Odvazila sam se, ipak. Ha!

(by rossa)


Kako je ovo sve ustvari pocelo?

Moja prijateljica koja je dosad pisala ovaj blog, citajuci tudje blogove dodje na ideju da i sama pokrene nesto slicno i onda je ja (koja sad ovo pisem po prvi put) pocnem nagovarati “Hajde i haaajde i sto neces, mislim da bi ti to bas pasalo”…i tako ona odluci da hoce. Mada, sad vi koji ovo citate nemojte misliti da ja imam sjajnu moc ubjedjivanja, ali eto, imam neke svoje momente. Dalje prica ide ovako…jednu noc napao mene san pravo, ma jedva se ja borim s njim(ih, slatka neka borba), stize meni sms od prijateljice da nek joj kazem neki fin username za blog. Na granici izmedju jave i sna, napisem joj dva prijedloga, izabrala je jedan ali iz nekih tehnickih razloga, nije prosao final cut. Sutradan, taman ona kao da odustane od kreiranja bloga, a meni opet u pomoc uskoci moj sjajni momenat za ubjedjivanje: “Nemoj odustajati, nemoj, hajd pomognem ti ja…” i to tako ostane. Kad za par dana, nekakvi oblaci nadviju se nad glavu kako moje prijateljice a tako i nad moju, i opet, po ko zna koji put, ona i ja ujedinjene ali ovaj put ne u istoj ali slicnoj patnji, dogovorimo se da se vidimo, taman ona sama kuci, pa hajd dvije glave su pametnije od jedne, stvari izgledaju bolje kad popricas s prijateljicom, ma grane i ono sunce na kraju. Svjesna situacije i raspolozenja u kojem smo se nalazile, svratim ja usput do supermarketa da kupim nesto, pod izgovorom kao “Sramota je "praznih ruku" ici nekome u posjetu” i uzmem flasu vina. Merlot. Ranije pominjani. I tako, krecuci se prema kasi, kroz glavu meni prodje ona slavna “In vino veritas”, e, rekoh, nema boljeg momenta da to provjerimo. Ma mislim….presmijesno, curo draga, prohtjelo ti se popit’ vina, ne izmotavaj se sad na razne nacine, plati to i idi, prijateljica kuci ceka i vec case pripremila…Stigoh ja konacno, hajd prica po prica, veceralo se fino…i vec vino cini svoje…”E, hajd’ mi vidi ono za blog”, rece prijateljica. I hajd malo ja tu nesto procackam, onda smo dosle u situaciju da izmislimo neki novi username i sad sta cemo, sta cemo…STA CEMO?! Ma sad nama svaki dobar, zbog onog vina pa se slucajno okrenemo prema stolu kad tamo neki keks(ceka na nas napad) pa blagom izmjenom naziva s kutije te ovako, pa obrni onako ispadne ROSSANNA. I za nekoliko minuta ukaza se blog, doduse jos uvijek bez napisane ijedne rijeci. Pa hajd onda smislimo prvih par recenica. Jupi,eto bloga...poslije toga sam odjurila kuci (eh, vino,vino).

E sad onaj moj momenat ubjedjivanja odjuri do moje prijateljice, okrene se protiv mene. E, kad je to pocelo, “Hajd i ti, hajd i ti, sta ti fali, bas ce biti super, haaajde, haaajde”…. Obecala sam ja prijateljici da cu joj pomoci, ukoliko se za takvo sta ukaze potreba, ali oko samog izgleda bloga, mislila sam da cemo stati na tome. Napokon, znala sam password, znaci pristup zajamcen kad god zelim, a ona i dalje…"Haaajde i haajde napisi nesto". I EVO MENE! Pa posto sam pomogla da ovaj blog ugleda svjetlo dana, predlozim ja prijateljici da podijelimo i username pri objavljivanju postova…ona je izabrala da bude Anna, a ja uzimam Rossa…

EVO, ANNA, CESTITAM, NAGOVORILA SI ME!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.