samo tako...

Terapeutkinja: - Tko se brine o Vama?
Ona:- Molim!!!!!
T: -Pitam,tko se brine o Vama?
O:- Ne razumijem!
T:-Zašto me tako začuđeno gledate? Netko se treba i o Vama brinuti.
O:- Ne treba,ja sam odrasla. Brinem se o drugima.
T:-E da....tu sam Vas čekala. Vrlo lako se počnete brinuti o drugima i njihove probleme preuzmete na sebe. Uvijek ste svima dostupni. Trebate nekoga tko će se brinuti o Vama.
O:-Ne,ne trebam. Imam njega!
T:-Ne!!!! Nema ga u ključnim situacijama. Nema ga da sada obriše te suze.
O:- Bio bi da može,znam da bi. Ali ,ja sam tako odabrala i meni je dobro.
T:- Ako Vi kažete da je dobro onda ok. Ali do kada tako? I s kakvim posljedicama?
O:- Ma bit će sve u redu. Znate, pišem blog.....otkrivam nešto novo,sviđa mi se to,osjećam olakšanje. I često se nasmijem čitajući druge priće.
T:- Super! Drago mi je. Hoćete li mi dati adresu bloga?
O: -NEEE!
T:- U redu :-) Sviđa mi se da ste napokon rekli "ne". Ipak ima nade za Vas :-)

Ona izađe tiho iz prostorije jedva čekajući da uzme mobitel u ruke.Pogleda ekran,nema poruke :-( .Hm,nije sam,ne može sad. A tako mu je željela prepričati razgovor i reći da će sve biti ok,da će ona biti ok i da ne diže ruke od nje.