Neki moj svijet...

Dobro jutro dobri ljudi. Nije me bilo par dana, al nadan se da necete zamirit. Uvatila se ja knjige i ne pustam. E, sad ce se oni moji sta me znaju rec: Boze bogati sta se tebi dogodilo cerce????? Nije ni cudo da mi to kazu, s obzirom na to da sam zadnji put ucila prije neke dvi godine. E. Dvi godine nisan ispita polozila. Necu racunat ona dva mala (vraga mala, al laksa) sta san ih isprve polozila, al opet nije za njih tribalo toliko ucit ka za ovih 5 ispita sta me cekaju na drugoj godini. Uf. I sad mi je tesko kad se samo sitim. Tako san ja *eli, ucila svo to vrime, vi's da nisan ni blog pisala, ma nisan tila gubit vrime. I tako ja ucin, ucin i ucin....
obicno san to radila navecer,a po danu bi ponavljala jer mi nekako se cinilo ka da navecer brze to ode u glavu. Al, sta onda?? Onda se ja lipo ujutro probudin, cila happy jer san cilu noc strebala (ka u dobra stara vrimena srednje skole), iden ponovit i skuzin da neman pojma o nicemu! Ne mogu se sitit niti rici o onome sta san ucila. Nista. Prazna glava. Niti recenicu da slozim kako bog zapovida. Uzas. Onda opet sve ispocetka. Mislin se *ebote, totalno san ispala iz stosa, i sad se triba vratit. Al kako??? Uporno ucit, jel da???
Znan, sve mi je to jasno, al zamisli situacije tako ucis ucis i na kraju pogledas po pitanjima i postavis si neko pitanje, knjigu zatvoris i shvatis da ne znas rici beknit! Ocu tako i sutra na ispitu??? Matere mi, ne pise mi se dobro. Zalosno je to, eto, sta san ovaj put ucila i odlucila izac na ispit. To je za mene vec jedan veliki uspjeh iako recimo sutra ne prodjem ispit. A znan, i ta opcija je otvorena, i to 99,9% vise nego prolazna ocjena. Kazem, sve zbog mog loseg pamcenja, ili da kazem nikakvog. Katastrofa. Kako je porazno to?
Sad lipo da vas pitan, oce mi neko rec sta da cinin, ono... u vezi tog mog nepamcenja???? Ajte makar vi sadasnji ili bivsi studenti, neku pametnu, dobru, ric ohrabrenja jer mi to definitivno sad triba???
I nemojte niposto mi pisat onu glupu recenicu: SRITNO NA ISPITU!!! Mrzim to! Svaki put kad mi neko kaze sritno ja padnem. Ma koja srica, nema tu srice, Ako znas dobis dva, a ako ne znas bizi doma i uci!! Tako je to u mene, od davnih dana. Nema nista veze sa sricom....

Nego da se ja pohvalin malo. Kupila sam nove naocale, suncane naravno. U petak. Ajme sta su mi lipe! Ma ludilo. Onako malo vece, crne, marke Vogue. Bas onako isprve san ih uzela. Usla u optiku, dobar dan, dobar dan. Ja bi naocale, kaze teta, nema problema. Izvadi te moje i kaze probajte. Probam, ludilo mi stoje. Al ipak ajmo jos koje probat. Probala sam jos 5-6 komada ali ipak sam se odlucila na te prve. Ne da su mi ''sile'' od prve, nego mi bas ono mrak stoje. Nije da se hvalin, al stvarno je tako. Hihihihihihihihi
Pokusat cu ih uslikat pa stavit tu da vidite.
Braca, mama i tata su rekli sudjelovat za naocale, pa to eto racunam ka njihov poklon. Bas san happy.

Iden sad ca, jerbo moran jos ka ponavljat i mozda stagod naucit. Sutra je dan D. Nakon sto godina. Ako slucajno budu padale sikire sa neba to je zato jer sam izasla na ispit. Izac na ispit je za mene vec jedan pomak i uspjeh. Zivili svi.