ponedjeljak, 14.03.2005.
RAMLJANE
Jel znate ko je dr.Šandor Romano? To je lik iz radio emisije Trta-mrta.To ludi Rade Čikeš vodi.Rade je skupio sve napola retardirane doveo ih na radio i onda se sprda s njima i s nama ,nešto poput Malnara. Jedan od njegovih likova je i Šandor Romano, lik koji je isto malo ,al samo malo, nije puno, opičen.Njegov je slogan pozdravlja vas dr Šandor Romano sve redom pod onon gredom.E sad zašto ja to pišem? Pa evo zašto.Danas me nanese put u selo Ramljane. Stanem ja u avliju neke babe i pitan jel tu živi taj i taj treba mi, a baba kaže :"Je daj bog da ne živi više." Nisam babu ni stiga pitat zašto,a baba odmagli za ovcama.Nešto sam u avliji buljio u svoje papire kad neko mi bagulinom zalupi na vratima od auta."E sinko ..nu ..jesl ti sa socijalnog"?"Jesan baba,a što"? "Ma dica su mi nešto bolesna bil ji moga izličit" ,"A šta jin je baba?","Ma nisu uredu".Sad se ja mislin već ,kako nisu uredu,šta jin vali?.Ode baba u kuću ,kad iz kuće izleti joj ćer i u 5 minuta mi ispriča da joj brat radi na radiju."Ko ti je brat?"Kaže:"Šandor Romano". Sve mi je bilo jasno,i razumija san babu.
A lipe su te Ramljane, je da je tu bog reka doviđenja ,al mnoštvo malih kućica svijedoči da su tu bila i bolja vremena nekad. Pusti ratovi , glad i siromaštvo učinili su svoje ,nema dice,nema vriske na guvnu , štale prazne,sama starčad na umoru. E žalosti do kosti.A sunce danas granilo ,obasjalo svaki kamen, svaku draču, svaku kućicu,sve se budi ,kamen počinje živit kad ljudi nema .Zamišljam kako bi bilo da sam u selo doša prije jedno 50-tak godina ,šta bi zateka.Sudeći po stisnutim živopisnim malim planinskim kućicama ,bilo bi tu življe neg na nekom alpskom skijalištu,bilo bi cike ,vriske dječije ,bilo bi svadbi , kola, pršuta,ovaca i konja,žita i sijena i pregršt seljančica,divojaka tvrdih grudi i rumena lica.Jednom riječju života.
