samomojarazmisljanja

četvrtak, 20.12.2007.

MOJA ISTINA

Ovaj blog sam otvorila za svoju dušu, nije mi stalo da ga čitaju drugi, neka ovo budu moje misli upućene meni, mojoj drugoj polovici, onoj skrivenoj za većinu ljudi, moja skrivena razmišljanja i istina kako je ja vidim.
Postoji li samo jedna istina, neki bi rekli da, u dosta slučajeva je tako, ali istina je i ono kako mi nešto vidimo, nekad istu stvar doživljavamo na razne načine, koliko ljudi toliko viđenja, onda je moja istina ono što ja vidim i doživljavam.
Po tim istinama se i družim s ljudima, tako mi ljudi i postaju prijatelji.
Oni koji su sličniji meni, koji stvari vide na moj način su mi bliži, a s nekima se niđe ne nalazim, jer su nam viđenja pojedinih stvari totalno suprotna, pa s njima i ne mogu bit prijatelj, mogu komunicirat eto za nevoju ali ništa više od tega.
Imam ja i ljudi s kojima se družim ali s kojima nikad na zelunu granu jer vazda fali ono nešto, fali ono da se pogledamo i znamo što mislimo, da istu stvar doživimo barem na sličan način.
Sad mi je dosta, idem raspremat kuću,
Što je dobro moć završit post kad ti se prohtje bez nekih zaključaka, bez pitanja što neko drugi misli, bez razmišljanja o komentarima.
Možda ću samo jednoj osobi reć za ovaj blog, ali viđet ćemo.
Mislim da je ovo pokušaj liječenja moje duše, viđet ćemo

20.12.2007. u 14:06 • 0 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>