AUTOINTERVJU KOJI JE NARUCHIO CHASOPIS TRETJI TRG...
Boris Starešina: Imamo obavezu da ispunimo 5000 karaktera, sa razmacima. Hoćemo li biti ozbiljni, ili ono drugo?
Starešina Boris: Da probamo malo od oba? Smiješano, najlakše se pije.
Boris Starešina: Voliš Njegoša?
Starešina Boris: Voleo ne voleo, znam tri četvrtine Gorskog vijenca napamet. Takav mi bio profesor u gimnaziji. I danas, posle petnaest godina, šta petnaest, posle sedamnaest godina, mogu da ga deklamujem odakle god hoćeš. A možeš i ti. Zajedno smo ga učili, sećaš li se?
Boris Starešina: Ne moram ja baš svega da se sećam... Mada, dobro, poverovaću ti da je tako. Znam i ja dosta pesama naizust. Neke od njih, pretpostavljam, učio si i ti. Ali, idemo dalje. Ovih 5000 karaktera s razmacima brzo se potroši.
Starešina Boris: Rasipniče. Vidi šta si znakova upotrebio, a ništa me nisi pitao. Pitaću onda ja tebe. Šta si prvo napisao u životu?
Boris Starešina: Hm... Verovatno ''MAMA'', ili tako nešto... Umeo sam da pišem sa pet godina, a još od kada mi je bilo pet godina, ihaaaj...
Starešina Boris: Neozbiljan si. Znaš dobro na šta sam mislio.
Boris Starešina: Samo se trudim da malo opustim atmosferu. Čini mi se da smo napeti. No, dobro. Prve relevantne stvari koje sam napisao bile su pesme. Užas od pesama, sa ove vremenske distance. Još uvek ih čuvam. Pazi, sa rimovanim stihovima...
Starešina Boris: U čemu je problem? Rimuješ i sada. Samo si malo prešao na rimovane deseterce. Pa odmah o Kraljeviću Marku...
Boris Starešina: Nije baš odmah. Prvog Kraljevića napisao sam '92. godine. Ono, s ljudožderima... A čini mi se da sam tada napisao barem još dva. Ko će sve to da pamti.
Starešina Boris: Znači, ti si pesnik?
Boris Starešina: Šta je pesnik? Ukoliko je to onaj koji piše pesme, onda – da. Ali, pesnik je veoma relativna kategorija. Kao, uostalom, i pisac. Pisac si samo dok sediš i pišeš. Sve ostalo vreme si nešto drugo. Nisi pisac čak ni kad ti se objavi knjiga, ili kad daješ intervjue, ne. Tu si već promoter, diler, zabavljač, kako god. Ponavljam, pisac si samo dok satima sediš na onoj stolici i trošiš olovku za olovkom.
Starešina Boris: Šta, još uvek koristiš olovku i papir (nesrećniče...)? Ne kucaš na kompjuteru?
Boris Starešina: Kompjuter je pomoćno sredstvo. Olovka je osnovna alatka. Mislim da tu ne treba da bude zabune. I teže je uništiti papir na kojem je nešto napisano, nego prosto kliknuti na delete...
Starešina Boris: Aludiraš na onu znamenitu noć, kad si spalio preko šezdeset pesama, jednu po jednu?
Boris Starešina: Ne podsećaj me...
Starešina Boris: Dobro, hajdemo na nešto vedrije. Napisao si i nešto priča, većina njih je bila i nagrađena ili publikovana. Pesme i priče, kako se to slaže?
Boris Starešina: Zašto mora da se slaže? Ali, kad smo već kod toga, evo nekoliko podataka: priča Hronika nagrađena je 2002. godine na književnom konkursu u realizaciji sarajevske književne radionice Omnibus i UNESCO-a. Tom prilikom upoznao sam i Ivana Tobića, alijas Tobića Tobića Idola mladih, kao i znamenitog zagrebačkog genija Gorana Bogunovića. Pored Hronike, i njihove priče ušle su u zbirku Bun(t)ovna p(r)oza, koja je prevedena na nekoliko svetskih jezika. Osim Hronike, imao sam još nekoliko nagrađenih priča. No, čemu uopšte služe nagrade...
Starešina Boris: Valjda je slatko kad te isplate... Priča Hronika trebalo je da ima i svoj nastavak. Međutim, nešto čudno se desilo s tim nastavkom...
Boris Starešina: Tačnije, došlo je do zabune, pa je umesto Hronike 2 nastao roman Sanatorijum. Priča se u jednom trenutku otela kontroli i prešla u roman. Nisam mogao ništa da učinim kako bih to sprečio. Stvar je otišla toliko daleko da, eto, sada moram da pišem i roman Sanatorijum 2...
Starešina Boris: Znači, Sanatorijum nije jedini roman koji si napisao?
Boris Starešina: Pored Sanatorijuma, koji je za sada jedini objavljen (uz zbirku deseteraca Kraljević Marko – natprirodni ciklus), gotovi su i Baštovan i Princeza dragulja. Čekaju nekog simpatičnog, lepog i pametnog izdavača. A u najavi su i još dva romana, trenutno u nastajanju, od kojih je jedan upravo Sanatorijum 2. O tom, potom...
Starešina Boris: Da, držimo se sadašnjosti. Pridruženi si član Ilegalnih poslastičara, promovišete se i u Srbiji i van Srbije.
Boris Starešina: Veoma sam zadovoljan Ilegalcima. Koliko vidim, i publika je zadovoljna, kao i čitaoci. Jako lepa epizoda, i hoću da verujem da će prerasti u serijal.
Starešina Boris: Pored pisane književnosti, postoji i elektronska. Hoću reći, imaš i svoj blog, gde si skoro pa hiperaktivan. A?
Boris Starešina: Ne bih mnogo o blogovima. Ko zna – zna. Dovoljno je doći na www.sanatorijum.mojblog.co.yu i tamo će se posetilac lako i brzo upoznati sa osnovnim postulatima blogovanja, pa čak i malo preko toga. To je svet za sebe, onakav kakvim si ga sam napravio. Za postojanje bloga Sanatorijum ''kriv'' je Tobić Tobić, jer on ga je otvorio i svečano mi ga predao na korišćenje. Nego, čini mi se da smo ispunili onih 5000 karaktera. Još nešto?
Starešina Boris: Dosta je.
Boris Starešina: I ja mislim tako.
|