reci mami hvala
|
ili o necemu o cemu sam ja znala da drzim predavanja i da pricam sa toplom iskreniscu i cvrstom verom ali kada je taj trenutak dosao- pala sam. jeste to bio ispad iz koloseka pa mogu da probam nekako sebe da utesim eto bas tom utesilackom `trenutak`- ne ide. zato sto je izgleda pravilo da smo prema najblizima najsitnicaviji, najmalodusniji, puno toga sto ne bi smeli ipak sebi dozvoljavamo- bas prema tim ljudima koji su to najmanje ili nimalo zasluzili. i to me uvek zvekne u glavu tek kada se vec nesto desi, kada sam vec povredila uvredila i nazad nema. nemam pojma vise kakve su to karmicka svemirska sranja pravila ali opet je na kraju doslo do toga da najvise povredis onoga koga- najvise volis. naravno da se sa tim necu pomiriti. i naravno da cu pokusati da isplivam sa razumom. i pokusati da ti bitni ljudi pored toga sto izgleda eto moraju da osete moje sebicne zle trenutke ipak mnogo vise i mnogo jace osete neke lepe dobre stvari. svaka rec se racuna. nije ovo nikakva poruka mira sa sarene razglednice, ovo ja radim zbog svoje savesti i sopstvenog mira. ipak, uz malo paznje i malo vise ljudskosti mnoge stvari bi bile mnogo mnogo bolje. |
