, i padoše na svoja lica pred Prestolom i pokloniše se Bogu 12. govoreći: Amen, Blagoslov, i Slava, i Mudrost, i Zahvalnost, i Čast, i Sila, i Snaga Bogu našemu u sve Vekove. Amen.
13. I prozbori jedan od Starešina govoreći mi: ko su i odakle dođoše ovi obučeni u bele haljine? 14. A ja sam mu kazao: Gospodine moj, ti znaš. – I reče mi: Ovo su oni što dolaze od velike nevolje, koji opraše svoje hanjine i ubeliše ih u Jagnjetovoj Krvi. 15. Zato su pred Božijim Prestolom, te Mu služe dan i noć u Njegovom hramu, a Onaj što sedi na Prestolu prebivaće nad njima. 16. Oni neće nikad više gladovati, ni žedneti, niti će ih sunce peći niti kakva žega, 17. jer će Jagnje, koje je nasred Prestola, biti njihov pastir i vodiće ih na izvore žive vode; a Bog će otrti svaku suzu sa njihovih očiju.

POGLAVLJE 8.

× – Het – 8 – Rak

»On učini slovo Het vladarem u Gledanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Raka u Zodijaku;
Tamuz u godini;
želudac u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 7)

Sedam Truba

1. I kad otvori sedmi pečat, nasta tišina na nebu oko pola časa. 2. I videh sedam Anđela koji stoje pred Bogom, i dade im se sedam truba. 3. I dođe drugi Anđeo sa zlatnom kadionicom pa stade kod žrtvenika, i dade mu se mnogo tamjana – da ga za molitve svih svetih prinese na zlatni žrtvenik pred Prestolom. 4. I podiže se pred Bogom iz Anđelove ruke dim od tamjana za molitve svetih. 5. I uze anđeo kadionicu pa je napuni vatrom sa žrtvenika i baci je na zemlju; i nastaše gromovi, i grmljavine, i munje, i zemljotres. 6. A sedam Anđela, koji imahu sedam truba, spremiše se da zatrube.
7. I prvi zatrubi: te nasta grad i vatra pomešana s krvlju, i to bi bačeno na zemlju; i trećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore, i sva zelena trava izgore.
8. I drugi anđeo zatrubi: i kao velika gora, vatrom zažarena, bi bačena u more; i trećina mora posta krv, 9. te pomre trećina živih stvorenja u moru, propade i trećina lađa.
10. I treći anđeo zatrubi: i pade sa neba velika zvezda goreći kao buktinja, te pade na trećinu reka i na izvore voda. 11. A ime zvezde glasi: Pelen. I trećina voda posta pelen i mnogi ljudi pomreše od voda, jer behu zagorčane.
12. I četvrti anđeo zatrubi: i bi udarena trećina sunca, i trećina meseca, i trećina zvezda, da se pomrači njihova trećina i da trećina dana ne svetli, a isto tako i noći.
13. I videh i čuh jednog orla gde leti posred neba govoreći snažnim glasom: Teško, teško, teško onima što stanuju na zemlji od ostalih glasova truba trojice Anđela, koji će zatrubiti.

POGLAVLJE 9.

Ř – Tet – 9 – Lav

»On učini Slovo Tet vladarem u Slušanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Lava u Zodijaku;
Av u godini;
desni bubreg u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 8)

Prvo Zlo

1. I peti Anđeo zatrubi: i videh zvezdu koja je sa neba pala na zemlju, i dade joj se ključ od ždrela Bezdana. 2. I otvori ždrelo Bezdana, te se podiže dim iz ždrela kao dim velike peći, a sunce i vazduh behu pomračeni od dima iz ždrela. 3. I iz dima iziđoše skakavci na zemlju, pa im se dade moć kakvu imaju zemaljske skorpije. 4. I bi im rečeno da ne ude travi zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, niti ikakvom drvetu, nego samo ljudima koji nemaju Božijeg pečata na svojim čelima. 5. I dade im se moć ne da ih ubijaju, nego da ih kinje pet meseci; i njihovo kinjenje beše kao kinjenje skorpije – kad ubode čoveka. 6. A u one dane ljudi će tražiti smrt i neće je naći, i želeće da umru, i smrt će bežati od njih.
7. A prilike, koje se kao skakavci pojaviše, behu slične konjima pripremljenim za boj, a na njihovim glavama behu venci slični zlatu, lica im pak behu kao ljudska lica. 8. I imahu vlasi kao ženska kosa, a zubi im behu kao u lavova, 9. imahu i oklope kao gvozdene oklope, a šum njihovih krila beše kao tutnjava kola sa mnogim konjima koji trče u boj. 10. I imahu repove i žalce kao u skorpija, a u njihovim repovima beše njihova moć da naude ljudima pet meseci. 11. Oni imaju nad sobom kralja, Anđela Bezdana, kome je ime na jevrejskom jeziku Abadon, a na grčkom se zove Apolion. 12. Jedno Zlo prođe; vidi, idu još dva Zla za ovim.

Drugo Zlo

13. I šesti anđeo zatrubi: i čuh jedan glas od četiri roglja zlatnog Žrtvenika pred Bogom, 14. gde govori šestom Anđelu koji imaše trubu: odreši četiri Anđela koji su svezani na velikoj reci Eufratu. 15. I behu odrešena četiri Anđela, pripremljena za čas, i dan, i mesec, i godinu, da pobiju trećinu ljudi. 16. A broj te vojske beše dve stotine miliona konjanika, čuh njihov broj.
17. I u tom viđenju ovako videh konje i one što seđahu na njima: imali su vatrene, i plavetne i žuto, obojene oklope, a konjske glave behu kao glave lavova, i iz njihovih usta izlažaše vatra, i dim, i sumpor. 18. Od ove tri nedaće pogibe trećina ljudi, od vatre, i dima, i sumpora što izlažaše iz njihovih usta. 19. Jer sila tih konja beše u njihovim ustima i njihovim repovima: njihovi repovi su, naime, slični zmijama, imaju glave i njima ude.
20 Ostali pak ljudi, koji ne pogiboše od ovih nedaća, ne pokajaše se za dela svojih ruku – da se ne klanjaju demonima i zlatnim, i srebrnim, i bronzanim, i kamenim, i drvenim idolima, koji ne mogu ni gledati, ni slušati, ni hodati. 21. I ne pokajaše se za svoja ubistva, ni za svoja vračanja, ni za svoje bludničenje, ni za svoje krađe.

