Introduction!
Pisati! Biti sposoban da pises!
To je zanos, hipnotisani pogled zarobljen srebrnastim odsjajem mastionice. To je plamsaj bozanske groznice na tvojim obrazima i celu dok ti prsti trnu od ushicenja, nizuci reci po belini papira. To je gubitak osecaja za vreme, dokono izlezavanje na ususkanom kaucu dok dopustas masti da razvije krila. To je izranjanje iz neobuzdanog zanosa koji te ostavlja iscrpljenom i osamucenom, ali te velikodusno nagradjuje obasipajuci te bogatstvom reci koje se izlivaju na devicansku stranicu obasjanu blestavom svetloscu stone lampe...
Oh, pisati! Ta radost i agonija dokolice! Pisati! Iznova i iznova osecam kako me obuzima ta potreba, neumoljiva kao ljetna zedj, da pravim beleske, da opisujem stanja. Jos jednom se prepustam toj opasnoj, zavodljivoj igri, grabeci pero i pokusavajuci da njegovim prijemcivim dvostrukim vrhom uhvatim te iskricave, izmicuce, strasne reci! To je samo kratkotrajna kriza, zacanje oziljka.
