utorak, 27.10.2009.
prazna glava,potpuno zdrava...
Zovem se Miki Raške.
Prema svim podatcima još uvijek nepročitana knjiga.Pozitivno negativan lik s karakteristikama običnog čovjeka .Silom prilika osuđena na glavu koja je kao,eto posuđena na razmišljanje.Bogom dana il' uskoro oduzeta?Ne znam...Skupljam trenutke kao kapljice vode u kolekciji svih mojih zbivanja.
Neke čak i puštam da otklize,neke prisilno nestanu.Nije ni važno...Ma da poštujem svaki trenutak.Upravljanjem konaca Nekog od gore svi su prešli točno onoliku kilometražu za koju su bili predodređeni...Znam da sam lutka s već preslabim nitima.Svatko vuče svoju stranu.
"Mani se čiča,ja sam svoj..."
Želim obnovu,život ističe,mi ističemo....trenutak odlazi....
Znam da ću naposlijetku bit usmjerena....pravilno....vjerujem...
Nekad poslije....il odmah...
Drži me čvrsta ruka....ona koju volim,kojoj se nadam,o čemu sanjam....drži me -MOJ NETKO-...
On,na čijem sam dlanu kao kapljica vode...prava ja....unikat...
Još uvijek svoj....i njegov...
Prošlost trpam u malenu času,u koju može svasta da stane...
Živim trenutke.
Budućnost istražujem,tragam...
Sustižem brze korake,hvatam ritam...
Postojim,i...Šljaštim.
27.10.2009. u 14:55 •
4 Komentara •
Print •
#
Rečem ja nesto o ja...
Miki,Mirna,
drago mi je:)
odlučih promijeniti neke stvari...
onaj daleki futur već došao...
tako brzo...
Gimnazijalka...guram sto se gurati da...
istina...premalo toga...al' ipak,guram...
iste stvari volim...poneke su možda zaboravljene...al,jos uvijek su tu...
zaboravljeni blog...?ne...
Jos sam sretan sto postojim,pisem pesme, zvezde brojim. . .
Jos sam onaj isti vetropir. *
:)
Tražim ritam u koraku
usporavam ti hod
slusam kako se zapitkujes
vraćam ti osmjehom
hajde uzmi me sa sobom...
Azra
Moj drug iz djetinjstva
život posmatra škrto
vidi nebo i zemlju,
ma ima pravo.
ja sam prokleti pesnik
koji stoji na kiši,
koji laže i voli...
Balašević
Naopaka bajka
U suterenu tunel ka nebesima...
Na tankoj gazi jutro mracan goblen tka...
Sumorna lica, nasamo sa gresima...
U hodniku bez povratka...
U crni grm se moja ptica zaplela...
Zaneta titrajima zvezde danice...
I kasni dah dok hladni celik skalpela
klizi niz nit brojanice...
Postoji plan da je andjeli ukradu...
Il bar na cas... Da je vrate medju njih...
Jer nekad nebo pravi veliku baladu...
I trazi rimu za glavni stih...
Na grad jurisa nezna bela legija...
Januar prostire svoj prefinjeni sag...
U tajnom dosluhu smo prvi sneg i ja...
Da zima priceka njen trag...
Ne vrede price koje znam...
Laze za oci pospane...
Izmisljam bajku... Cudnu naopaku uspavanku...
Da od nje budna ostane...
Postoji put koji namernike bira...
Tajnovit drum... Uvek najboljima sklon...
Jer nekad Nebo samo crne dirke svira...
I trazi notu za taj ton...
Negde sad decak jedan zbunjeno na mostu stoji
jer tek sluti da postojis...
Negde u tebi ceka okovana neka pesma
koju niko ziv jos ne zna...
U tebi lanac zvecka tajnim alkama...
Bices ti majka majkama...
Đ.Balašević
u samoći čovijek može steći sve
osim karaktera...
Henri B.Stendhal
"dal' je sve bilo samo fol?
dal' je sve samo jeftin trik?
il' sve maske kriju bol
i neki sasvim drugi lik?"
Balašević