POGLAVLJE 10.

Ů – Jod – 10 – Devica

»On učini Slovo Jod vladarem u Radu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega:
Devicu u Zodijaku,
Helul u godini;
levi bubreg u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 9)

Anđeo sa knjižicom

1. I videh drugog jakog Anđela kako silazi sa neba, obučena oblakom, i duga beše na njegovoj glavi, a lice njegovo beše kao sunce, i noge Njegove kao vatreni stubovi, 2. i imaše u svojoj ruci otvorenu knjižicu. I stavi svoju desnu nogu na more, a levu na zemlju, 3. te povika veoma glasno, kao lav kad riče. A kad povika, progovoriše sedam Gromova svojim glasovima. 4. I kad progovoriše sedam Gromova, nameravao sam da pišem; tada čuh glas sa neba koji govoraše: Zapečati što rekoše sedam Gromova i to ne piši.
5. I anđeo, koga videh gde stoji na moru i na zemlji, podiže svoju desnu ruku prema nebu 6. i zakle se Onim što živi u sve Vekove, koji je stvorio nebo i što je na njemu, i zemlju i što je na njoj, i more i što je u njemu: da vremena neće više biti, 7. nego će se u dane glasa sedmoga Anđela, kad on bude zatrubio, svršiti tajna Božija, kao što je objavio svojim služiteljima, prorocima.
8. I glas koji čuh sa neba opet progovori sa mnom i reče: Idi, uzmi otvorenu knjigu u ruci Anđela koji stoji na moru i na zemlji. 9. I odoh Anđelu i rekoh mu da mi da knjižicu. I reče mi: Uzmi i pojedi je, i zagorčaće ti stomak, ali u ustima tvojim biće slatka kao med. – 10. I uzeh knjižicu iz Anđelove ruke i pojedoh je, i beše u Mojim ustima slatka kao med. A kad je pojedoh, zagorča mi stomak. 11. I rekoše mi: Treba ponovo da prorokuješ pred mnogim narodima, i rodovima, i jezicima, i kraljevima.

POGLAVLJE 11.

Ű – Kaf – 20 – Jupiter – Četvrtak – Kalaj

»On učini Slovo Kaf vladarem u Životu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Jupiter u svetu;
četvrtak u sedmici;
desno uho u biću muškom i ženskom.« (SJ, IV, 11)

Dva svedoka Preobraženja

1. I dade mi se trska slična štapu, s ovim rečima: Ustani i izmeri Hram Božiji i Žrtvenik, i one što se u njemu Bogu mole. 2. A spoljašnje dvorište Hrama ostavi na miru i ne meri ga, jer je dano mnogobošcima, i oni će gaziti Sveti Grad četrdeset i dva meseca. 3. I daću dvojici Svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovati hiljadu dvesta i šezdeset dana. 4. Ovi su dve masline i dva svećnjaka što stoje pred Gospodom zemlje. 5. I ako ko hoće da im naudi, vatra izlazi iz njihovih usta i proždire njihove neprijatelje. I ako ko zaželi da im naudi, mora ovako da bude ubijen. 6. Ovi imaju vlast da zatvore nebo – da ne pada kiša u dane njihovog prorokovanja, i imaju vlast nad vodama – da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom nedaćom – koliko god puta zažele.
7. I kad svrše svoje svedočanstvo, Zver koja izlazi iz bezdana ratovaće protiv njih, i pobediće ih, i ubiće ih. 8. I njihova telesa ležaće na ulici velikog grada, koji se u duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet. 9. I ljudi od naroda, i plemena, i jezika, i roda gledaće njihova telesa tri i po dana, i neće dozvoliti da njihova telesa polože u grob. 10. I koji stanuju na zemlji radovaće se za njih, i veseliće se, i slaće darove jedan drugome, zato što su ova dva proroka namučili stanovnike zemlje. 11. I posle tri i po dana uđe u njih Duh Života od Boga, pa stadoše na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih gledahu. 12. I čuše snažan glas sa neba koji im je govorio: Popnite se ovamo. – I popeše se na nebo u oblaku, i videše ih neprijatelji njihovi.
13. A u taj čas bi veliki zemljotres, te pade deseti deo Grada, i zemljotres pobi sedam hiljada osoba, a ostali se uplašiše i dadoše slavu Bogu Nebeskom.
14. Drugo Zlo prođe, vidi, treće Zlo dolazi brzo.

Treće Zlo

15. I sedmi Anđeo zatrubi: i odjeknuše snažni glasovi na nebu govoreći: Vladavina nad svetom pripade Gospodu našem i Njegovom Mesiji, i vladaće u sve Vekove.
16. I dvadeset i četiri Starešine, koji sede pred Bogom na svojim Prestolima, padoše na svoja lica i pokloniše se Bogu, 17. govoreći: Zahvaljujemo ti, Gospode Bože Svedržitelju, Koji Jesi i Koji si Bio, što si uzeo Svoju veliku silu i zakraljio se. 18. I narodi se razgneviše, i dođe Gnev Tvoj i vreme mrtvih – da im se sudi, i da se da nagrada Tvojim služiteljima, prorocima i svetima, i onima koji se boje Tvoga Imena, malima i velikima, da upropastiš one koji su zemlju upropašćavali.
19. I otvori se Hram Božiji na Nebu i pokaza se Kovčeg Njegovog Saveza u Njegovom Hramu, i nastaše munje, i grmljavine, i gromovi, i zemljotres, i grad veliki.

POGLAVLJE 12.

