Koliko smo samo čekali da se to desi, zašto sad gubiti vreme?! Ruke su mu bile u mojoj kosi, na vratu, grudima... usne tik uz moje...a ja sam ga poželela. Rukom sam prelazila preko njegovog stomaka, uhvatila «ga» čvrsto rukom i isprva jedva doticala usnama i jezikom, da bih «ga» iznenada gutala sve dublje i dublje. Kao u bunilu izgovarao je moje ime, uzdasi su mu bili površni i plitki, svakim trenom sve brži. Odjednom krik, njegova sperma na mom licu, u kosi, i na grudima...na usanama nam osmeh, u očima isti onaj žar od malo pre. Nežno me je uhvatio oko struka, privuko sebi i ljubio... Muzika,...kreću stihovi «...jedna da ti kuha, a druga ti je SUDBINA...»(Paša,za koji se sećaju pesme). Osetim jači stisak, ćutanje i potom lagan poljubac. Nisam ništa htela da kažem, nisam ni znala šta bih rekla?! Znam samo šta osećam prema njemu, dok je tu i dok me ljubi... Znam šta osećam i kad je daleko od mene, kad legne pored nje i krišom mi pošalje poruku. Znam možda sam nečovek što otimam tuđe, što rušim vezu «nekoj»... ali zar mogu da idem protiv sebe?! Čekam da opet dođe, da ga opet ljubim, da vodimo ljubav, da se ponovo zamagle stakla na autu... Opet će se čuti neka davna muzika, i mi ćemo se ponovo spojiti, ali opet će otići njoj... Nisam ljubomorna, nije ni on jedini...možda baš sutra u prolazu sretnem moju sudbinu, čoveka mog života?! Ali on će uvek biti ČOVEK MOJIH SNOVA...
|
