Sinoć oko pola deset četiri cure (2 Plavuše, Brineta i Crvenokosa) i dva dečka (Biznismen i Tajkun Jun.) izišli su iz svojih ureda u toplu i obećavajuću zagrebačku noć.
Na putu do mjesta zločina, jedna je od spomenutih Plavuša, vođena nepogrešivim instinktom druge Plavuše, odustala i zamolila Biznismena da je ipak odveze doma. Nepogrešivi instinkt šatrocosmo bića, je, inače tvrdio, da od pompozno najavljivanog partija neće biti ništa.
Anyway, ostatak ekipe, nije tako lako odustajao, pa smo se oko desetke sparkirali na avetinjski prazan parking ispred kluba. Bilo mi je odmah jasno da sam u pravu, pa sam odlučila ostati autu dok oni škicnu unutra. Očekivano, vratili su se brzinom munje jer je unutra bilo cca 30ak ljudi.
Ekipa se, međutim nije dala smesti. Odlučili su razočarenje utopiti barem kojom čašicom vina. Stoga je vozač dao gas i krenuo put centra u našu standardnu birtiju gdje smo već po defaultu morali nešto naučiti i malo se socijalizirati. Zahtjev Plavuše da je odvezu do ureda, uopće nisu uzeli u razmatranje...
Anyway, dva sata kasnije, pokazalo se da je taj vražiji instinkt još jednom potvrdio svoju nepogrešivost. Trebalo je ostati doma...
Da skratim, kad se podvuče crta, bilanca bi izgledala ovako:

• Veći broj ispražnjenih čaša
• Nekoliko popušenih kutija cigareta
• Nekoliko blamaža Tajkuna Jun.
• Neobjašnjivi gaf Biznismena koji je Brineti više od frenda
• Jedna Sponzoruša zalutala u priču
• Brineta u suzama
• Jedan izlazak dogovoren iz osvetničkih pobuda
• Jedna potvrđena liječnička dijagnoza
• Jedna propisana terapija odljubljivanja
• Jedno zaljubljivanje na prvi pogled
• Jedna sumnjiva amnezija
• Nekoliko čudnih SMSova
• Jedna karta za Depeche Mode
• Nekoliko novih tabu tema
• Jedna zbunjena Plavuša koja nije slušala instinkt