Ü – Lamed – 30 – Vaga

»On učini Slovo Lamed vladarem u Kopulaciji.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Vagu u Zodijaku;
Tišri u godini;
anus u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 10)

Žena i Aždaja

1. I pokaza se veliki znak na nebu: /apostolska/ Žena obučena u sunce i mesec pod njenim nogama, a na glavi joj venac od dvanaest zvezda, 2. i beše trudna, i vikaše od porođajnih bolova i muka. 3. I pokaza se drugi znak na nebu, i vidi: velika Aždaja, crvena kao vatra, sa sedam glava i deset rogova, a na njenim glavama sedam kruna. 4. I njen rep povuče trećinu nebeskih zvezda, te ih baci na zemlju. I Aždaja je stajala pred Ženom koja je imala da rodi, da joj proždere Dete /= 144.000 prvootkupljenika/ – kad rodi. 5. I rodi muško dete, sina, koji će svima narodima biti pastir sa gvozdenom palicom. I njeno dete bi uzeto k Bogu i Njegovom Prestolu. 6. A Žena uteče u pustinju gde je imala mesto koje joj je Bog pripremio, da je onde hrane hiljadu dvesta i šezdeset dana.
7. I nasta rat na nebu; Mihael sa svojim anđelima zarati na Aždaju. I Aždaja i njeni anđeli zaratiše, 8. ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. 9. I bi zbačena velika Aždaja, Stara Zmija, zvana Đavo i Satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom. 10. I čuh snažan glas na nebu kako govori: Sad nasta Spasenje, i Sila, i Kraljevstvo Boga našega, i Vlast Njegovog Mesije, jer je zbačen tužitelj naše braće koji ih optuživaše pred našim Bogom Dan i Noć. 11. I oni ga pobediše Jagnjetovom Krvlju i rečju svoga svedočanstva, i ne zavoleše svoj život – sve do smrti. 12. Zato se veselite nebesa i vi koji boravite na njima. Teško zemlji i moru, jer Đavo siđe k vama s velikim gnevom znajući da ima malo vremena.
13. I kad Aždaja vide da je zbačena na zemlju, poče goniti Ženu koja rodi muško dete. 14. Ženi pak dadoše dva krila velikog orla – da leti u pustinju na svoje mesto, gde će se hraniti jedno vreme, i dva vremena, i po vremena, daleko od Zmije. 15. A Zmija izbaci za Ženom iz svojih usta vodu kao reku, da je reka odnese. 16. No zemlja pomože Ženi, pa otvori zemlja svoja usta i popi reku koju izbaci Aždaja iz svojih usta. 17. I razgnevi se Aždaja na Ženu, te ode da zarati na ostalo njeno potomstvo, na one koji drže Božije zapovesti i imaju svedočanstvo Isusovo.
18. A ja stadoh na peščanu morsku obalu.

POGLAVLJE 13.

Ţ – Mem – 40 – Voda

»On napravi Slovo Mem vladarem u Vodi.
Okruni ga.
sastavi sa ostalim Slovima i formira time:
zemlju u svetu;
hladnoću u godini;
trbuh u biću muškom i ženskom.« (SJ, III, 7)

Dve zveri

1. I videh Zver kako izlazi iz mora, koja je imala deset rogova i sedam glava, a na njenim rogovima deset kruna i na njenim glavama bogohulna imena. 2. I Zver koju videh beše kao panter, i noge joj behu kao u medveda, a usta joj kao u lava. I Aždaja joj dade svoju moć, i svoj presto, i veliku vlast. 3. I videh jednu od njenih glava kao da je ranjena na smrt, ali njena smrtna rana bi izlečena. I zadivi se sva zemlja i pođe za Zveri, 4. i pokloniše se Aždaji što dade vlast toj Zveri, pokloniše se i Zveri govoreći: Ko je ravan Zveri i ko može ratovati s njom? 5. I dadoše joj se usta koja govore velike reči i hule, i dade joj se vlast da tako radi četrdeset i dva meseca. 6. I otvori svoja usta da huli na Boga, da pohuli na Njegovo Ime i na Njegov Šator, na one koji imaju svoj šator na Nebu. 7. I dade joj se da zarati na svete i da ih ‘pobedi’, i dade joj se vlast nad svakim plemenom, i narodom, i jezikom, i rodom. 8. I klanjaće joj se svi koji stanuju na zemlji, čije ime nije upisano u Životnoj Knjizi Jagnjeta koje je zaklano od osnovanja Sveta.
9. Ako ko ima uho neka čuje. 10. Ko u ropstvo vodi i sam će u ropstvo otići; ko bude mačem ubijao, mora i sam od Mača da pogine. Ovde je istrajnost i vera svetih.
11. I videh drugu Zver kako izlazi iz zemlje, i imala je dva roga kao u jagnjeta, i govoraše kao Aždaja. 12. I ona je izvršavala vlast prve zveri pred njom i učinila da se zemlja i njeni stanovnici klanjaju prvoj Zveri, čija je smrtna rana zalečena. 13. I ona činjaše velika čudesa, tako da i vatru s neba spusti na zemlju pred ljudima. 14. Ona je zavodila stanovnike zemlje čudesima koja su joj bila dana da ih čini pred Zverju, govoreći stanovnicima zemlje da načine lik Zveri, koja je imala ranu od mača i ostala živa. 15. I dade joj se da oživi lik Zveri i da lik Zveri progovori, te da učini da budu pobijeni svi koji se ne poklone liku te Zveri. 16. I učini da svi, mali i veliki, bogati i siromašni, slobodni i robovi, načine sebi žig na svojoj desnoj ruci ili na svom čelu, 17. da niko ne može ni kupi ti ni prodati sem onoga ko ima žig, ime Zveri ili broj njenoga imena.
18. Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj Zveri; jer je čovekov broj. A njen je broj šesto šezdeset i šest.

POGLAVLJE 14.

