Tetoviram tvoje ime na leđima,vežem te sidrom da ne otploviš sam...

Ej ljudi...sjetila sam se da bi mogla napisat post!Kod mene nema ništa posebno,a zapravo ima...imam 15 godina,baš onak lijepo okruglo,proslavila sam s frendovima iz razreda .Bili smo na klizanju pa sam sad prehlađena,kašljem ko luda,jedva dišem i tak.Napokon je prestala fucking nastava pa se samo vučem po kući i brojim muhe.A sad ću vam opisat svoj najdosadniji dan u ovoj godini.Krenem ja s dedom,sestrom i starom u Zagreb kupovat sve i svašta i taman vam mi dođemo do Žitnjaka i krepa auto.Hvala bogu došli smo do onog novootvorenog Mandija,kupili smo kaj smo mogli i čekamo mi sat i pol da dođe HAK,i sad on napokon dođe i onda još pola sata čekamo da dođe ono čudo koje prevaža aute.Lijepo oni smjeste auto i idemo mi na drugi kraj grada i napokon se dogegamo po onom snijegu i onda kažu da oni više ne popravljaju tu aute nego jedno 500 metara od onog Mandija.I sad se mi vratimo od kud smo i došli.Oni skuže kaj je autu,tamo čekamo još 2 sata,dođe moj stari s drugim autom i napokon krenemo doma.Mislim znam kak je ovo dosadno ali morala sam vam reć kak mi je bilo.E da i još nešto nakon tri mjeseca sam s nekim,vi pogodite s kim!I tak ljudi Sretan Božić,čujemo se još!!!!!!!!!