Da sam recimo pločica pa da se po meni razliju kapi vode i samo se sliju niz mene.
Ili da sam zemlja kroz koju ta voda prođe i potone do središta zemlje.
Ili recimo da sam nebo pa da sve spadne s mene.

Da recimo mogu tako da se oglušim na sve, zaklopim uši i ne čujem,
Ili da zaklopim oči i ne vidim
Ili da zadržim dah i da ne upijem.

Ili da recimo… recimo da sam imuna. Naprosto imuna. Jednostavno imuna. Kao da nisam s ovog svijeta. Da tom svijetu mogu okrenuti leđa. Da me ništa ne dotiče.

Da. Možda tada.

Ne mogu ja tu ništa. Samo sam čovjek.