ŕ – Nun – 50 – Skorpija

»On učini Slovo Nun vladarem u Mirisanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Skorpiju u Zodijaku;
Marhešvan u godini;
jednjak u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 11)

Jagnje i izabranici

1. I videh, i vidi, Jagnje stajaše na Sionskoj gori, a s njim njih sto četrdeset i četiri hiljade koji su imali Njegovo Ime i Ime Njegovoga Oca napisano na čelima svojim. 2. I čuh glas sa neba kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakog groma, a glas koji čuh beše kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. 3. I pevahu novu pesmu pred Prestolom i pred četiri Živa Bića i pred Starešinama, i niko nije mogao da nauči tu pesmu sem onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje. 4. To su ti što se ne okaljaše ženama /Babilona Velikog/; to su, naime, devstvenici. Oni idu za Jagnjetom kuda ono ide. Ovi su iskupljeni kao prvenci od ljudi Bogu i Jagnjetu, 5. i laž se ne nađe u njihovim ustima; neporočni su.

Nagoveštaj Suda

6. I videh drugog Anđela kako leti posred neba imajući večito evanđelje – da ga objavi stanovnicima zemlje, i svakom rodu, i svakom plemenu, i jeziku, i narodu, 7. i govoraše snažnim glasom: Bojte se Boga i odajte mu Slavu, jer dođe čas Njegovoga Suda, i poklonite se Tvorcu neba, i zemlje, i mora, i vodenih izvora.
8. I jedan drugi Anđeo dođe za njim govoreći: Pade, pade veliki Babilon, koji je strasnim vinom Svoga razvrata napojio sve narode.
9. I jedan treći Anđeo dođe za njima govoreći snažnim glasom: Ako se ko klanja Zveri i njenom Liku, i prima žig na svoje čelo i na svoju ruku, 10. i sam će piti od vina Gneva Božijeg, koje je nepomešano utočeno u čašu Njegovoga Gneva, pa će biti mučen u vatri i sumporu pred svetim Anđelima i pred Jagnjetom. 11. I dim njihovoga mučenja dizaće se u sve Vekove, i neće imati pokoja Danju ni Noću oni koji se klanjaju Zveri i njenom Liku, i ko prima žig njenoga imena. 12. Ovde je istrajnost svetih koji drže Božije zapovesti i veru u Isusa.
13. I čuh glas kako mi govori sa Neba: Napiši: blaženi su mrtvi koji odsad umiru u Gospodu. Da, govori Duh, da počinu od Svojih trudova; jer dela njihova idu za njima.
14. I videh, i vidi, beli oblak, a na oblaku seđaše Neko sličan Sinu Čovečijem, sa zlatnim vencem na glavi i oštrim srpom u ruci. 15. I jedan drugi Anđeo iziđe iz Hrama vičući snažnim glasom onome što sećaše na oblaku: Pošalji svoj srp i požanji, jer dođe vreme da se požanje, jer se osuši zemaljska žetva. 16. I Onaj što seđaše na oblaku baci svoj srp na zemlju i zemlja bi požnjevena.
17. I jedan drugi Anđeo iziđe iz hrama što je na Nebu, i on imaše oštar srp.
18. I od žrtvenika dođe jedan drugi Anđeo koji imaše vlast nad Vatrom, pa povika snažnim glasom onome što je imao oštri srp: Pošalji svoj oštri srp i poreži grožđe zemaljskog čokota, jer je sazrelo Njegovo grožđe. 19. I anđeo baci svoj srp na zemlju, te obra zemaljski čokot i stavi u veliku muljaru Gneva Božijeg. 20 I muljara bi izgažena izvan Grada, i iziđe krv iz muljare konjima do uzda – hiljadu i šest stotina stadija.

POGLAVLJE 15.

á – Sameh – 60 – Strelac

»On učini Slovo Sameh vladarem u Spavanju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega:
Strelca u Zodijaku;
Kislev u godini;
desnu ruku u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 12)

Sedam Zdela

1. I videh drugi, veliki i čudesni znak na nebu: sedam Anđela koji su imali sedam krajnjih zala, jer se njima svrši Gnev Božiji.
2. I videh nešto kao stakleno more, pomešano s vatrom, i pobednike zveri i njenoga lika i broja njenoga imena gde stoje na staklenom moru, i imahu kitare Božije. 3. I pevahu pesmu Mojsija, služitelja Božijeg, i pesmu Jagnjetovu, govoreći: velika su i divna tvoja dela Gospode Bože, Svedržitelju; pravedni su i istiniti tvoji putevi, Kralju naroda. 4. Ko se neće pobojati Gospode, i proslaviti Tvoje Ime? Jer si samo Ti svet; svi će narodi doći i pokloniće se pred tobom, jer se pokazaše Tvoji pravedni sudovi.
5. I posle ovoga videh, i Hram Skinije Svedočanstva na Nebu otvori se, 6. a iz Hrama iziđoše sedam Anđela koji imahu sedam Zala, obučeni u čisto i svetlo platno i zlatnim pojasima opasani po prsima. 7. I jedno od četiri Živa Bića dade sedmorici Anđela sedam zlatnih Zdela punih gneva Boga koji živi u sve Vekove. 8. I napuni se Hram dima od Slave Božije i od Sile Njegove, i niko ne Mogaše ući u Hram dok se ne svršiše sedam Zala sedmorice Anđela.

POGLAVLJE 16.

â – Ajin – 70 – Jarac

»On učini Slovo Ajin vladarem u Gnevu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Jarca u Zodijaku;
Tevet u godini;
levu ruku u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 13)

1. I čuh snažan glas iz Hrama kako govori sedmorici Anđela: Idite i izlijte sedam Zdela Gneva Božijeg na zemlju.
2. I ode prvi pa izli svoju Zdelu na zemlju: i pojavi se veliki i ljuti čir na ljudima koji su imali žig Zveri i koji su se klanjali njenom Liku.
3. I drugi izli svoju Zdelu u more: i posta krv kao od mrtvaca i uginu svako živo biće u moru.
4. I treći izli svoju Zdelu na reke i na vodene izvore: i posta krv. 5. I čuh Anđela koji je nad vodama kako govori: pravedan si ti koji jesi i koji si bio, sveti, što si ovo presudio. 6. Jer oni proliše krv svetih i proroka, i krv si im dao da piju; zaslužuju to. 7. I čuh kako žrtvenik govori: da, Gospode Bože, Svedržitelju tvoji sudovi su istiniti i pravedni.
8. I četvrti izli svoju Zdelu na sunce: i dade mu se da žeže ljude vatrom. 9. I oprljiše se ljudi od velike jare, pa pohuliše na ime Boga koji ima vlast nad ovim zlima, i ne pokajaše se – da mu odadu slavu.
10. I peti izli svoju Zdelu na presto Zveri: i njeno kraljevstvo bi pomračeno, i grizli su svoje jezike od muke. 11. I od svojih muka i od svojih čireva pohuliše na Boga Nebeskoga, i ne pokajaše se za dela svoja.
12. I šesti izli svoju Zdelu na veliku reku Eufrat: i presahnu voda njegova – da se pripremi put kraljevima koji dolaze od istoka sunca. 13. I videh kako iz usta Aždaje, i iz usta Zveri, i iz usta Lažnog Proroka izlaze tri nečista duha kao žabe; 14. to su, naime, demonski duhovi koji čine čudne znake, koji izlaze kraljevima svega sveta – da ih skupe na boj na veliki dan Boga Svedržitelja. 15. ‘Vidi, idem kao lopov; blago onome koji bdi i čuva svoje haljine – da ne ide go i da ne gledaju njegovu sramotu’. – 16. I sakupi ih na mesto koje se jevrejski zove Harmagedon.
17. I sedmi izli svoju Zdelu u vazduh: i iziđe snažan glas iz Hrama [nebeskog], od Prestola, govoreći: Svršeno je. 18. I nastaše munje, i grmljavine, i gromovi, i bi veliki zemljotres kakvog nikad nije bilo odkad su ljudi na zemlji, toliki i tako veliki zemljotres. 19. I Veliki Grad raspade se na tri dela, i gradovi mnogobožački popadoše. I veliki Babilon spomenu se pred Bogom – da mu da Čašu vina Svoga ljutog Gneva. 20 I sva ostrva nestaše, i gore se više ne nađoše. 21. I veliki grad, težine talantove, pade sa neba na ljude, a ljudi pohuliše na Boga zbog ovog zla od grada, jer njegovo zlo beše veoma veliko.

POGLAVLJE 17.

ä – Fe – 80 – Mars – Utorak – Gvožđe

»On učini Slovo Fe vladarem u Lepoti.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Mars u svetu;
utorak u sedmici;
desnu nosnicu u biću muškom i ženskom.« (SJ, IV, 12)

Propast Velike Bludnice

1. I dođe jedan od sedam Anđela koji su imali sedam Zdela, progovori sa mnom i reče: dođi da ti pokažem sud nad velikom Bludnicom koja sedi na mnogim vodama, 2. s kojom su kraljevi zemaljski bludničili, a stanovnici zemlje napiše se njenog bludničkog vina. 3. I odvede me u duhu u pustinju. I videh Ženu gde sedi na crvenoj Zveri koja beše puna bogohulnih imena, i imaše sedam glava i deset rogova. 4. A Žena beše obučena u porfiru i skerlet, i pozlaćena zlatom i dragim kamenom i biserima, držeći u svojoj ruci zlatnu čašu punu gnusoba i nečistote Svoga bluda, 5. na čelu joj pak beše napisano ime: Tajna, Veliki Babilon, Majka bludnicâ i gnusoba zemaljskih. 6. I videh Ženu kako se opija krvlju svetih i krvlju Isusovih svedoka. I začudih se veoma kad je videh.
7. I anđeo mi reče: Što si se začudio? Ja ću ti kazati tajnu ove Žene i tajnu Zveri što je nosi i ima sedam glava i deset rogova. 8. Zver, koju si video, beše i nema je, i izići će opet iz bezdana, pa će otići u propast. A stanovnici zemlje, čija imena nisu zapisana u Knjizi Života – od postanka sveta, čudiće se kad vide Zver da beše i da je nema i da će opet biti tu. 9. Ovde treba imati um koji ima mudrost. Sedam glava – to su sedam brda na kojima Žena sedi. To su i sedam kraljeva; 10. pet njih je palo, jedan je tu, drugi još nije došao, a kad dođe – treba samo malo da ostane. 11. Zver pak, koja beše i koje nema, i sama je osmi, i jedan od sedmorice, te ide u propast. 12. I deset rogova koje si video – to su deset kraljeva koji još ne primiše kraljevstva, ali će vlast – kao kraljevi – primiti sa Zveri za jedan sat. 13. Ovi su jednomišljenici, pa daju svoju silu i vlast Zveri /koja je lik Crvene Zveri/. 14. Ovi će ratovati protiv Jagnjeta, i Jagnje će ih pobediti, jer je ono Gospodar nad gospodarima i Kralj nad kraljevima /nove Zemlje/, a s njim su pozvani i izabrani i verni.
15. I reče mi: Vode koje si video, na kojima Bludnica sedi, to su narodi, i mnoštva, i rodovi, i jezici. 16. I deset rogova koje si video i Zver, ti će mrzeti Bludnicu, i učiniće da ona bude pusta i gola, i poješće joj meso, i spaliće je vatrom. 17. Jer Bog dade u njihova srca da izvrše Njegovu misao, da se pokažu kao jednomišljenici i da dadu svoje kraljevstvo Zveri, dok se ne ispune reči Božije. 18. I Žena koju si video – to je Veliki Grad koji ima vladavinu nad kraljevimazemaljskim.

POGLAVLJE 18.

ć – Cade – 90 – Vodolija

»On učini Slovo Cade vladarem u Opipu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Vodoliju u Zodijaku;
Ševat u godini;
desnu nogu u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 14)

1. Posle ovoga videh drugoga Anđela kako silazi sa neba, koji je imao veliku vlast, i zemlja bi obasjana njegovom Slavom. 2. I povika snažnim glasom govoreći: Pade, pade veliki Babilon i posta demonsko prebivalište i sklonište svih nečistih duhova, i sklonište svih nečistih ptica, i sklonište svih nečistih i mrskih zveri, 3. jer su od strasnog vina njegovoga razvrata pili svi narodi, i kraljevi zemaljski su s njim bludničili, i trgovci zemaljski obogatiše se od njegove silne raskoši.
4. I čuh drugi glas sa Neba kako govori: Iziđite iz njega, narode Moj, da ne budete učesnici u njegovim gresima i da ne primite od njegovih zala; 5. jer gresi njegovi dopreše do Neba i Bog se seti njegovih nepravednih dela. 6. Uzvratite mu kako je on vama uzvraćao i vratite mu dvostruko po delima njegovim; u čašu, u koju je on utočio, vi mu utočite dvostruko. 7. Koliko se sam proslavio i odao raskoši, toliko mu dajte muka i žalosti; jer on govori u svom srcu: Sedim na Prestolu kao kralj, i nisam udovac, i žalosti neću videti. 8. Zato će u jedan dan doći njegova zla: smrt, i žalost, i glad, i biće spaljen vatrom, jer je silan Gospod Bog koji ga osudi.
9. I zaplakaće i zakukaće za njim kraljevi zemaljski koji su bludničili s njim i uživali u Njegovoj raskoši, kad vide dim njegovog spaljivanja. 10. Zbog straha od njegovih muka stojeći izdaleka govoriće: Jao, jao veliki grade Babilone, silni grade, u jedan čas dođe tvoj sud.
11. I trgovci zemaljski plakaće i kukaće za njim, što robu njihovu niko više ne kupuje, 12. tovare zlata, i srebra, i dragog kamenja, i bisera, i platna, i porfire, i svile, i skerleta, i svakog mirisnog drveta, i svake posude od slonovače, i svake posude od najskupocenijeg drveta, i od bronze, i gvožđa, i mramora, 13. i cimeta, i balsama, i kada, i mira, i tamjana, i vina, i ulja, i belog brašna, i pšenice, i marve, i ovaca, i konja, i kola, i telesa, i duša ljudskih. 14. I voće, koje je želela tvoja duša, otide od tebe, i svako obilje i svaki sjaj propade ti i više se neće naći.
15. Koji su ovim trgovali i obogatili se stojaće izdaleka zbog straha od njegovih muka, plačući i naričući, 16. i govoriće: Jao, jao Veliki Grade, obučen u platno i porfiru i skerlet, i nakićen zlatom i dragim kamenom i biserom, 17. jer u jedan čas opuste toliko bogatstvo. I svaki krmar, i svaki moreplovac, i mornar, i svi koji rade na moru, stadoše izdaleka 18. i vikahu gledajući dim njegovog spaljivanja, govoreći: Ko je bio kao ovaj Veliki Grad? 19. I baciše prah na svoje glave i vikahu plačući i naričući, i govorahu: Jao, jao Veliki Grade, u kom se obogatiše svi koji imahu lađe na moru – od njegovog skupocenog imanja, jer opuste u jedan čas. 20 Veselite se nad njim, nebo i vi sveti, i vi apostoli, i vi proroci, jer vas Bog osveti na njemu.
21. I jedan snažan Anđeo podiže kamen, velik. kao mlinski kamen, i baci ga u more govoreći: Ovakvim zamahom biće bačen Veliki Grad Babilon, i neće se više naći. 22. I glas pevača uz kitare, i muzičara, i frulaša, i trubača neće se više čuti u tebi, i nikakav umetnik ni od kakve /idolopokloničke/ umetnosti neće se više naći u tebi, i glas mlina neće se više čuti u tebi, 23. i svetlost svetiljke neće više svetleti u tebi, i glas mladoženje i neveste neće se više čuti u tebi; jer tvoji trgovci behu zemaljski velikaši, jer su tvojim čaranjem dovedeni u zabludu svi narodi, 24. i u njemu se nađe krv proroka, i svetih, i svih koji su zaklani na zemlji.

POGLAVLJE 19.

ç – Kof – 100 – Ribe

»On učini slovo Kof vladarem u Smehu.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
Ribe u Zodijaku;
Adar u godini;
levu nogu u biću muškom i ženskom.« (SJ, V, 15)

Posle ovoga čuh nešto kao snažan glas mnogog naroda na nebu kako govori: aleluja, Spasenje, i Slava, i Sila pripada Bogu našem, 2. jer su istiniti i pravedni Njegovi sudovi, što je osudio Veliku Bludnicu koja pokvari zemlju svojim bludom, i na njoj osvetio krv Svojih služitelja.
3. I po drugi put rekoše: aleluja, i dim njen diže se u sve Vekove. 4. I padoše dvadeset i četiri Starešine i četiri Živa Bića, pa se pokloniše Bogu koji sedi na Prestolu, govoreći: Amen, aleluja.

Jagnjetova svadba

5. A od Prestola iziđe glas koji je govorio: Hvalite Boga našega svi služitelji Njegovi i vi koji ga se bojite, mali i veliki.
6. I čuh nešto kao glas mnogog naroda, i kao šum mnogih voda, i kao grmljavinu jakih gromova, kako govore: aleluja, jer se zakralji Gospod Bog naš, Svedržitelj. 7. Radujmo se i kličimo i odajmo Mu Slavu, jer dođe Jagnjetova svadba i žena Njegova pripremi se, 8. i dade joj se da se obuče u svetlo, čisto platno; /svetlo/ platno, naime, to su pravedna dela svetih.
9. I reče mi: Napiši: blaženi su oni koji su pozvani na gozbu Jagnjetovu. – Reče mi još: Ove reči su istinite reči Božije. – 10. I padoh pred Njegove noge da mu se poklonim. I reče mi: Pazi, ne čini to, ja sam saslužitelj tvoj i tvoje braće koja imaju svedočanstvo Isusovo. Pokloni se Bogu. Svedočanstvo Isusovo, naime, to je Duh proroštva.

Reč Božija pobeđuje Zver i Lažnog Proroka

11. I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove se Verni i Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. 12. Oči su mu vatreni plamen, a na glavi Mu mnoge krune, sa napisanim imenom koje niko ne zna sem Njega. 13. I beše obučen u haljinu natopljenu krvlju, i Njegovo ime zove se Logos Božiji. 14. A nebeske vojske na belim konjima, obučene u belo, čisto platno, pratile su ga. 15. I iz Njegovih usta iziđe oštar mač – da njim pobije mnogobošce. I on će im biti pastir sa gvozdenom palicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina Gneva Boga Svedržitelja. 16. On ima na haljini i na svom bedru napisano ime: Kralj kraljeva i Gospodar gospodara.
17. I videh jednoga Anđela gde stoji na suncu, i povika veoma glasno govoreći svima pticama koje lete posred neba: Dođite i skupite se na veliku Božiju gozbu, 18. da jedete mesa kraljeva, i mesa vojvoda, i mesa silnih, i mesa konja, i onih koji na njima sede, i mesa svih slobodnjaka i robova, i malih i velikih. 19. I videh Zver i kraljeve zemaljske i njihove vojske skupljene da zarate s Onim što sedi na konju i s Njegovom vojskom. 20 I Zver bi uhvaćena i s njom Lažni Prorok koji je pred njom učinio čudne znake, kojima je doveo u zabludu one što primiše žig Zveri i one što se klanjaju njenom Liku; oboje behu živi bačeni u Vatreno Jezero koje gori od sumpora. 21. Ostali pak behu pobijeni mačem koji iziđe iz usta Onoga što seđaše na konju, i sve ptice nasitiše se mesa njihova.

POGLAVLJE 20

č – Reš – 200 – Sunce – Nedelja – Zlato

»On učini Slovo Reš vladarem u Gospodarenju.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i napravi iz njega:
sunce u svetu;
nedelju u sedmici;
desno oko u biću muškom i ženskom.« (IV, 13)

Prvi Vaskrs i Hiljadugodišnje Kraljevstvo

1. I videh Anđela kako silazi sa neba, koji je imao ključ od Bezdana i veliki lanac u svojoj ruci. 2. I savlada Aždaju, Staru Zmiju, koja je Đavo i Satana, i sveza je na hiljadu godina, 3. pa je baci u Bezdan, i zaključa, i zapečati nad njom, da više ne dovodi u zabludu narode, – dok se ne navrši hiljadu godina; posle toga treba da bude odrešena na kratko vreme.
4. I videh prestole, i onima što sedoše na njih bi dano da sude, i videh duše pogubljenih zbog svedočanstva za Isusa i za reč Božiju, koji se ne pokloniše Zveri ni njenom Liku, i koji ne primiše žig na svoje čelo i na svoju ruku, i poživeše i zakraljiše se s Hristom hiljadu godina. 5. A ostali mrtvaci ne poživeše – dok se ne navrši hiljadu godina. Ovo je Prvi Vaskrs. 6. Blažen je i svet onaj koji ima /s Hristom/ udela u Prvom Vaskrsu; nad ovima Druga Smrt nema vlasti, nego će oni biti Božiji i Hristovi sveštenici, i kraljevaće s Njim hiljadu godina.

Poslednja bitka

7. I kad se navrši hiljada godina, Satana će biti oslobođen iz svoje tamnice, 8. i izićiće da dovodi u zabludu narode na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi za rat – kojih je broj kao morski pesak. 9. I iziđoše na širinu zemlje, pa opkoliše Tabor svetih i Voljeni Grad; i siđe vatra sa Neba od Boga i pojede ih. 10. A Đavo, koji ih je dovodio u zabludu, bi bačen u Vatreno i Sumporno Jezero, gde je i Zver i Lažni Prorok, i biće mučeni Danju i Noću u sve Vekove.
11. I videh veliki, beli Presto, i Onoga što sedi na njemu, od čijeg Lica pobegoše /stara/ zemlja i nebo, i ne nađe im se mesta. 12. I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred Prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je Knjiga Života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama – po delima njihovim. 13. I more dade mrtvace koji su u njemu, i Smrt i Had dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim. 14. I Smrt i Had behu bačeni u Vatreno Jezero. Ovo je Druga Smrt, Vatreno Jezero. 15. I ko god se ne nađe upisan u Knjizi Života, bi bačen u Vatreno Jezero.

POGLAVLJE 21.

é – Šin – 300 – Vatra

»On napravi slovo Šin vladarem u Vatri.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim Slovima i formira time:
nebo u svetu;
toplotu /- vrućinu/u godini;
glavu u biću muškom i ženskom.« (SJ, III, 8)

Novi svet i novi Jerusalim

1. I videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora nema više. 2. I videh Sveti Grad, Novi Jerusalim kako silazi sa neba od Boga, opremljen kao nevesta koja je ukrašena za svoga Muža. 3. I čuh kako jedan jaki glas sa Prestola govori: Vidi Skinije Božije među ljudima, i On će stanovati s njima, i oni će biti Njegovi narodi, i sam Bog biće s njima, 4. pa će otrti svaku suzu s njihovih očiju, i neće više biti smrti, ni žalosti, ni vike, ni bola, jer ono prvo prođe.
5. I reče Onaj što sedi na Prestolu: Vidi, činim sve novo. – Reče još: Napiši, jer su ove reči verne i istinite. 6. I reče mi: Svršilo se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome badava dati iz izvora Vode Života. 7. Ko pobeđuje nasleđuje ovo, i Ja ću mu biti Bog, i on će mi biti sin. 8. A strašljivcima, i nevernima, i gnusnima, i ubicama, i bludnicima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama – njima je mesto u Jezeru koje gori od vatre i sumpora; to je Druga Smrt.

Blaženstvo izabranih

9. I dođe jedan od sedam Anđela koji imahu sedam Zdela, punih sedam krajnjih Zala, i progovori sa mnom i reče: Hodi da ti pokažem Nevestu, Ženu Jagnjetovu. 10. I odvede me u Duhu na veliku i visoku goru, i pokaza mi Sveti Grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga 11. u Slavi Božijoj. Njegova luča beše kao najskuplji dragi kamen, kao kristalno svetli kamen jaspis. 12. Imaše velik i visok zid sa dvanaest vrata, a na vratima dvanaest Anđela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena Izraelovih. 13. Od istoka troja vrata i od severa troja vrata i od juga troja vrata i od zapada troja vrata. 14. A zid gradski imaše dvanaest temelja i na njima dvanaest imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola.
15. I onaj koji je govorio sa mnom imaše zlatnu trsku kao meru, da izmeri Grad i njegova vrata i njegov zid. 16. Grad pak ležaše na četiri ugla, i dužina mu je kao širina. I izmeri grad trskom: dvanaest hiljada stadija; njegova dužina i širina i visina behu jednake. 17. I izmeri njegov zid: sto četrdeset i četiri lakata po ljudskoj meri, koja je i anđeoska mera. 18. I građa njegovoga zida beše jaspis, i Grad je čisto zlato – kao čisto staklo. 19. Temelji gradskog zida behu ukrašeni svakovrsnim dragim kamenjem. Prvi temelj je jaspis, drugi – safir, treći – halkidon, četvrti – smaragd, 20 peti – sardoniks, šesti – sard, sedmi – hrisolit, osmi – viril, deveti – topaz, deseti – hrisopras, jedanaesti – jakint, dvanaesti – ametist. 21. A dvanaest vrata – dvanaest bisera; svaka vrata behu od jednog bisera. I gradska ulica beše čisto zlato – kao providno staklo.
22. A hrama ne videh u njemu; jer njegov hram je Gospod Bog, Svedržitelj, i Jagnje. 23. I tom gradu nije potrebno sunce, ni mesec, da mu svetle, jer ga Slava Božija obasja, i Jagnje je njegovo Svetilo. 24. I narodi će hoditi u njegovoj Svetlosti i kraljevi zemaljski doneće svoju Slavu u njega. 25. I njegova vrata neće se zatvarati danju; jer onde neće biti noći. 26. I doneće Slavu i Bogatstvo naroda u njega. 27. I u njega neće ući ništa nečisto, ni onaj što čini nešto gnusno i lažno, nego samo oni koji su upisani u Jagnjetovoj Knjizi Života.

POGLAVLJE 22.

ę – Tau – 400 – Saturn – Subota – Olovo

»On učini Slovo Tav vladarem u Miru.
Okruni ga.
Sastavi ga sa ostalim slovima i napravi iz njega:
Saturn u svetu;
subotu u sedmici;
usta u biću muškom i ženskom.« (IV, 14)

1. I pokaza mi reku vode života, bistru kao kristal, koja izvire iz Prestola Božijeg i Jagnjetovog. 2. Nasred Njegove ulice i s obe strane reke drveće života koje rađa dvanaest plodova, koje svakog meseca donosi svoj plod, a lišće tog drveća je za isceljenje narodima. 3. I ništa više neće biti prokleto. I Presto Božiji i Jagnjetov biće u njemu, i služitelji Njegovi služiće mu, 4. i gledaće Njegovo Lice, i Njegovo Ime biće na njihovim čelima. 5. I noći neće više biti, i neće im biti potrebna svetlost svetiljke, ni sunca, jer će ih Gospod Bog obasjavati i kraljevaće u sve Vekove.

Hrist dolazi

6. I reče mi: Ove su reči verne i istinite, i Gospod, Bog proročkih Duhova posla Svoga anđela da pokaže Svojim služiteljima šta ima da se zbude uskoro. 7. I vidi, dolazim ubrzo. Blažen je onaj koji drži proročke reči ove knjige.
8. I ja, Jovan, čuh i videh ovo, i kad čuh i videh, padoh da se poklonim pred nogama anđela koji mi pokaza ovo. 9. I reče mi: Pazi, ne čini to; ja sam saslužitelj tvoj, i braće tvoje, i proroka, i svih koji drže reči ove knjige; Bogu se pokloni.
10. I reče mi: ne zapečaćavaj proročke reči ove knjige, jer je vreme blizu. 11. Nepravednik neka i dalje čini nepravdu, nečisti neka se i dalje kalja, a pravednik neka i dalje čini pravednost, i sveti neka se i dalje osvećuje.
12. Vidi, dolazim ubrzo, i plata Moja ide sa mnom, da uzvratim svakom onako kakvo je Njegovo delo. 13. Ja sam Alfa i Omega, Prvi i Poslednji, Početak i Svršetak. 14. Blaženi su koji peru svoje haljine, da mogu postići drvo života i da mogu ući u Grad na vrata. 15. Napolju su psi, i vračari, i bludnici, i ubice, i idolopoklonici, i svi koji vole i čine laž.
16. Ja, Isus, poslah Svoga anđela da vam posvedoči ovo za crkve. Ja sam izdanak iz korena i rod Davidov, sjajna zvezda Danica.
17. Duh /proroštva/ i Nevesta rekoše: Dođi. – I ko sluša neka kaže: Dođi. I ko žedni neka dođe, ko hoće neka uzme vodu života badava.
18. Svedočim svakom ko sluša proročke reči ove knjige: ako im ko dometne nešto, na toga će Bog navaliti zla napisana u ovoj knjizi. 19. Ako pak ko oduzme nešto od reči ove proročke knjige, Bog će oduzeti Njegov deo od Drveta Života i od Svetoga Grada, koji su opisani u ovoj knjizi.
20 Govori onaj koji svedoči ovo: Da, dolazim ubrzo.
Amen, dođi Gospode Isuse.
21. Blagodat Gospoda Isusa sa svima svetima. Amen.